Graham Brookie: Srbija ima zajedničke elemente sa Rusijom i na polju dezinformacija

Potpredsednik i viši direktor Laboratorije za digitalna forenzička istraživanja (DFRLab) Atlantskog saveta Grejem Bruki u ekskluzivnom intervjuu za Geopost.

DFRLab je na čelu istraživanja otvorenog koda sa fokusom na upravljanje, tehnologiju, bezbednost, društvene medije i njihovo povezivanje Objavljujući ono što može da dokaže ili demantuje u realnom vremenu, DFRLab stvara novi model istraživanja i obrazovanja prilagođen uticaju.

Pre nego što se pridružio DFRLabu, Bruki je služio na različitim pozicijama u Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost. Njegova najnovija uloga bila je kao savetnik za strateške komunikacije sa fokusom na digitalnu strategiju, angažovanje publike i koordinaciju kohezivne evidencije o nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.

Ceo intervju

Geopost: Kako vidite Evropu i Ukrajinu nakon ruske agresije na Ukrajinu, koji je sada najveći izazov za Evropu i SAD?

Glavna komponenta ovog nečega što je neosporno, nečega što je nesumnjivo u fokusu Evrope i, naravno, globalne konkurencije za informacije, fokus ove globalne konkurencije za informacije je najautentičnija ruska vojna agresija na Ukrajinu. Ili, kako bi neko to okarakterisao, ponovno pokretanje agresivnog rata protiv Ukrajine ili ponovna invazija, mada nisam siguran kako se to prevodi izvan engleskog i tako vrlo jasno označava suštinu. I u tom stvarnom ratu ono što vidimo je veliki front, veliki front i domen tog rata je informacioni domen u kojem su operacije uticaja u velikoj meri na čelu sukoba, one oblikuju stvarno bojno polje. DFRLab proučava operacije uticaja i stvari poput stranog uticaja u širem smislu onlajn štete skoro deceniju. Odmah na početku ponovne invazije na Ukrajinu, pogledali smo sav posao koji smo uradili u proteklih šest, sedam godina istražujući neprijateljske narative i strateške dezinformacije koje dolaze iz Rusije, i otkrili smo da isti narativi u korišćeni su na različite načine neposredno uoči invazije, ono što smo videli godinu dana kasnije, godinu dana rata, kao što je ranije rečeno na sceni, 469 dana rata, videli smo dinamično informaciono okruženje Rusije koje zadržava kontrolu nad informacionim okruženjem u Rusiji, žestoko osporavano informativno okruženje u Ukrajini, i to nije unapred određeni zaključak, još niko nije pobedio u informacionom ratu.

Iz Rusije dolazi mnogo dezinformacija kako bi, prvo, opravdali rat, opravdali agresivni rat, drugo, negirali odgovornost za agresivni rat i treće, prikrivene vojne operacije, kada su se akumulirali neposredno pre invazije, akumulirali su mnogo materijala na granicama, rekli su da su to samo vojne vežbe, to su dezinformacije koje prikrivaju vojnu operaciju. I u godini nakon rata videli smo da se u ovoj fazi rata preduzimaju dodatni napori koji prevazilaze opravdanje, poricanje i prikrivanje kako bi se potkopao otpor Ukrajine unutar Ukrajine i, pre svega, potkopala podrška Ukrajine na međunarodnom nivou. I to se, naravno, dešava među evropskim zemljama, a posebno među evropskim zemljama koje se nalaze u najbližem susedstvu sa Ukrajinom To se dešava među saveznicima i partnerima, kako god želite da to definišete, dešava se širom sveta u informacionim sredinama koje ne misle nužno na Rusiju ili Ukrajinu svakog dana, ali imaju udela jer globalne cene hrane rastu, ili se u Evropi prvi put razvila bezbednosna situacija koja utiče na globalno tržište i slično, i to je ono na šta obraćamo pažnju kada govorimo o informacionoj sferi stvarnog agresivnog rata protiv Ukrajine.

