Univerzitetski profesor novinarstva Dren Gerguri je u intervjuu za The Geopost izjavio da je i sama Srbija uključena u distribuciju propagande.
Prema Gerguriju, za razliku od nje, druge države u regionu treba da rade na borbi protiv propagande.
„Sama Srbija je uključena u distribuciju propagande, ali za ove druge zemlje [regiona] smatram da je veoma važno da rade na borbi protiv ovog oblika distribucije dezinformacija, da se bore protiv raznih talasa dezinformacija“, naglašava Gerguri.
On pokazuje da na Kosovu ima poteškoća u prepoznavanju neistine od prave vesti.
„Smatram da je ovo zabrinjavajuće zbog činjenice da je reč o društvima koja su, ne samo na Kosovu, već́ i u regionu, približno ista kada govorimo o medijskom obrazovanju, o nivou medijskog obrazovanja koji je nizak”, kaže on.
Gerguri, koji je autor knjige „Lažne vesti – Informacione neregularnosti u digitalnom dobu“, kaže da je ovaj materijal namenjen širokoj publici.
„Bez obzira kojom profesijom se bavite i čime se bavite, suočeni ste sa, recimo, bolešću informacija, sa infodemijom, suočeni ste sa manipulacijom informacijama, a sa druge strane znamo da je to uvek važno. da smo dobro informisani da budemo aktivni građani u društvenim procesima u zemlji u kojoj živimo”, kaže Gerguri.
U ovom intervjuu govorio je i o sporednom problemu propagande i dezinformacija.
Ceo intervju
The Geopost: Objavili ste knjigu „Lažne vesti – Informacione neregularnosti u digitalnom dobu“, kome je ova knjiga posvećena?
Način na koji je knjiga napisana, namenjena je širokoj publici, jer i problem kojim se bavi je problem svih, a nije da je knjiga namenjena, recimo, novinarima ili onima koji rade sa medijima, već́ zapravo, knjiga je korisna svima koji su zainteresovani da saznaju više o problemu, o fenomenu dezinformisanja i lošeg informisanja, jer danas, bez obzira kojom se profesijom bavite, šta god da radite, suočeni ste sa, hajde da recimo informaciona bolest, sa infodemijom, suočavate se sa manipulacijama informacija, a sa druge strane znamo da nam je uvek važno da budemo dobro informisani da budemo aktivni građani u društvenim procesima u zemlji u kojoj živimo.
Zato sam odlučio da neke od ranije objavljenih članaka objavim sa novim člancima koji se bave pitanjem dezinformacija, a pritom jezik koji se koristi nije naučni ili akademski jezik, već́ je jezik koji je razumljiviji čak i za one koji nisu u oblasti komunikacije, u slučaju da postoji upotreba teorija, to se objašnjava na licu mesta tako da svakom ko pročita, recimo u kojoj god struci da je, u kojoj god oblasti da je, lako koliko je moguće razumeti sadržaj knjige.
The Geopost: Koliko građani i studenti poznaju oblast „lažnih vesti“ kao novog novinarskog fenomena?
Vidimo da na Kosovu postoji teškoća u razlikovanju neistine, dezinformacija od stvarnih vesti, i ja to podržavam u drugoj studiji koju sam uradio zajedno sa mojim kolegom sa odseka za novinarstvo, profesorom Gezimom Ćerimijem, u radu koji je već́ objavljen u Viljnusu, u časopisu „Vilnius „Univerzitet u Litvaniji i jedan od glavnih nalaza lista je činjenica da su ispitanici, građani Kosova, teško identifikovali šta je tačno, a šta netačno. I ono što smo uradili jeste da smo u anketu stavili četiri naslova dezinformacija, pogrešnih informacija koje su se distribuirale tokom Covid-19 i četiri koja su bila istinita, a rezultat je proizašao iz ovih neistina, bilo je onih koji su im verovali, ali je bilo čak interesantnije s druge strane, jer se nije verovalo pravim vestima, a to pokazuje krizu kod građana Kosova da razlikuju šta je istina, a šta nije istina, a to takođe pokazuje mogućnost da građani Kosova padaju na plen manipulacije informacijama, da deluju sutra čitajući i verujući u nešto što nije istina.
U anketi je oko 800 ispitanika iz svih većih regiona Kosova kako bi imali sveobuhvatnu pokrivenost naše države, a naravno ovi rezultati pokazuju neophodnost uključivanja predmeta medijsko obrazovanje u društvo u škole, ali i pronalaženje mogućnosti neformalnog obrazovanja za starosne grupe, za ljude koji više nisu u školi.
Pomenuli ste i studente, među studentima uvek izdvajam studente koji studiraju na našem odseku, studiraju medije, studiraju novinarstvo, jer se od prvog dana pa do kraja bavimo problemom dezinformacija, pa sam imao priliku da držim obuke sa studentima drugih fakulteta, i tamo shvatite da oni studenti koji studiraju ekonomiju, pravo, političke nauke, sociologiju, teško mogu da razbiju informacionu neregularnost u prvom redu, onda je teško da razluče šta je istina, a šta nije, koji su koraci koje mora da sledi kao primalac informacije da bi proverio da li je istina ili ne, jer danas nije dovoljno da uvek očekujemo da svaka informacija bude potvrđena od novinara.
