Паоло Палумбо: Русија појачава дезинформацијске кампање путем вештачке интелигенције

Дезинформације су одувек биле део руских државних стратегија, а сада их појачавају алати које нуди вештачка интелигенција (ВИ), каже Паоло Палумбо, стручњак за сајбер безбедност који ради у Финској.

Према његовим речима, Русија користи нове технологије да подржи рат у Украјини, вербално и путем дигиталних манипулација нападајући сваку земљу или јавну личност која изрази подршку Кијеву.

У интервјуу за The Geopost, Палумбо такође говори о сајбер нападима и изазовима са којима се новинарство данас суочава.

Цео интервју:

Генерално, када погледамо ситуацију у Европи, видимо да европске организације и земље морају да се бране од три главна типа нападача и претњи. С једне стране, имамо традиционалне групе за сајбер криминал које спроводе информативне кампање и сајбер нападе ради финансијске добити.

Друга врста претњи коју видимо су хакери, који имају тенденцију да промовишу политичке агенде дигиталним средствима. И коначно, сусрећемо се са активностима националних држава које су више повезане са ширим геополитичким темама и агендама које ови актери могу имати.

Наравно, у многим ситуацијама не постоји баш јасна граница између ових актера и њихових операција. Понекад се оне замагљују. На пример, знамо да Русија користи веома широку мрежу посредника за спровођење неких операција, спајајући тако операције националних држава са врстом хакерских и псеудо-хакерских операција.

Што се тиче традиционалног сајбер криминала, рансомвер сматрамо највећом претњом. Ово је далеко један од најпрофитабилнијих начина на који актери претњи могу да обезбеде финансијску добит јер је једноставан за извршење. Може да искористи огроман скривени ланац снабдевања који нападачима пружа готове компоненте које могу да приуште. Нешто слично софтверу као услузи (SaaS) и платформи као услузи (PaaS) које виђамо у уобичајеним ИКТ предузећима.

Русија је генерално изузетно компетентна у спровођењу дезинформацијских кампања. То је био део њихових стратегија, и не само руске. То је нешто што многе националне државе спроводе када је то потребно. Русија сада користи дезинформације да циља и подржи ратне напоре које води у Украјини. И користе дезинформације као јефтинији метод циљања оних који подржавају руског противника. Они који подржавају Украјину такође постају неизбежне мете. А дезинформације су један од тих алата које користе за циљање.

Можемо видети да је тема вештачке интелигенције испреплетена са облашћу дезинформација, јер је очигледно да руски државни актери нису несвесни напретка технологије. Зато користе технологију колико год могу да би унапредили своју агенду. Недавно је био конкретан случај када су креирали лажни садржај користећи вештачку интелигенцију како би циљали Фридриха Мерца, одмах након што је изразио подршку Украјини.

Дакле, руски актери су генерално опортунисти. Користе све технике које могу да прикупе, али нису нужно фокусирани искључиво на вештачку интелигенцију. Вештачка интелигенција је један од многих алата које имају на располагању. И то одражава природу ових претећих актера: они нису тамо да истражују технологије. Они су тамо да постигну одређени циљ, а затим ће користити технологију која најбоље одговара том циљу који желе да постигну.

Мислим да живимо у тренутку када се многе равнотеже, односи и начини развоја међународне сарадње доводе у питање. То није нужно нешто што се сада догодило, али тренутно видимо неку врсту изненадног убрзања ерозије ових механизама међународне сарадње.

Видели смо да су неки од наших савезника на Западу променили свој приступ; више се фокусирају на унапређење сопствене личне користи, а то се огледа, на пример, у коришћењу тарифа као механизма преговора за постизање онога што желе, чак и политички. Слично томе, безбедност је нешто што се користи као средство за постизање циља, за унапређење одређених питања.

У многим аспектима, мислим да морамо узети у обзир чињеницу да се свет око нас променио, да су се те равнотеже помериле, да оно што смо сматрали статусом кво није нужно нешто што ће се наставити. Такође, морамо пронаћи начин на који се ми, као европске нације, ангажујемо у овим различитим контекстима у којима делујемо.

Имам велико поштовање према раду који наше институције у Европској унији обављају, јер оне заиста покушавају да пронађу прави приступ свакој од ових промена које предстоје, као што је како одговорити на Русију која показује снагу и тестира одбрану Европе и НАТО-а који се шири. Како одговорити на увођење тарифа од стране Сједињених Држава. Ово захтева изванредан садржај и стратешко размишљање о томе шта је најбоље учинити за Европу и за различите појединачне државе чланице.

/Геопост