Од пропаганде до манипулације: Прича о финском новинару који је разоткрио руске „фабрике тролова“ и њихов глобални утицај

Финска истраживачка новинарка Џесика Аро, међународно позната по свом истраживању руских пропагандних мрежа познатих као „Руске фарме тролова“, говорила је у емисији „The Geotalks“ о томе како ове структуре функционишу, зашто су дезинформације данас толико моћне и какве ризике представљају за демократска друштва.

Аро, ауторка књиге „Путинови тролови“, рекла је да је њено интересовање почело након што је живела и радила у Москви, где је приметила ширење пропаганде не само на телевизији већ и на интернету.

Она је подсетила да су руски новинари открили „фабрику тролова“ у Санкт Петербургу још 2013. године, што је - према њеним речима - подигло узбуну да би такве кампање могле постати претња и земљама попут Финске.

„Када сам сазнала за ово, схватила сам да ако постоје анонимни пропагандни тролови на друштвеним мрежама који шире дезинформације и лажи у име Путина, то би могла бити претња финском народу“, рекла је она.

„Смене од 12 сати“ и улоге прикривене као нормалне компаније

Објашњавајући организацију „фарми тролова“, Аро је рекла да је један од објеката које је посетила са колегиницом 2015. године у Санкт Петербургу била обична пословна зграда, где су стотине младих људи радиле у сменама.

Према њеним речима, радници су долазили на посао у 09:00 часова и радили су смене од 12 сати, док им је задатак био да се понашају на мрежи као да су „прави људи“ који деле мишљења и информације, али су у ствари били плаћени и добијали су инструкције.

Ове структуре су регрутовале раднике за наизглед нормалне позиције, као што су менаџери друштвених медија, графички дизајнери и копирајтери, представљајући се као „истраживачке“ агенције или пословне компаније.

„Пропаганда осмишљена да манипулише“

Аро је нагласила да је пропаганда моћна јер је „осмишљена да буде моћна“ и директно циља на свест и психологију људи. Рекла је да службе безбедности често стоје иза таквих материјала, наводећи ФСБ и руску војну обавештајну службу ГРУ.

„Циљ је манипулација: натерати јавност да размишља или делује онако како желе 'информациони ратници'.“

Аро је упозорио да дезинформације могу произвести стварне последице у животима људи, све до мобилизације у сукоб.

Такође је напоменула да је у претходним периодима приметила случајеве где је пропаганда утицала и на појединце који су ишли да учествују у рату, док је као пример навела и мешање у јавно мњење током америчких избора 2016. године, где су - према њеним речима - тролови организовали и подстицали протесте претварајући се да су амерички држављани.

На питање како идентификовати онлајн пропаганду, Аро је предложио проверу садржаја поруке и извора: шта се заправо говори, да ли се понављају популарне наративе Кремља и са којих медија/сајтова информације долазе.

Такође је навела примере фраза које је описала као уобичајене пропагандне наративе, попут тврдње да је „НАТО изазвао рат у Украјини“ или да „Русија не жели рат“, истичући да се оне користе за пребацивање кривице и минимизирање улоге Русије.

Слични модели на Балкану

Коначно, Аро је рекла да види сличне обрасце на Балкану, напомињући да је за своју књигу испитала руско информативно ратовање у Србији.

„Постоје координисани напади на научнике и новинаре који објављују истраживања о руским дезинформацијама, док кремаљске наративе шире не само тролови већ и неки велики медији“, рекла је она.

Додала је да се новинари суочавају са кампањама блаћења, координисаним онлајн нападима и притиском који може чак ескалирати до физичке опасности, рекавши да је и сама платила „личну цену“ након претњи и кампања мржње.