Brovina za The Geopost: Rusija i Srbija sa sličnim narativima za opravdanje akcija protiv Ukrajine i Kosova

Narativi koje koristi Rusija prema Ukrajini i Srbija prema Kosovu su veoma slični, kaže viša naučnica saradnica Instituta Octopus Bljeta Brovina, koja je objavila naučni rad u kome poredi narative koje koriste ove dve zemlje.

Nacionalna istorija i identitet, viktimizacija i legitimnost građanstva tri su glavna narativa kroz koje ona elaborira sličnosti i razlike između ruske i srpske dezinformacije.

U intervjuu za The Geopost, Brovina naglašava važnost svesti o dezinformacijama, naglašavajući potrebu za poštenim informacijama o ovim temama.

Ceo intervju:

The Geopost: Objavili ste naučni rad, u kome poredite lažne narative između Rusije i Srbije, možete li nam reći više o čemu se radi?

Brovina: Da, ovog meseca je naš institut „Octopus“ organizovao i međunarodnu konferenciju koja je bila prilično uspešna i prvi put je javno predstavljen ovaj rad koji govori o ekspanzionističkim platformama, tačnije o lažnim narativima protiv kojih se koristi Ukrajina i lažni narativi koje Srbija koristi protiv Kosova.

Sa početkom rata u Ukrajini pažnja je skrenuta na Ukrajinu, pa ima više naučnih publikacija, ali je i više pažnje i, za razliku od prethodnih godina, o Ukrajini se nije mnogo pričalo, čak ni na zapadnim univerzitetima nije da se o Ukrajini dosta zna i svrha ovog rada je bila da se nekako napravi poređenje sa Kosovom, jer narativi koje koristi Rusija prema Ukrajini i Srbija prema Kosovu imaju dovoljno sličnosti, ali imaju i neke male razlike, koje mogu dalje da objasnim šta su.

Dakle, cilj je bio da se akademski svet, ali i javnost informiše o ovom poređenju narativa Rusije protiv Ukrajine i narativa Srbije koji se koriste protiv Kosova, a dobili smo veoma dobre komentare, bilo sa Univerziteta u Oksfordu, ili sa Univerziteta Pensilvanije i međunarodnih kolega, koji su pročitali rad koji pokazuje da je neophodno da javnost, ne samo kosovska, ne samo u regionu, već i šire, bude obaveštena o tome.

The Geopost: Šta je zajedničko Ukrajini i Kosovu u ovim slučajevima?

Brovina: Spomenuo sam u svom radu 3 glavna narativa, to je narativ istorijskog i nacionalnog identiteta koji koristi ili Rusija ili Srbija, Rusija ga koristi protiv Ukrajine, a Srbija ga koristi protiv Kosova. To je drugi narativ viktimizacije koji obe zemlje, Rusija i Srbija, koriste da prikažu ili protiv svojih država, sopstvenog stanovništva, ili čak protiv međunarodnih partnera kao žrtve, što nije tačno, to je neistinit narativ. A tu je i treći narativ, odnosno onaj o legitimnosti državljanstva i suvereniteta, koji koriste i Rusija i Srbija. Rusija je osporila suverenitet i državljanstvo Ukrajine, dok je Srbija koristila Kosovo, u slučaju Kosova, da ospori državljanstvo Kosova i njegov suverenitet.

Nasuprot tome, to su narativi koji su zajednički, oni koje prema Kosovu koristi Srbija i prema Ukrajini koje koristi Rusija. Međutim, za razliku od Rusije, koja koristi pravoslavnu veru protiv Ukrajinaca, da gradi svoj narativ da su oni isti narod kao i Rusija i potpuno ignorišući jedinstveni identitet ukrajinskog naroda, Srbija to nije mogla da uradi zbog različite religije koju je srpsko stanovništvo naspram stanovništva Kosova, zbog čega je koristila neistinit narativ da je stanovništvo Kosova došlo iz Albanije i da su došljaci.

Evo u čemu je razlika između ove dve, jer u ovom slučaju nisu mogli da je koriste zbog potpuno drugačijeg jezika i kulture, takođe i potpuno različite veroispovesti stanovništva Kosova, Srbija nije uspela da to izgradi na način na koji Rusija izgradila u Ukrajini, ali je iskoristila još jedan lažni narativ koji nastavlja da koristi, da li u unutrašnje svrhe, da li za političku koheziju, da li za rast nacionalizma u Srbiji, ali i da dobije podršku, bilo od naših međunarodnih partnera, koji nam mnogo pomažu da Kosovo krene napred ka svom evropskom putu. Zato moramo paziti da se ovi narativi proučavaju i da stanovništvo, bilo domaće, regionalno, evropsko ili šire, bude informisano o tome.

The Geopost: Kakav je značaj ovih radova koje ste uradili i kakvu poruku ste želeli da pošaljete?

Brovina: Ovi radovi su veoma važni, kao što sam ranije rekao, ni sa prestižnih univerziteta, nije da su imali znanja, pogotovo kada je fokus sada veći u Ukrajini, Kosovo više nema fokus kao 1999. godine, ali sa ovim radom sam primetio da je povećana pažnja i interesovanje za Kosovo i mi, i Ukrajinci i Kosovari, smo slobodoljubivi ljudi, orijentisani ka Evropi, ka evropskim integracijama, tako da je veoma važno da ljudi budu informisani o tome. Radim i na još jednoj analizi hibridnog rata koji Rusija vodi kroz izbore u susednim državama, a ovde treba pomenuti, na primer, izborne procese u Moldaviji i Gruziji, pa nismo daleko od izbora na Kosovu, tako da to moramo uzeti u obzir kroz ovu analizu, za koju verujem da ćemo imati priliku da razgovaramo opet ubuduće.

Važno je informisati stanovništvo i senzibilisati situaciju, da rat u Ukrajini nije rat samo Ukrajinaca, to je rat svih nas, to je rat evropskih vrednosti, to je rat koji moramo zajedno podržati, kao i naši međunarodni partneri, i da izađemo kao pobednici od njega. Zbog toga su ove teme od vitalne prirode za zaštitu naših slobodarskih, liberalnih i evropskih vrednosti.

/The Geopost