Hodžaj: Sporazum Rusije i Srbije je protiv Kosova i Ukrajine

Bivši kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je u intervjuu za The Geopost naglasio da se zemlje Evropske unije i dalje naivno ponašaju po pitanju ruskog uticaja na Balkanu.

Prema Hodžaju, neki članovi misije Ujedinjenih nacija (UNMIK) slede rusku agendu na severu Kosova.

“Mislim da je rat u Ukrajini otvorio oči Evropi, ali nije bio praćen donošenjem odluka u odnosu na Balkan. Evropska unija se i dalje ponaša naivno u pogledu toga kako vidi ulogu, uticaj Rusije na Balkanu i van regiona”, rekao je Hodžaj.

On dodaje da Srbija i Rusija imaju tradicionalni istorijski savez na Balkanu protiv albanskog, hrvatskog, bosanskog, crnogorskog i makedonskog faktora.

“Srbija i Rusija imaju tradicionalni istorijski savez na Balkanu protiv albanskog faktora, protiv hrvatskog faktora, protiv bosanskog, crnogorskog, makedonskog faktora, a tu se Srbi i Rusi ne razlikuju u poslednjih 200 godina, ne razlikuju se ni u poslednjih 20 godina, a ovom istorijskom savezu je, naravno, dodato i rusko-srpsko strateško partnerstvo, a sve akcije koje je do sada preduzela ruska politika na Balkanu bile su smišljene i koordinisane”, dodaje on.

Govoreći o najnovijem sporazumu Beograda i Moskve, Hodžaj kaže da je to nastavak srpske politike u odnosu na Balkan, Evropu i Kosovo.

“Sporazum je nastavak srpske politike u odnosu na Balkan, u odnosu na Evropu i Kosovo, s obzirom da Srbija od 24. maja 2013. ima strateško partnerstvo i oni svake godine potpisuju sporazume o diplomatskim konsultacijama sa ruskim Ministarstvom spoljnih poslova i to su akcioni planovi”, kaže Hodžaj.

Bivši diplomata Hodžaj je u ovom intervjuu govorio i o hibridnom ratu i srpsko-ruskoj propagandi na Balkanu.

Ceo intervju

The Geopost: Pre nekoliko dana Beograd i Moskva potpisali su sporazum o produbljivanju spoljnopolitičke saradnje između dve države, šta to znači za Srbiju, posebno za region?

Sporazum je nastavak srpske politike prema Balkanu, prema Evropi i prema Kosovu, jer Srbija ima strateško partnerstvo od 24. maja 2013. godine i svake godine potpisuje sporazume o diplomatskim konsultacijama sa ruskim Ministarstvom spoljnih poslova, i to su akcioni planovi, i ja znam da su akcioni planovi koje je potpisala 2017. i 2018. godine imali direktan i negativan uticaj na Kosovo, s obzirom da su neke od zemalja koje su povukle priznanje to učinile kao rezultat rusko-srpske saradnje. Video sam tekst sporazuma, a tekst sporazuma se u suštini bavio Kosovom i to je sporazum protiv Kosova i protiv Ukrajine.

I to se dogodilo u vreme kada je Rusija u potpunoj međunarodnoj izolaciji, na snazi su međunarodne sankcije, kada je i Srbija izolovana, a po mom mišljenju nije iznenađenje što je Srbija bila i što će i dalje biti produžetak Putina i Rusije kao platforme protiv Zapada i protiv Kosova.

Međutim zabrinut sam zbog slabe reakcije zapadnih zemalja, posebno Evropske unije, i nespremnosti da razmotre opciju protiv Srbije, bez obzira da li su zainteresovane za njihov ulazak u Evropsku uniju ili su zainteresovane da budu nastavak Rusije. Očekivao sam da će Evropska unija početi i da bi trebalo da počne procedura kako bi se obustavio proces članstva Srbije u Evropsku uniju. Samo to je pravi odgovor u vreme kada je rat u Evropi i kada ruski fašizam podriva međunarodni poredak.

The Geopost: Spomenuli ste slabu reakciju u Evropi, kako vidite uspon ekstremne desnice u Evropi i gde Evropa stoji između Rusije i ove agresije, da li Evropa ima mogućnosti da joj se više suprotstavi?

