Gruber: Ono što se dešava u Ukrajini je brutalno, jedini način da se rat završi je da se pomogne Ukrajini da ga pobedi

Nemački novinar koji je volonter u Ukrajini Kristijan Gruber je u intervjuu za The Geopost govorio o situaciji u Ukrajini, ruskom uticaju u EU i podršci EU Ukrajini.

Gruber smatra da je jedini način da se rat okonča jeste da zapadne zemlje podrže Ukrajinu u njenoj pobedi.

On kaže da države Evropska unija ne čini dovoljno da podrži Ukrajinu.

U nastavku možete pronaći ceo intervju Kristijana Grubera za Geopost:

Kako vidite ruski uticaj u EU pre i posle invazije Ukrajine_

Imamo velikih problema u EU sa uticajem Rusije, pre rata pa i sada.

Vidim tri glavna problema. Prvi je da nismo zaista nezavisni u kontekstu gasa i nafte. Toliko zemalja u Evropi i dalje treba Rusiju i nisu zaštićene nikakvom prednošću. Ovo je prvi i mislim da je najveći uticaj koji Rusija može da ima u EU.

Drugo, vidim ruske medije kao što je Russia Today, koji imaju veliku publiku i koje nemačka država gubi mnogo vremena pokušavajući da ukloni. Dakle, za sada je zabranjeno da Russia Today prenosi vesti na javnoj televiziji, ali se one i dalje šire internetom i društvenim mrežama i imaju dosta pratilaca u Nemačkoj. Imamo mnogo ljudi koji veruju u teorije zavere i koji su povezani sa ovim ruskim propagandnim medijima.

Na primer, Russia Today je sprovela veliku kampanju protiv vakcinacije protiv Covida i takođe je širila neke lažne vesti o Covidu. Mnogi Nemci su poverovali u to i sada imaju vezu između ove kampanje protiv vakcinacije i sada rata u Ukrajini. Nemci koji su verovali u teoriju o vakcinaciji Russia Today još su otvoreniji da poveruju u neke od lažnih vesti koje Rusija širi o ratu u Ukrajini.

I onda imamo treću temu ruskog uticaja u EU, uticaj na političare. Vidimo to u Nemačkoj, imamo neke, rekao bih, „prljave uši“ između ruske države i nemačke politike.

Primer za to je naš kancelar Šreder. Nekoliko godina je bio kancelar u Nemačkoj i nakon što nije ponovo izabran, dobio je prilično dobar posao u Rusiji i ostao Putinov prijatelj.

Mislim da Rusija godinama radi na uspostavljanju zaista dobrih odnosa sa nemačkim političarima.

Sada, posle zvaničnog rata, rekao bih da Rusija gubi deo svog uticaja. Imaju problema jer evropske zemlje žele da se otarase ruskog gasa i nafte, traže alternative. Dobijaju i debitantsku antipropagandu za širenje lažnih vesti, ali to valjda nije dovoljno.

Veliki problem u tome je što mnoge evropske zemlje nisu svesne ruskog uticaja u EU. Prošle godine je bio izveštaj iz EU i kaže da mnoge zemlje i ne znaju za ruski uticaj. Na primer, ruska država plaća levičarske i desničarske partije u EU, ali vlade ovih zemalja to ne vide i nisu svesne ovog problema.

Da li EU, posebno Nemačka, pomaže Ukrajini u ovom ratu?

Mislim da je svaka pomoć (finansijska pomoć, vojna pomoć) pomoć Ukrajini. Po mom mišljenju, bolje bi bilo pitanje da li radimo dovoljno. Imamo neke zanimljive brojke koje je objavio nemački Institut i to pokazuje ogroman jaz između onoga što je obećala nemačka vlada i onoga što je stvarno isporučeno Ukrajini.

Dakle, Nemačka sada ima samo 35% svoje obećane pomoći. Većina evropskih zemalja ne čini dovoljno. U ovom trenutku, Ukrajini su potrebni sistemi teškog naoružanja, potrebna joj je obuka o sistemima.

Znam da Nemačka ima dosta oružja koje može da isporuči ili da proda u vezi sa proizvodnjom oružja.

U evropskim zemljama postoji oružje koje može pomoći Ukrajini. Kompanije žele da ih isporuče i naravno prodaju u Ukrajini, ali vlade odbijaju ove zahteve.

Po mojim rečima, finansijska pomoć, humanitarna pomoć izbeglicama u evropskim zemljama je zaista važna i dobro je što evropske zemlje čine toliko za ove ljude i za ovu državu. Ali možda bi trebalo da se zapitaju da li treba da promene fokus kako bi Ukrajina pobedila u ratu. Zato što se svakim danom ovaj rat nastavlja, sve je više stradanja u Ukrajini.

Postoji li razlog što vlade neće dozvoliti kompanijama da doniraju ili prodaju ovo oružje Ukrajini?

Nije baš jasno jer se odgovori na ovo pitanje u Nemačkoj vrlo često menjaju. Pre svega, nemački odgovor je bio da nema dovoljno vremena za obuku ukrajinskih vojnika sa novim sistemima. Ali sada rat traje četiri meseca i mislim da će rat trajati još nekoliko meseci. Dakle, ima dovoljno vremena. Mislim da ovaj odgovor iz Nemačke nije bio tačan.

