Miler: Balkan među regionima koji su najosetljiviji na manipulaciju informacijama

Balkan ostaje jedan od regiona koji je najosetljiviji na uticaj i manipulaciju informacijama, gde različiti akteri poput Rusije pokušavaju da utiču na političku orijentaciju zemalja, kaže suosnivač Centra za analizu društvenih medija Demos Karl Miler.

U intervjuu za The Geopost, Miler deli svoje stavove o trenutnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, naglašavajući napore Rusije da udalji region od zapadnih vrednosti i liberalne demokratije.

Prema njegovim rečima, kroz propagandu i druge strategije uticaja stvara se narativ koji favorizuje orijentaciju ka istoku, dovodeći u pitanje stabilnost i integraciju regiona u Evropi.

Ceo intervju:

The Geopost: Kako uopšte gledate na situaciju dezinformacija na društvenim mrežama?

Miler: Ono što smo videli je neka vrsta predstave čitavog ovog zanata o manipulisanju prostorom kako bi se postigli efekti. A od njegovih ranih početaka oko 2012. ili 2013. godine, definitivno se svuda dešava u izobilju. I ne samo sa akterima koje mislite. Tako da postoji ogromna pažnja, naravno, na aktere poput Rusije i Irana i Kine kada je u pitanju manipulacija informacijama, ali takođe vidimo da se to dešava u informacionim prostorima Saudijske Arabije i UAE i Filipina i mnogih različitih zemalja. Afrički informacioni konteksti takođe. Tako da je to očigledno postala prilično raširena praksa i nešto što se radi delom radi unutrašnje kontrole, a delom radi geopolitičke dobiti.

The Geopost: A kako vidite situaciju ruskog uticaja i propagande u Evropi?

Miler: Očigledno vidimo veliki broj ruskih uticajnih operacija u Evropi, ali rekao bih da su verovatno najuspešnije zapravo, ne one koje ciljaju na Zapad same po sebi, već one koje ciljaju na globalni jug, koje pokušavaju da smanje uticaj Zapada. Dakle, ako odete u Južnu Afriku, tamo ćete videti priče o ljudima koji su možda povezani sa Rusijom na ovaj ili onaj način koji kupuju stanice i menjaju naslove u novinama, plaćaju za uticaj, a ponekad čak i nelegalne finansijske transfere, i to je vrlo jasno, mislim, što se mene tiče, to su to mnogo raznovrsnija informaciona okruženja nego sigurno što je mesto gde ja živim.

The Geopost: Šta je sa situacijom na Balkanu?

Miler: Balkan je dobar primer spornog informacionog prostora. U poslednje vreme nisam radio nikakvo konkretno istraživanje o balkanskim vestima, ali vidimo da se to pojavljuje na celom Kosovu i na Zapadnom Balkanu uopšte, kao velika aktivnost koja nastoji da pokuša da odvoji te zemlje od Zapada i iz Evrope, prikazivanje Zapada, Evrope, liberalne demokratije kao krhke i dekadentne, a umesto toga iznošenje argumenata za dugoročne interese tih zemalja, predstavlja svojevrsnu istočnu orijentaciju.

The Geopost: Koja je vaša poruka organizacijama, medijima i novinarima koji se bore protiv dezinformacija na Balkanu?

Miler: Moja poruka svim novinarima, pre svega, je zahvalnost na onome što radite. Nije lako to što radite, posebno u tom delu sveta. Znam da su novinari često na prvim linijama ovoga, a to znači da su često na meti samih sredstava informacionog rata. Oni su pod pritiskom sajber bezbednosti, mogu da ih istraže sve vrste sumnjivih aktera, a njihova reputacija takođe može biti meta. Dakle, prvo hvala. Uzgred, moramo pronaći načine da novinare učinimo sigurnijim u ono što rade.

Možda je moja glavna poruka novinarima, osim toga, da zaista treba da ciljamo stvarne kampanje kada ih istražujemo. Tako da je prilično lako pronaći primere dezinformacija koje kruže. Ali ono što zapravo treba da uradimo je da kopamo po kampanjama, transferima novca, ljudima. A za to je potreban možda najteži i najkrhkiji deo novinarstva, a to je istraživačko novinarstvo, dugoročne, ponekad prilično opasne istrage.

Samo kroz ovo ćemo zaista naučiti više o tome kako informativne operacije zapravo funkcionišu, ko to radi i ko to plaća.

/The Geopost