Dugo sam pratio temu Rusije, zbog moje profesionalne spremnosti, ali i zbog činjenice da sam 2006. i 2007. godine učestvovao u pregovorima u Beču u okviru Ahtisarijevog procesa i u to vreme sam video da stav Rusije prema Evropi i Kosovu nije nekakav nesporazum, to je strukturisan stav. Ali onda, kao ministar spoljnih poslova Kosova, uverio sam se da su Evropljani u stvari imali pogrešnu procenu šta je Rusija, šta Rusija želi u odnosu na Evropu, koliko su se mešali na Balkanu i kako se Rusija priprema da postane strateški protivnik Zapada.

Uveren sam da je rat u Ukrajini otvorio oči Evropi i Zapadu o tome šta je Rusija danas, ali sam veoma razočaran nedostatkom donošenja odluka u Briselu u vezi sa Balkanom. To se odnosi i na nedostatak rešenja unutar NATO-a. Mislio sam da će rat u Ukrajini otvoriti perspektivu ulaska Kosova u NATO, to će otvoriti perspektivu ulaska Bosne u NATO, jer problemi koji postoje na Balkanu nisu samo posledica rata u Ukrajini, već su i teme nedovršenog mira i u njima bi se sukob mogao vratiti ako ne postoji krovna bezbednosna struktura. I s tim u vezi, mislim da je rat u Ukrajini otvorio oči Evropi, ali nije bio praćen donošenjem odluka u odnosu na Balkan.

Evropska unija je i dalje naivna u pogledu toga kako vidi ulogu i uticaj Rusije na Balkanu i šire.

The Geopost: Ruski uticaj na Balkanu uglavnom karakteriše korišćenje Srbije za implikacije u zemljama poput Crne Gore, Bosne i konkretno na Kosovu, imamo poslednji slučaj na severu Kosova, kada su postavljene barikade, kako vi to vidite i koja je opasnost za Kosovo i region?

Mislim da Srbija i Rusija imaju tradicionalni istorijski savez na Balkanu protiv albanskog faktora, protiv hrvatskog faktora, protiv bosanskog, crnogorskog, makedonskog faktora, a tu se Srbi i Rusi ne razlikuju u poslednjih 200 godina, ne razlikuju se ni u poslednjih 20 godina, a ovom istorijskom savezu je, naravno, dodato i rusko-srpsko strateško partnerstvo, a sve akcije koje je do sada preduzela ruska politika na Balkanu bile su smišljene i koordinisane, da li su ulaganja u ekonomiju u Srbiji, saradnje sa različitim političkim partijama, bilo da se radi o zavisnosti od gasa, izgradnji obaveštajnog centra u Nišu, ali i finansiranju nekih pripadnika paralelnih struktura u veoma značajnom delu zemlje, koji u delovanju služe ne samo Srbiji, već i Rusiji i koji se u propagandi bave ne samo srpskom propagandom, već i ruskom propagandom.

A najbolji dokaz je pokušaj državnog udara protiv predsednika Đukanovića, kada je poznato da su neki pripadnici na severu Kosova bili deo ove dobro koordinisane akcije za atentat na predsednika Đukanovića i blokiranje članstva Crne Gore u NATO. A to se videlo i u poslednjoj napetoj situaciji na severu Kosova u julu, kada su sve glasine, sva usmena propaganda, ideja da bi “navodno” mogao da se dogodi napad iz Prištine, sa Kosova na Sever, bila propaganda koju smo videli svuda u Istočnoj Evropi, na Krimu, u Donbasu, u Abhaziji, u Osetiji, u Africi koju je promovisala grupa Vagner. Dakle, to su isti okviri, to su iste strukture i to su isti ljudi koji imaju stvarni uticaj na razumevanje pogleda na svet na severu zemlje.

The Geopost: Kao ministar spoljnih poslova Republike Kosovo, gde ste imali najveću konfrontaciju sa Rusijom, u UN ili u drugim organizacijama?

Rusija je uvek koristila međunarodne organizacije za borbu protiv Kosova, što je u suštini bio rat protiv Zapada, Kosovo se koristilo samo kao tema za podelu Zapada prema Kosovu, ali i prema temama, i to su, naravno, radili u Savetu bezbednosti UN, gde je često stav Rusije koji je tamo iznošen, ne samo da je iznet u Savetu bezbednosti UN i prenošen državama članicama UN, već smo takve poruke, takav diskurs, takvo gledište posle videli svuda u zemljama širom sveta, u najmanjim mogućim zemljama Azije, Afrike ili Latinske Amerike. Oni su mogli da imaju isto viđenje Kosova, ono što su Lavrov, Vitalij Čurkin ili drugi rekli u UN.