Geopost: Kako ocenjujete uticaj Rusije u Evropi uopšte, a posebno na Balkanu?

Taktike uticaja, taktike intervencije koje ponekad uključuju dezinformacije ili informativne operacije koje uključuju manipulaciju nisu nove.  To očekujemo od nacija i državnih aktera, a posebno od autoritarnih nacija i državnih aktera, autokratskih državnih aktera poput Rusije, tako da ova komponenta za nas ne bi trebala biti ništa novo. Mislim da će velika većina građana Balkana to shvatiti bolje od bilo kog stručnjaka koji imamo, na primer, u Sjedinjenim Državama, mada smo i mi bili meta masovno uspešnih operacija ruskog uticaja. I tako smo u tome sigurno zajedno.

Ali ono što vidimo na mestima kao što je Balkan koje je po mom mišljenju fokus ili žarište u globalnoj konkurenciji za informacije je žestoko osporavano informaciono okruženje koje ne mora nužno imati ogromnu otpornost jer su medijska tržišta manja jer je lakše doći do većeg broja ljudi i pošto se uticaj može definisati u širem smislu, ne samo onoga što se dešava na društvenim medijima sa farmama botova ili bilo šta drugo, ili malih medija koji su uglavnom onlajn i upitnog porekla. Govorimo o širim elementima uticaja poput direktnih investicija ili ekonomskih odnosa, govorimo o političkim odnosima koji će se vršiti direktno između glavne stranke u Rusiji i države Rusije i političkih partija u bilo kom broju drugih zemalja u regionu, a posebno na Balkanu. Dakle, kada govorimo o uticaju, govorimo o nečemu što je mnogo šire, a Balkan je sigurno glavna žarišna tačka i u ovom trenutku žestoko osporavana.

Geopost: Puno ruskih dezinformacija dolazi iz srpskih medija, koji je vaš predlog, kako se boriti protiv toga?

Da. Apsolutno. Što se tiče Srbije, posebno nema sumnje da mnogi elementi unutar Srbije održavaju prijateljske odnose sa Rusijom. Znači, Srbija ima tendenciju da bude više usklađena sa Rusijom na mnogo načina, čak i kako se integrišu dalje na zapad, i igra veoma važnu regionalnu ulogu jer ima najveće medijsko tržište. I toliko infrastrukture za uticaj, za doseg, da li je maligni ili uopšte nije maligni, da li je potpuno legitiman ili prihvatljiv većina te infrastrukture je u Srbiji, tako da je prirodno težište za uticaj širom regiona.

Geopost: Bili ste deo Obamine administracije i Bele kuće i imate saznanja o situaciji na Kosovu, koja je vaša poruka građanima Kosova?

To je ista poruka koju bih rekao na sceni ove konferencije, tačno, a to je, stvari su posebno teške upravo sada u informacionom okruženju, pred nama su svakako neizvesna vremena. Jedna od stvari na koju se možemo osloniti je da su ovo neizvesna vremena. Ali ima mnogo razloga za optimizam. I tako, kada govorimo o informacionom okruženju ili govorimo o tehnologiji uopšte, još uvek postoji mnogo obećanja, i rekao bih da još uvek postoji mnogo agencija, što znači da nije unapred određeno šta se dešava u globalnoj konkurenciji za informacije, nije unapred određeno šta se dešava u eri pojačanih geopolitičkih tenzija, za koje je mesto kao što je Kosovo veoma na raskrsnici, veoma u centru. I ono što bih rekao je da pogledate primer kao što je Ukrajina. Blaga odlučnost se ne dešava preko noći. U ovom trenutku imamo mnogo lidera Ukrajine koji su proizašli iz Revolucije dostojanstva i Majdana. I to je trenutak u njihovoj sopstvenoj istoriji kada su odlučili da krenu drugačijim putem. I to je savršen primer šta možemo učiniti kao populacije kao ljudi. I nadam se da je to razlog za optimizam na Kosovu i svuda drugde. /Geopost/