Ukrajinski zvaničnici treba da preispitaju svoju opštu politiku prema Balkanu, prema Srbiji i naravno prema Kosovu, naglašava Ulijana Bah, dodajući da će pobedom Ukrajine biti rešeni mnogi problemi u regionu.
Bakh, koja je predsednica udruženja „Proi“ i suosnivačica ukrajinsko-balkanske mreže saradnje, u intervjuu za The Geopost potvrđuje da Kosovo već ima svoje portparole u Ukrajini.
„Trebalo bi barem da otvorimo dijalog i kao Ukrajina i Ukrajinci treba da razmislimo o svom odnosu prema Kosovu“, tvrdi Bah.
Ona dodaje da mnoge probleme koje Balkan ima sa Rusijom rešava Ukrajina, tačnije pobedom u ratu.
„Ukrajinska pobeda ili gubitak Rusije značajno će smanjiti uticaj Rusije na Balkanu ili možda čak i potpuno nestati. Zato smatram da bi lideri demokratskih vlada Zapadnog Balkana zaista trebalo da podrže Ukrajinu, uglavnom zato što je to u njihovom interesu“, dodaje ona.
Bakh se nada da će se rat završiti ove godine.
“U stvari, pobeda Ukrajine, što znači da će Ukrajina povratiti svoje teritorije koje smo imali 1991 godine“, nada se Bah.
Prema njenim rečima, proces raspada Ruske Federacije je već počeo i da će biti ekonomskih posledica po Rusiju, bez obzira na to koliko će rat trajati.
„Sada vidimo da većina stanovništva Rusije podržava Putina, zadovoljni su onim što on radi, što znači da čak i ako Putina neće biti, velike su šanse da neko poput njega dođe na čelo Rusije, jer većina stanovništva Rusije jednostavno traži takvog lidera, sve se promenilo, oni moraju da prođu kroz smenu generacija da prestanu da razmišljaju na taj način, da zaista prihvate demokratizaciju“, ocenjuje ona.
Ceo intervju
The Geopost: Godina je dana od ruske invazije punog obima na Ukrajinu. Šta možemo očekivati ove godine? Ričard Has iz Savjeta za spoljne odnose SAD u svojoj analizi za Project syndicate predviđa da će rat potrajati te da ove godine ništa neće biti rešeno. Kakav je vaš stav i verujete li da će u konačnici Ukrajina povratiti granice iz 1991?
U prognozama što se tiče rata mogu se referirati na to što pričaju ukrajinski zvaničnici zato što su oni ipak na terenu i možda čak i bolje poznaju neke situacije. Oni se ipak nadaju da će se rat završiti ove godine odnosno pobjeda Ukrajine a to znači da će Ukrajina povratiti svoje teritorije koje smo imali 1991 godine.
Naravno, moramo razumijeti i da sve zavisi od brzine reakcije zapadnih partnera odnosno koliko brzo će oni pomagati Ukrajini sa oružjem jer od toga puno zavisi na frontu ali nadamo se ipak da ćemo do kraja godine imati pobedu.
The Geopost: Da li verujete da će zapadni partneri do kraja podržavati Ukrajinu ili možemo očekivati da pokleknu u jednom trenutku i pristanu da se Rusima ipak da deo teritorije zarad mira?
Nadam se da su zapadni partneri naučili od 2014. kada su zauzeli taj stav i dozvolili Rusiji da bez nekih velikih posledica okupira teritorije Krima i Donbasa. Naravno da apetiti agresora nikada ne staju na samoj jednoj teritoriji ako to na neki način bude realizovano onda znači da ćemo za nekoliko godina opet imati rat.
Tako da mislim su svi toga svesni i razumiju da agresor mora biti zaustavjen, mora platiti za sve svoje zločine i Ukrajina mora povratiti sve svoje teritorije što joj pripadaju.
The Geopost: Postoje ocene da što rat bude duže trajao to je izvesniji raspad Ruske Federacije. Da li se slažete?
Generalno bez obzira na to koliko će rat dugo trajati mislim da je proces raspada Ruske Federacije već počeo. I ekonomskih posledica će biti bez obzira na to koliko dugo će trajati rat.
Već ima inicijativa za raspad i separaciju nekih regija tako da vjerujem da je to jako mogući scenrij i mislim da je cijeli svijet svjestan da ovaj scenarij moguć i priprema se za njega.
The Geopost: Kako komentarištete izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da će Ukrajina “dugoročno” postati članica NATO-a. Takođe, on je pozvao predsednika Zelenskog na samit Alijanse u julu.
Mislim da tokom ove godine Ukrajina neće postati članica NATO. Ali posle pobede Ukrajine NATO će svakako biti zainteresovan da Ukrajina, sa ovakvom snagom, bude članica ovog saveza.
The Geopost: Ukrajina nije priznala Kosovo iako je Rusija više puta koristila Kosovo kao argument za invaziju na Ukrajinu i ankesiju Krima 2014. Zbog čega? Bilo je više inicijativa u ukrajinskom parlamentu da se prizna Kosovo.
Zanimljiva je situacija sa Kosovom zato što Rusi jako vešto manipuliraju Kosovom. U jednu ruku, oni primer Kosova koriste za sebe i svoju korist – primer Krima stavljaju kao da je Krim na neki način povezan sa Kosovom. A u drugu ruku, Srbija koristi primer Krima isto kao Kosovo ali u smislu da Ukrajina ne može priznati Kosovo.
