Igor Todorov: Rusija vodi sveopšti rat protiv Zapada, a Balkan je jedan od najvažnijih frontova

Rusija vodi hibridni rat ne samo protiv Ukrajine, već koristi svoj uticaj na različitim nivoima: političkom, informacionom, ekonomskom i kulturnom.

Njegov cilj je da potkopa poverenje u zapadni svet iznutra i stvori nove izvore sukoba. Sa inauguracijom američkog predsednika Donalda Trampa, ove pretnje su postale još realnije.

O tome u ekskluzivnom intervjuu za Geopost govori Igor Todorov (Ukrajina), profesor na Užgorodskom nacionalnom univerzitetu i doktor istorijskih nauka.

Ceo intervju možete pronaći ovde:

The Geopost: Predsednici SAD i Ukrajine su se nedavno sastali u Vatikanu. To je bio prvi sastanak od incidenta između Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Ovalnom kabinetu. Kakav značaj ima ovaj sastanak za izglede za mir?

Todorov: Fotografija predsednika Zelenskog i Trampa u bazilici Svetog Petra zaista je obišla svet. Bilo je mnogo, mnogo tumačenja. Ali po mom mišljenju, ne treba se zadovoljavati pozitivnim komentarima, čak i ako dolaze od Rusa koji kažu da je Trampu dato nešto da popije i da je promenio stav o ratu i Ukrajini. Čak i Trampove objave na društvenim mrežama u kojima pozitivno govori o predsedniku Ukrajine imaju malu vrednost. Izjave iz njegovog užeg kruga — slabo obrazovanih ljudi koji usmeravaju spoljnopolitičke akcije Sjedinjenih Država — ne daju razloga za optimizam. U stvarnosti, ovi pokušaji da se rat okonča „odmah“, čak i prilično kritička procena Bele kuće o Putinovoj inicijativi za prekid vatre tokom proslave Dana pobede u „Velikom otadžbinskom ratu“, pre ukazuju na želju da se praznik ne pokvari histerijom pobede…

Po mom mišljenju, izgledi za kraj rata nisu realni. Rusija nije odstupila ni koraka od svojih zahteva. To dokazuje i nedavni intervju sa ministrom spoljnih poslova Lavrovim. To je ono čemu su zapravo težili od početka: likvidacija ukrajinske države, uništenje ukrajinskog stanovništva sa ukrajinskim identitetom i obnova imperije upravo na račun Ukrajine. Stoga, po mom mišljenju, ne vredi razmatrati realnu perspektivu mira. Zahtevi Sjedinjenih Država – uključujući i one u obliku ultimatuma – u vezi sa pravnim priznavanjem ruske kontrole nad Krimom i de fakto okupacijom četiri ukrajinska regiona su kategorički neprihvatljivi za Ukrajinu. Došlo je do zastoja po ovim pitanjima i ništa se nije promenilo.

Dakle, verovati da će Tramp doći i sve rešiti je fantastično. Iako je tokom predizborne kampanje i nakon stupanja na dužnost 65 puta ponovio da će rešiti „ukrajinski sukob“ u roku od 24 sata. Prošlo je 100 dana njegovog predsedništva, a situacija se nije poboljšala. Takođe primećujemo da Sjedinjene Države sve više staju na stranu Rusije. Upravo se ponavljaju ruski narativi o uzrocima rata i mogućnostima za njegovo okončanje.

Nažalost, koncept pobede je nestao iz našeg domaćeg informativnog prostora. Po mom mišljenju, ovo ne bi trebalo dozvoliti. Jer, kako je rekao nemački političar Pistorijus, Tramp zapravo predlaže predaju Ukrajine, a za to nisu bili potrebni „mirotvorni posrednički napori“ američke vlade.

Za sada, izgledi su prilično mračni. Ali istovremeno, vidimo trend ka sve većoj ulozi Evrope i Evropske unije, kao i Velike Britanije, posebno u vezi sa podrškom Ukrajini, posebno vojnom podrškom. Možemo reći da je ukrajinski vektor postao jedan od razloga za pogoršanje odnosa između saveznika NATO-a. Zahtevi za priznavanje Krima kao ruskog fundamentalno krše principe međunarodnog prava – posebno teritorijalni integritet i nepovredivost granica.

Međutim, iz perspektive američkih interesa, takav stav može delovati logično, budući da teritorijalne pretenzije (SAD – prim. urednika) prema saveznicima NATO-a ostaju. Na primer, u vezi sa Grenlandom – područjem koje pripada Danskoj. I nedavno, nakon kanadskih opštih izbora, Tramp je izrazio nadu da će novi premijer učiniti Kanadu 51. državom. To je, naravno, besmislica, ali je tužna savremena realnost.

The Geopost: Tramp i njegov tim su promenili svetski poredak; norme međunarodnog prava više ne važe. Sve ovo predstavlja realan rizik da bi se Sjedinjene Države mogle povući iz pregovaračkog procesa i iz podrške Ukrajini uopšte. Da li je Evropa spremna za takve izazove?

Todorov: Takva opasnost zaista postoji, ali to nije aktuelno pitanje. S druge strane, postoje izjave da se Sjedinjene Države neće povući iz pregovaračkog procesa, čak i ako svrha ovog pregovaračkog procesa ostane upitna.