Drugi odgovor je bio da bi distribucija ovih sistema naoružanja mogla dovesti do tačke u kojoj bi Nemačka bila deo ovog rata, a nemačka vlada to ne želi.

Takođe ne verujem da će distribucija ovih sistema naoružanja dovesti do tačke u kojoj će Nemačka biti aktivan deo ovog rata.

Pre nekoliko nedelja u našem Ministarstvu odbrane je bilo saopštenje jednog političara da postoji formalni dogovor NATO-a da zapadne zemlje neće predati oružje. Ali to je zapravo bila laž jer su mnoge zemlje to negirale.

Tako da trenutno nisam siguran zašto Nemačka ne isporučuje sve što je rekla.

Mislim da Nemačka ima zajedničku istoriju sa Rusijom i takođe ekonomsku istoriju od poslednjih 20 godina.

Mislim da mnogi političari u Nemačkoj žele vrlo brzo da zaustave rat mirovnim sporazumom između Rusije i Ukrajine i posle toga mislim da žele da nastave, kao i pre rata. Oni ne žele da bude previše problema za rusku državu jer bi to moglo dovesti do nekih problema u odnosima posle rata.

Šta mislite, kako građani Evrope sada vide Putina? Kao agresora ili kao diktatora?

Mislim da je u javnom diskursu, na društvenim mrežama ili na ulici, u novinama, sasvim jasno da je Putin agresor ovog rata i ne čitamo mnogo o njemu kao diktatoru ili bilo čemu.

Ali kako se rat nastavlja, čitao sam mnoge članke koji govore da će Putin dovesti Rusiju u fašističku državu. Mislim da je to način na koji Rusija nastavlja sa Putinom. I verujem da većina građana EU to vidi na isti način.

Nemamo toliko ljudi koji se slažu sa Putinom i njegovim udarom na ukrajinsku državu. Ali još uvek imate neke ruske priče o Ukrajini. Imamo mnogo Nemaca koji i dalje veruju da je deo vojske u Ukrajini pun nacista. Ali ovo nije tačno.

Tako da mislim da je veliki zadatak za nas da se oslobodimo ovih ruskih narativa. Da pokaže ljudima u zemljama EU da nije kako Rusija kaže.

Kako vidite kraj rata u Ukrajini? Kakva je situacija u Lavovu i Kijevu?

Situacija u Lavovu i Kijevu je prilično slična. Ovde imate puno civila, mnogo izbeglica sa istoka i oni samo pokušavaju da daju sve od sebe da vode nekakav normalan život. Prodavnice su otvorene. Naravno, postoje problemi sa nekim zalihama. Ali čini se da smo većinu vremena u normalnoj situaciji.

U Kijevu je malo posebnije. Ako izađete iz Kijeva, 10 km ili 20 km prema Buči ili Irpinu ili okolnim selima koja su zauzeli ruski vojnici, videćete mnogo stradanja, videćete mnogo porušenih zgrada i kuća. Mnogo je ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć, mnogo traumatizovanih ljudi. Na primer, bio sam u malom selu, da uradim intervju sa jednim od preživelih. Bila je jedna starica, mislim oko 80 godina, još živi u bombardovanoj kući i priča mi gde su je komšije našle mrtvu.

Ona je traumatizovana i ne dobija pomoć koja joj je potrebna jer nekako nema dovoljno zaliha. Dakle, da, Kijev je sada dobro mesto za život. Nije bezbedno mesto. Pre nekoliko dana raketa je ponovo pogodila grad. Ali većinu vremena je sigurno. Ali samo 20 km od Kijeva i vidite sva ova razaranja, nema dovoljno novca da se bilo šta otkupi, još uvek sa strahom da će Rusija ponovo napasti u pravcu Kijeva. To je brutalno.

A šta mislim o završetku ovog rata ili o tome koliko će on trajati, mogu reći da ne vidim mir u kratkom vremenskom periodu. Vidim da Rusija i dalje premešta trupe u Ukrajinu. Ruska ofanziva je spora, ali se i dalje nastavlja. I neće stati, region Donbas će pasti. Jedini način da se zaustavi ovaj rat je da se pomogne Ukrajini da pobedi u ovom ratu. Koliko će ovo trajati zavisi od zapadnih saveznika Ukrajine.

Da li je NATO spreman da brani baltičke države?

Mislim da je, generalno, NATO spreman za ovo. Vidimo dosta kretanja trupa u zemlje EU iz Amerike, na primer. Vidimo da se mnogo opreme šalje u ove zemlje da zaštiti ove zemlje. Vidimo nove ugovore u baltičkim državama. Ali, takođe, nije svaki saveznik u NATO spreman za ovo. Nemačka, na primer, nije spremna za rat. Mislim da postoje neke zemlje NATO-a koje daju više novca vojsci i treba da traže da je učine efikasnijom. Nisam siguran koliko bismo mogli biti blizu rata Rusije sa NATO-om, ali u slučaju rata neke zemlje NATO-a će biti korisnije od drugih.