Укшини: Видовдан, опасан мит изграђен због територијалних претензија

Професор и стручњак за међународне односе, Силе Укшини, у интервјуу за „The Geopost“, говори о миту о Видовдану као идеолошкој и политичкој конструкцији српске државе и Цркве, која је од 19. века служила као легитимизацијско средство за територијалне претензије према Косову.

Укшини наглашава да је Косовска битка 1389. године митологизована у националистичке и шовинистичке сврхе.

Он овај мит види као опасну мешавину наратива српске цркве са пројектом српске државе, што је утицало не само на унутрашњи српски дискурс, већ и на међународну перцепцију Косова. Према Укшину, овај мит је коришћен за конструисање лажног историјског легитимитета, искључујући друге из овог простора и подстичући тензије и сукобе на Балкану.

Цео интервју:

Геопост: Видовдан као најстарији српски мит о Косову у историјском смислу. Како га ви видите и како га коментаришете?

Укшини: Да, заправо, Косовска битка је била једна од најнезначајнијих битака. У историјском и чињеничном смислу, мало је посведочена. Чак је било историчара који су говорили да она не постоји. Али, стварањем српске државе у 19. веку и у покушају да легитимишу своје циљеве за територијално ширење, Српска академија и посебно Српска црква су шириле српски мит да је Косово колевка српства. С друге стране, мора се констатовати да је Косовска битка заправо била коалиција где су били Мађари, Хрвати, Бошњаци и Албанци. Била је то коалиција хришћана јер су и Албанци били хришћани.

Али трансформишући Србе у територијални захтев, као хегемонистички мит, они тврде да су само они били и само они треба да буду овде. С друге стране, сви знамо да су нације формиране у 19. веку. А за 13., 14. век, не можемо говорити о Албанцима и Србима у смислу да су они сада етаблиране нације. То јест, то је мит, то је бајка, али је трансформисано у експанзионистичку идеологију и у политичке сврхе, где је хегемонистички политички циљ државе комбинован са црквеним наративом, и тај наратив је заправо донео проблеме и донео је сукобе на Балкану, а најпознатији случај је година 1989. када је овај празник прослављен и Срби од тада славе Видовдан не као културни празник, не као историјски празник, већ као шовинистички празник, као празник где искључују друге. И то је зло и то је непријатељски део тога.

Геопост: У дипломатском смислу, како је Србија искористила Видовдан, како је подигла српски национализам и унутар и ван Косова?

Укшини: Веома је занимљиво да су објавили много књига о овом догађају. И увек су се на њега континуирано позивали, у црквеним документима, у цркви, у документима српске државе. И скоро чак и у западној књижевности продрла је нека врста разумевања историјског захтева. Али ако кренемо од историјског права, онда су пре Срба у антици постојали Албанци. То јест, али државе се не могу градити на старим пројекцијама, јер ако пођемо са овим циљем, онда би овде био Рим, ако не Рим, Византија, ако не Византија, онда Османско царство. То јест, не могу се градити на овим премисама. Али, Срби су енормно уложили у пропаганду и наравно искористили повољну међународну конјунктуру која је постојала почетком 20. века, профилишући се као антинемачки, против антинемачких, антиаустријских интереса, искористили су француску и енглеску подршку и ширили овај мит кроз многе научнике француске и енглеске дипломатије. И то је било очигледно посебно у Првом светском рату, а затим је нашло место и у књижевности и академским круговима.

/Геопост