Što se tiče Evrope, formiranje „koalicije odlučnih“ pokazuje da su tradicionalni evropski političari svesni šta se dešava. Ova svest se zasniva na uvidu da liberalna demokratija, demokratske vrednosti na kojima je Evropa zasnovana i koje su sadržane u preambuli Severnoatlantskog sporazuma, i dalje predstavljaju vrednost za Evropljane. Naravno, oni će nastaviti da pomažu Ukrajini u okviru svojih mogućnosti. Još jedno pitanje: Da li je to dovoljno? Na ovo nema jasnog odgovora.

Ali nažalost, još uvek nema alternative našem ratu – ratu za nezavisnost, za opstanak Ukrajine i ukrajinskog naroda. Stoga se nadamo da će Evropa zadržati svoj pozitivan stav prema Ukrajini i svoju podršku. Takođe bi trebalo da ih ojača pod specifičnim uslovima pozicije Sjedinjenih Država.

The Geopost: Ovo je veoma ozbiljan izazov, s obzirom na to koliko se ruska propagandna kampanja intenzivirala u Evropi i svetu. Kako Rusija uspeva da ubedi svet da nije agresor, već da je Ukrajina kriva za sukob, koji Rusija naziva „specijalnom vojnom operacijom“?

Todorov: Ne može se reći da su ruski narativi pobedili i dominiraju svetom. Ali Rusija ulaže mnogo novca u propagandu koja govori o „ukrajinskom nacionalsocijalizmu“, o pretnji Rusiji iz Ukrajine i o ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ kao koraku ka predupređivanju akcija Ukrajine.

Sve ovo funkcioniše za određene društvene slojeve. Zašto to funkcioniše? Čak i ako ne uzmemo u obzir ogromne sume uložene u propagandu. Nažalost, u Evropi (i ne samo u Evropi) postoje neki liberalni stereotipi: da je moguće složiti se negde na sredini, da se mora uzeti u obzir i drugo gledište. Šire ih intelektualci, čak i naučnici i stručnjaci u evropskim zemljama, a Rusija uspešno koristi „korisne idiote“. Takva opasnost je svakako veoma, veoma ozbiljna. Ali imam utisak da apsolutna većina evropskih lidera (sa izuzetkom Viktora Orbana i Roberta Fica) ipak razume šta se dešava, a većina javnog mnjenja u evropskim zemljama podržava Ukrajinu.

U Sjedinjenim Državama, uprkos de fakto proruskom stavu Trampove administracije, ideja o podršci Ukrajini i promociji demokratije se i dalje održava. Ali izgleda da američka vlada ne obraća mnogo pažnje na javno mnjenje u sopstvenoj zemlji. Naravno da se moramo braniti od ovoga. Ukrajina ima samo veoma ograničene mogućnosti da se brani, ali to ne znači da mi to ne moramo da činimo. Međutim, upravo takve proukrajinske stavove zauzimaju naši partneri u evropskim zemljama, većina njih, želeo bih da naglasim.

Ipak, postoji opasnost da će ruska propaganda delovati u takvim populističkim, marginalnim krugovima u evropskim zemljama. Pošto je Evropa demokratsko područje, uvek postoji rizik da će ove proruske populističke stranke steći popularnost.

Teoretski, mogli bi čak i doći na vlast. Nadam se da se to neće desiti, ali i takvu opasnost treba uzeti u obzir. I tome moramo da se suprotstavimo na svim nivoima: javnom i tradicionalnom diplomatijom, sopstvenim medijima, kulturom i slično.

Mi smo, takoreći, u stanju totalnog rata sa Rusijom. Ovo nije samo front na istoku Ukrajine, već hibridni front na svim nivoima.

Uzgred, postoji mogućnost da je i nedavni incident u Evropi (nestanak struje u Španiji i Portugalu, koji je pogodio i neke druge zemlje EU – prim. aut.), koji je povezan sa snabdevanjem energijom, takođe ruska akcija. Ovo još nije dokazano, ali je veoma lako utvrditi ko ima koristi od toga. Naravno da znamo ko.

The Geopost: Znamo koliki je uticaj i sfera interesovanja Rusije na Balkanu, a posebno u Srbiji. U Beogradu postoje kancelarije Russia Today i Sputnik-a, koje emituju kremaljsku propagandu 24 sata dnevno. Neki analitičari sumnjaju da bi Balkan mogao postati sledeća krizna tačka u Evropi ako se rat u Ukrajini ne okonča. Da li postoji ikakav osnov za takvu tvrdnju?

Todorov: Po mom mišljenju, da. Već sam rekao da Rusija vodi rat svih razmera protiv Zapada, a Balkan je jedan od najvažnijih frontova jer u nekim zemljama, posebno u Srbiji, Bosni i Hercegovini, pa čak i Hrvatskoj, postoje lukavi proruski političari. Stoga, Rusija čini sve što može da iskoristi priliku da zaoštri tradicionalne protivrečnosti na Balkanu u svoju korist. Ovo je mogući pokušaj skretanja pažnje sa rata u Ukrajini. I pre svega, da ostvari sopstvene geopolitičke interese na Balkanu. Za sada nije došlo do ozbiljne konfrontacije, ali Rusija radi na tome. Moramo preduzeti što više kontramera u svim oblastima kako bismo sprečili da Balkan ponovo postane krizno žarište.

/The Geopost