Pored UN, koristili su i OEBS za napad na Kosovo, a OEBS se nažalost često služio interesima Rusije na Balkanu, čije su članice bile bliske ovoj organizaciji. UNMIK na Kosovu je imao pet članova koji su pratili rusku agendu na severu zemlje ili u Prištini, kao što su koristili Savet Evrope. I sam predlog za rezoluciju u Generalnoj skupštini Saveta Evrope, u Parlamentarnoj skupštini EK o pokretanju izveštaja radi provere tvrdnji Dika Martija, došao je od Konstantina Kosačova, koji je bio poslanik ruske Dume i koji je, pored toga što je poslanik, kako se ispostavilo sada, ali i u to vreme smo znali da je i to bio čovek ruske službe GRU.

Zbog toga su se organizacije koristile, ali me brine da se te organizacije i dan-danas koriste, zato sam ja zagovornik toga da UN treba da isključe Rusiju iz Saveta bezbednosti, jer je upravo Rusija prekršila Povelju UN kršeći tenkovima suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, trebalo bi da bude isključena iz OEBS-a. I to ne kažem da bih podigao zastavu trijumfa i zastavu radikalnog jezika, ali mislim da je ono što se dešava posle februara 2022. nova faza konfrontacije, a Zapad greši ako misli da je Putin odustao od svoje ambicije da stvori Rusko carstvo po svaku cenu u bilo kom obliku koristiće sve instrumente, u istočnoj Evropi klasičnu invaziju, na Balkanu hibridni rat i često su organizacije najbolje platforme za vođenje hibridnog rata, zato sam mišljenja da Rusija mora biti međunarodno izolovana i isključena iz nekih organizacija.

The Geopost: Gospodine Hodžaj, kakvu poruku imate za balkanske države, šta predlažete da bi se suprotstavili propagandi, uticaju i hibridnom ratu koji se dešava na Balkanu?

Mislim da balkanskim zemljama pod jedan, treba potpuna i istinska koordinacija sa našim američkim partnerima, jer samo Amerikanci imaju institucije, imaju resurse, globalno razumevanje onoga što se dešava u svetu, pa onda vide ovaj mozaik Balkana kao deo ove svetske igre, kako treba da se ponašamo u odnosu na Rusiju.

Mislim da ovde Vlada Republike Kosovo treba da ima čestu svakodnevnu koordinaciju po svim pitanjima, jer čak i kada govorimo, sigurno sada negde na Balkanu ili i na Kosovu dešava hibridna akcija.

Drugo, to je pokušaj Rusije da fragmentira Balkan, da podeli Balkan na zemlje koje su prozapadne, kao što su Kosovo, Albanija, Makedonija, i zemlje koje bi trebalo da budu proruske, kao što su Srbija, Bosna i Crna Gora, delom Bosna, Crna Gora takođe delimično. I mislim da politička elita ne bi trebalo da dozvoli unutrašnju podelu Balkana.

I treće, mora postojati potpuna jasnoća da bi proces proširenja u Evropskoj uniji postao konkretan projekat. Ne mislim da Evropska unija ima ulogu u Africi, ima ulogu u Aziji, ima ulogu u Latinskoj Americi ako nije u stanju da integriše svoje unutrašnje dvorište u Evropsku uniju, i razočaravajuć je pristup Pariza i pristup drugih tako što izmišljaju i ponovo izmišljaju teme evropske političke zajednice kao da je vreme seminara, i to u vreme kada se odvija rat. I mislim da je za Kosovo od vitalnog značaja da nam američki partneri i naši zapadnoevropski partneri pomognu da se učlanimo u NATO.

Samo je NATO parametar trajnog mira na Kosovu, odsustvo članstva Kosova u NATO je preduslov za povratak tenzija i povratak sukoba.

Dok je na Srbiji da odluči da li će ući u NATO-u ili ostati u vojno-političkom neutralnom polju. Ali način da se zaustavi politika ruskog imperijalizma na Balkanu je članstvo Kosova i Bosne u NATO, a to bi obuzdalo hegemonističke tendencije Srbije, koje su se nedavno vratile na Balkan. /The Geopost/