Kada to radi novinar, onda je profesionalac taj koji obavlja svoj posao i u principu su šanse da je to istina, a ja verujem da danas treba da imamo neku vrstu mini-osećaja verifikacije novinara kod svakog od nas, jer zato što ne dobijamo mnogo informacija u medijima, na portalima, već́ ih dobijamo na društvenim mrežama, koristimo i Fejsbuk i Instagram da bismo dobili informacije. To nisu vesti jer vest piše profesionalac u toj oblasti, to su informacije koje neko deli. Ako nemamo način da kontrolišemo kako da ih proverimo, ispada da mogućnost, verovatnoća da nas neko prevari, zavisi od namere drugog.
The Geopost: Kako komentarišete rusku i srpsku propagandu u zemljama regiona, koliko je agresivna i opasna za proizvodnju „lažnih vesti“ i dezinformacija?
Verujem da je to zabrinjavajuće zbog činjenice da je reč o društvima koja su, ne samo na Kosovu, već́ i u regionu, približno ista kada govorimo o medijskom obrazovanju, o nivou medijskog obrazovanja koji je nizak. Ako uzmemo i indeks medijskog obrazovanja, vidimo da su Kosovo, Makedonija na dnu rang-liste, što pokazuje da društvu nedostaje veština kritičkog prosuđivanja medijskih sadržaja, koja je u ovom pogledu glavna, jer ako je reč o propagandi ili dezinformacijama i sa druge strane imamo društvo koje ih ne analizira, već im a priori veruje, lako im veruje, lako se prevari, a sa druge strane, došli smo do zaključka da ta propaganda može da utiče na društvo.
Istraživači kažu da propaganda gubi svoju efikasnost onog trenutka kada se razbije da je propaganda, ali stvar je u tome da deo društva ne razume da je to propaganda, to je dezinformacija, oni to shvataju kao istinu i veruju kao na njoj se zasnivala istina i delovanje. I imajući ovaj pregled, verujem da je u svim zemljama, uključujući Kosovo, uključujući zemlje kao što su Makedonija, Albanija, Crna Gora, u Srbiji je drugačija situacija jer je sama Srbija uključena u distribuciju propagande, ali za ove druge zemlje, verujem da veoma je važno raditi na suzbijanju ovog oblika distribucije dezinformacija, na borbi protiv različitih talasa dezinformacija.
Ako pogledamo naš slučaj na Kosovu, primećujemo da imamo različite talase propagande, dezinformacija, u zavisnosti od dešavanja koje imamo na Kosovu, pitanja severa koje je uvek osetljivo, ali i drugih tema koje se koriste da bi širile različitu propagandu, različite dezinformacije, čak je slučaj u Peći sa starijom ženom zloupotrebljen od strane propagandista i to je otišlo sve do Španije, propaganda da mlada Albanka maltretira stariju osobu iz srpske zajednice, što nije bilo uopšte istina, međutim, ovako različite teme mogu da koriste drugi za širenje dezinformacija i propagande, za stvaranje drugačijih uverenja građana iz drugih zemalja o Kosovu. Nije slučajno, mislim da je to bilo u Španiji, u zemlji koja nas ne priznaje i u zemlji u kojoj ubeđenje o Kosovu nije pozitivno i kada građani tamo vide takve dezinformacije verujući da je to istina, onda njihovo verovanje o Kosovu samo postaje mračnije i negativnije.
The Geopost: Kako zaštititi novinare, građane i društvo od srpskih i srpsko-ruskih dezinformacija?
Smatram da je danas važno da novinari idu dalje od svog teksta, naravno da novinar proverava informacije koje dobije, činjenice koje ima u članku, izvore koje koristi za pripremu članka, ali danas je potrebno da na istoj temi, novinar treba da vidi i šta kruži u informacionom okruženju, jer ako na istu temu kruži propaganda, smatram da je veoma važno da novinar to demantuje u istom članku u istom tekstu i takođe pokazati onaj deo koji je štetan za društvo.
U međuvremenu, za građane imam i deo u knjizi gde predlažem model sa tri pitanja za koja smatram da je neophodno da danas sebi postavimo kao građani Kosova ili bilo koje zemlje jer je ovo globalni deo, ali naš fokus je na Kosovu.
Građani Kosova kao prvo uvek moraju da se pitaju ko je izvor vesti, odnosno odakle dobijamo informacije, a ako razumemo ko je izvor, onda istu informaciju tražimo u drugom mediju. Zbog relevantnosti vam je teško da imate zaista važnu vest u samo jednom izvoru, jer će se distribuirati, tako funkcioniše novinarstvo. A ako ga imate samo na Fejsbuk stranici, ali ga ne nalazite u medijima, ne nalazite ni na drugim mestima, onda budite sumnjičavi, držite znak pitanja na informacijama koje dobijate, i treće oslanjajte se na zvanične izvore, ipak je važno videti gde je tekst zasnovan i koje izvore su koristili, da li su to zvanični izvori koji postoje i da se provere ova tri, verujem da svaki građanin minimizira mogućnost da bude izmanipulisan.
Danas ne možemo govoriti o izbegavanju problema propagande i dezinformacija, ali moramo da vidimo načine kako da minimiziramo distribuciju, kako da minimiziramo verovatnoću da će naše društvo biti izmanipulisano takvom propagandom i dezinformacijama. /The Geopost/