Ukrajina do sada nije priznala Kosovo zbog upravo nekih političkih rešenja i činjenice da mi ne izgubimo Krim. Sada trenutno diskusija o priznavanju Kosova nije na dnevnom redu u Ukrajini. Mislim da ipak treba da bude i da ukrajinski zvaničnici moraju da pogledaju svoju generalnu politiku prema Balkanu, prema Srbiji i naravno prema Kosovu. Jako pozdravljam inicijativu vlade Kosova da počnu dijalog sa Ukrajinom.
Premijer Kurti poslao je predsedniku Zelenskom jedno dirljivo pismo. Nadam se da će ta informacija doći u ispravne uši i da počnu akcije. Kosovo već sada ima neke svoje glasnogovornike u Ukrajini. U najmanju ruku treba otvoriti djalog i sigurno da moramo mi kao Ukrajina i Ukrajinci ponovo razmisliti o tome koji je naš stav prema Kosovu.
The Geopost: Uticaj Rusije na Balkanu je po svim parametrima i relevatnim ocenama prilično jak. Kako se izvući iz svega? Smatrate li da će rešenje kosovskog problem tj. konačno potpisivanje sporazuma između Kosova i Srbije biti ključno da se region istrgne iz kandži Rusije?
Puno tih problema koje Balkan ima sa Rusijom rešava upravo Ukrajina zato što će sigurno sa pobedom Ukrajine odnosno sa porazom Rusije uticaj Rusije na Balkan jako smanjiti ili uopšte nestati. Zato mislim da lideri demokratskih vlada Zapadnog Balkana moraju stvarno snažno podržavati Ukrajinu zato što to prije svega u njihovom interesu.
Drugo, mislim da balkanske države moraju razumeti da se sada ovde dešava hibridni rat i da u stvari sva ova slaba mesta koje ovde imamo Rusija koristi – korupciju političara, slabu otpornost građana u smislu dezinformacija, jako slabe sisteme zaštite vlade od ruske agenture. Pre svega, moramo biti svesni toga, moramo raditi na tome i podržavati Ukrajinu zato što je tamo sada glavna bitka i Zapadni Balkan mora stajati na ispravnoj strani demokracije.
The Geopost: Kako vidite aktuelnu politiku Zapada prema Zapadnom Balkanu?
Nekako imam osećaj da su zapadni partneri zauzeli stav da po svaku cenu zadrže mir na Zapadnom Balkanu. Ponekad donose neke odluke koje vrlo moguće da nisu ispravne. Kao što sam već napomenula upravo je tako 2014. u Ukrajini bio pokuša da se zadrži takozvani mir a dozvolilo se agresoru, ljudima koji su napali jednu državu da zadrže to sto su uzeli i nastave sa politikom koja je antidemokratska, antizapanda i slično. Plašim se da se ovde ne ponovi ista greška.
Nadam se da su zapadni partneri svesni onoga što rade i da na kraju neće biti nikakvih loših posledica po Zapadni Balkan. Verujem da su svi svesni toga da Zapadni Blakan mora da postane dio evropske porodice i da prođe evroatlanstku integraciju. Ako smo svi toga svjesni onda moramo zajedno raditi bez bilo kakvih mogućnosti manipulacija od strane ruskih agenata, ruskih špijuna koji očito rade za Kremlj.
The Geopost: Mnogo se priča o prisustvu Vagnera u regionu. Bilo je demantija i od samog šef Vagnera Jevgenija Prigožina i srpskih vlasti. Ipak, Vučić je neki dan pripretio zatvorom za sve srpske dobrovoljce koji ratuju za Vagner kada se vrate u Srbiji.
Mislim da stvarno ne treba da se dvoumimo oko toga. Vagner je prisutan ovdje – oni su sami najavili svoje prisustvo, iako sada pokušavaju da se pravdaju. Evo posle izjave Vučića, Prigožin je izjavio kako odavno nema Srba u Vagneru. Sa druge strane, imamo puno potvrda da državaljni Srbije sada ratuju na strani Rusije bez obzira da li je to u Vagneru ili drugim nekim grupacijama.
Mislim da Srbija mora jako dobro razmisliti na koji način se to dešava, istražiti i kazniti sve koji su direktno uključeni u rat i u sam proces regrutacije. Jer očito je da proces regrutacije traje i to nije dobro ni za građane Srbije ni za Srbiju kao državu koja prije svega na neki način naziva sebe neutralnom a drugo ima zakone koji treba da sprečavaju takva dela.
The Geopost: Često se u poslednje vreme govori o Rusiji nakon Putina i neretko čujemo da će i nakon njega doći neki novi Putin. Kakav je vaš stav?
Mislim da trebamo razumijeti da nije samo Putin predsednik svog naroda nego i narod zaslužuje svog predsednika. Sada vidimo da većina stanovništva Rusije podržava Putina, oni su zadovoljni time šta on radi. To znači da postoji vrlo velika mogućnost da poslje Putina će na čelo Rusije doći neko poput njega zato što većinsko stanovništvo Rusije jednostavno traži takvog lidera.
Da bi se sve promjenlo moraju proći generacijsku promjenu da prestanu na takav način razmišljati, da stvarno prihvate demokratiziaciju. Kako i na koji način se to može desiti to je jedna velika diskusija i mislim da se o tome može razmišljati samo i isključivo poslje potpune pobjede Ukrajine. /The Geopost/