Nering: Rusija je potrošila mnogo novca na propagandu i dezinformacije

Poznati nemački novinar Kristofer Nering je u intervjuu za The Geopost govorio o ruskim dezinformacijama i njihovim namerama.

Nehring je rekao da je Rusija potrošila mnogo novca na izgradnju propagandnih mreža i medija koje sponzoriše Kremlj.

„Rusija je uložila mnogo napora i potrošila mnogo novca na izgradnju propagandnih i dezinformacionih mreža i medija koje sponzoriše Kremlj“, rekao je on za Geopost.

Prenosimo u celosti intervju:

The Geopost: Ruski uticaj na Balkanu je tema kojom se stručnjaci za politiku stalno bave. Koliko je po vama prisutan ovaj uticaj i ko omogućava da Rusija bude prisutna u ovom regionu?

Mislim da je Rusija veoma prisutna u jugoistočnoj Evropi. Prisutna je širom Evrope i provela je godine, decenije, praveći mehanizme i instrumente koje sada možemo videti kako Rusija koristi u ratu u Ukrajini za širenje propagande i dezinformacija.

The Geopost: Dezinformacije koje finansira Kremlj predstavljaju pretnju za govorenje istine o važnim događajima. Šta mislite, koliko su ove dezinformacije rasprostranjene u Evropi? Da li Kremlj ostvaruje svoj cilj?

Rusija je uložila mnogo truda i novca u izgradnju propagandnih i dezinformacionih mreža i medija koje sponzoriše Kremlj. Koliko su prisutni razlikuju se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama su izuzetno prisutni jer su lokalni mediji preuzeli sadržaj Sputnjika ili Russia Today. U nekim drugim zemljama, na primer u Srbiji, neke od najvećih radio stanica ili drugih štampanih medija imaju ugovore sa Russia Today i Sputnjikom i jednostavno prilagođavaju sadržaj koji proizvode. Na drugim mestima, na primer u Nemačkoj, Russia Today ili Sputnjiku, lideri onoga što nazivaju alternativnim medijima (koji su u suštini mediji koji se protive svemu što drugi mejnstrim mediji i vlade govore) dokazuju da imaju ograničen domet. Oni ostaju u svojim sobama i dopiru do publike, ali ne dopiru do većine društva. Međutim, posebna opasnost za ovo predstavlja to što su oni uvek tu i pokušavaju da ponude alternativno tumačenje događaja. A stalni protok ovakvih dezinformacija, propagande i lažnih informacija predstavlja stalnu pretnju i pritisak za kvalitetne medije, za novinarstvo, za politiku.

The Geopost: Pored zločina koje je Rusija počinila u Ukrajini, ovaj rat ruska propaganda predstavlja kao „specijalnu vojnu operaciju“. Šta mislite, koliko ruske dezinformacije utiču na mišljenje građana Rusije o ratu u Ukrajini? Da li po vašem mišljenju ova propaganda ima širi uticaj?

Rekao bih da u Rusiji način na koji Kremlj i ruski državni mediji predstavljaju rat ima širi efekat, posebno što su ugasili sve nevladine medije i strane radio-difuzne stanice kako bi pokušali da svoju verziju uspostave kao jedinstvenu verziju. Ono čemu takođe možemo da svedočimo iz unutrašnjosti Rusije je da sve više ljudi pokušava da zaobiđe strane medije, na primer, kao što možda znate, ja radim kao novinar nemačkog informativnog programa Dojče Vele i ono što smo mogli da vidimo je povećanje Programa na ruskom jeziku, posebno onlajn, od strane ljudi koji koriste pretraživače VPN platforme da bi zaobišli rusku cenzuru ovih medija. Dakle, uključuje i povećanje, što naravno važi samo za mlađi deo populacije. Ovo je samo u ograničenoj meri uglavnom, možda, među Rusima koji žive u inostranstvu. Zvanična ruska državna televizija ili drugi državni mediji ne proizvode drugim zemljama osim u Rusiji, tako da bih rekao da zvanični ruski mediji imaju veoma ograničen domet u drugim zemljama osim Rusije.

The Geopost: Kako vidite kraj rata u Ukrajini?

Ovo je pitanje od milion dolara i mislim da postoje dve strane. Prvi je vojni kraj, koji je veoma teško predvideti. Rekao bih, najverovatniji događaj, sudeći po onome što se do sada dešavalo, mislim da je najverovatniji ishod da će se sukob na neko vreme zamrznuti i da će doći do nekog privremenog sporazuma i recimo novog „hladnog rata“. (ako pomenemo berlinski scenario posle Drugog svetskog rata, gde je podignut zid koji razdvaja ne samo jednu državu već ceo kontinent). Ovo je događaj koji mogu da zamislim da će se najverovatnije desiti negde u bliskoj budućnosti. Delovi Ukrajine će duže vreme ostati okupirani. Bilo koji drugi mogući ishod je pre svega manje verovatan, a drugo zavisi od događaja koje je teško predvideti. Na primer, šta se dešava unutar Kremlja, da li će dići ozbiljnu opoziciju Vladimiru Putinu ili ne. Zavisi i od vojnih događaja i koliko uspešno Ukrajina može da vodi ovaj rat. Dakle, u najverovatnijim događajima, sukob će se zamrznuti negde krajem ove ili sledeće godine, ali će to ostati novi „hladni rat“ u Evropi narednih decenija.

/TheGeopost