Beloruska novinarka u egzilu: Lukašenkova propaganda – sofisticirana, koristi ruske narative

Belorusija koristi sofisticirane propagandne metode. Beloruska novinarka Hana Liubakova u intervjuu za The Geopost pokazuje teškoće borbe protiv ove propagande iz egzila jer se, kako kaže, ljudi ne usuđuju da govore protiv vlasti.

Ona pominje poslednji slučaj, gde, skrivajući političke razloge, Lukašenkova vlada optužuje aktivistu Andreja Gnjota za „fiskalnu invaziju” kako bi sarađivala sa Interpolom.

Liubakova podvlači da beloruska vlada ima sofisticiranu propagandu i da koristi ruske narative. Prema njenim rečima, Belorusija je izgubila suverenitet u oblasti informisanja.

„Zato što su mnogi mediji, mnogi sajtovi, hiljade njih ili zabranjeni ili klasifikovani kao ekstremistički, postalo je opasno za ljude da se informišu iz nezavisnih izvora… Postoji proruska, prorežimska propaganda i teže je da se širi nezavisna informacija u Belorusiji“, kaže ona.

Ceo intervju:

The Geopost: Hvala vam na ovom intervjuu za The Geopost. Možete li nam reći nešto o trenutnoj situaciji, dezinformacijama i propagandi u Belorusiji, koja je ponekad sofisticiranija od ruske propagande?

Liubakova: Da zaista. Mislim da je opasno, prvo, da se beloruska propaganda, prorežimska propaganda, ne sastoji samo od prolukašenkovskih narativa i stavova. Oni sada takođe kopiraju ruske narative, ruske izveštaje, i predstavljaju ih kao jedinu tačku gledišta, tako da nije reč samo o Lukašenku, već i o proruskim stavovima. Obično kažemo da to znači da smo izgubili suverenitet u oblasti informisanja. I pošto su mnogi mediji, mnogi veb-sajtovi, hiljade njih ili zabranjeni ili klasifikovani kao ekstremistički, postalo je opasno za ljude da dobijaju informacije iz nezavisnih izvora. Ne radi se samo o cenzuri ili nemogućnosti da više pristupaju veb lokacijama sa VPN-ovima, već i o tome da su ljudi kažnjeni i proganjani zbog čitanja, deljenja ili dopadanja sadržaja. Tako je postalo praktično nemoguće širiti informacije unutar zemlje i morate koristiti sve ove vrste skrivenih poruka ili druga sredstva za širenje nezavisnih informacija. Dakle, postoji proruska, prorežimska propaganda i teže je širiti nezavisne informacije u Belorusiji.

The Geopost: Koliko je teško raditi i povezivati se sa ljudima u izbeglištvu?

Liubakova: Da tačno. Pre svega, tu je pitanje poverenja. Mi smo u izbeglištvu i zašto bi narod Belorusije da nas sluša? Ovo je pitanje na koje uvek nalazimo odgovor. Morate ostati relevantni za ljude u zemlji. To poverenje morate izgraditi. Morate da izveštavate o pitanjima koja su za njih važna iz njihove perspektive, a ne iz naše perspektive u egzilu. Naravno, u egzilu morate proveriti činjenice, proveriti i istražiti. Ne možete samo da zovete i razgovarate sa ljudima jer je to ili opasno za izvore ili svedoke, ili bi oni jednostavno odbili da razgovaraju sa vama ako govorite o poslovnim ljudima ili ljudima iz vlade. Opasno je da ljudi u Belorusiji razgovaraju sa mnom, a kamoli sa drugima.

The Geopost: Prošle nedelje smo imali slučaj da se aktivista iz Belorusije nalazi u zatvoru u Srbiji i čeka ekstradiciju. Kakva je ovo poruka svima koji se bore za zapadnu demokratiju da ohrabre njihovu borbu?

Liubakova: Da tačno. Zato se nadam da Andrei Gnyot neće čekati da bude izručen. Nadam se da čeka rešenje, rešenje svog problema. To je moja velika nada. Zato što je filmski reditelj, on je novinar i snimao je spotove za organizacije koje su klasifikovane kao ekstremističke. Dakle, jasno je da će se suočiti sa krivičnim gonjenjem ako bude izručen Belorusiji. Zato se nadam da se ovo neće dogoditi. Ovde ima nekoliko poruka. Prvi je Interpolu: nemojte dodavati Beloruse, ne sarađujte sa beloruskim režimom. Moje optužbe su trenutno političke prirode. U ovom trenutku sam na sudu i čekam presudu, izricanje presude. Mislili smo da će presuda biti objavljena prošlog petka kada je sud održao još jednu sednicu, ali ona još nije objavljena, pa možda još nije ni objavljena. Ne znam šta se dešava u Minsku. Meni se sudi, ali ne znam detalje. Ne znam šta se tamo dešava. Nekako je čudno. Ali moj slučaj je očigledno politički, zar ne? Optužena sam za pokušaj preuzimanja vlasti, ugrožavanje nacionalne bezbednosti, članstvo u ekstremističkoj organizaciji i izazivanje mržnje.

Optužbe protiv Andrei Gnyot nisu političke, već ekonomske. Dakle, optužen je za utaju poreza, za navodnu utaju poreza i zato je Interpol sarađivao sa režimom. Ovo je poruka svim organizacijama koje još uvek sarađuju sa beloruskim režimom: prestanite sa tim, prestanite da mislite da su njihove optužbe legitimne ili da su njihove poruke ili zahtevi legitimni. To je moja prva poruka. Druga je: ne nastavljajte kao pre. Ne. Lukašenko je počinio toliko međunarodnih zločina. Nema povratka. Treba povećati pravni i ekonomski pritisak. Govorimo o sankcijama. Govorimo o međunarodnim poternicama i međunarodnim sudovima, o odlukama i nalozima za hapšenje Lukašenka i njegovog režima. I postoje načini i sredstva da se to uradi, ali nekako do sada nema političke volje i odluka u vezi s tim i to bi trebalo da se promeni. S druge strane, naravno, moramo podržati civilno društvo i nezavisne medije u Belorusiji.

Oni su dokazali svoju efikasnost. Apsolutna većina stanovništva je protiv učešća Belorusije u ratu protiv Ukrajine, a to je zato što smo mi, novinari i aktivisti civilnog društva, bili toliko efikasni u širenju naših poruka i dopiranju do ljudi u zemlji poslednjih godina. Dugoročno gledano, nisam baš optimista jer propaganda funkcioniše i Belorusija, nažalost, nije izuzetak, ali za sada pobeđujemo u ovom ratu za umove ljudi i trebalo bi da bude više napora i više podrške i pomoći nezavisnim medijima i civilnom društvu, jer vi znajte da se rat ne odvija samo na frontu, već i u glavama ljudi.

/The Geopost