Ђукић за Геопост: У Србији је грађански рат, коначан резултат биће познат за неколико недеља

Моћ протеста у Србији је изузетна, немерљива и мислим да нико не би требало да потцени моћ народа, каже Срећко Ђукић, бивши дипломата и члан Форума за међународне односе у Србији, у интервјуу за Геопост.

Додаје да је режим у Београду сада у замци, без излаза из ове ситуације осим да напусти власт.

„Наравно, такав диктаторски и ауторитарни режим неће ово учинити осим ако то није апсолутно неопходно.“ Влада, наглашава он, веома је свесна да улазимо у завршну фазу „грађанског рата у Србији“. Додаје да грађански рат у Србији не траје само последњих месец или два. „Грађански рат у Србији траје откако је ова влада дошла на власт. Она је тада поделила народ у два табора.“ Ђукић је уверен да Србија још увек има дане и недеље решавања пред собом и да ће то решавање, „чини ми се, по некој логици, достићи врхунац негде око годишњице катастрофе која се догодила у Новом Саду“.

Цео интервју:

ГеопостКакав је потенцијал актуелних вишемесечних протеста у Србији и да ли би интервенција снага безбедности, које су веома видљиве међу демонстрантима, могла да уништи пут ка потенцијално мало бољој Србији?

Ђукић: И последњих 10 или 11 месеци је већ показало да та моћ не слаби. И заправо, главно питање данас је како окончати ове протесте, да они поприме демократски облик, да се заврше на демократски начин, а не на неки други бруталан, недемократски начин. Мислим да је то главно питање са којим се суочава покрет, устанак у Србији. Мислим да је чак и сам режим свестан тога. И да је сада једноставно у замци, без излаза из ове ситуације осим да напусти власт, али наравно такав диктаторски ауторитарни режим то неће учинити осим ако не буде приморан на то.

И све околности га доводе до закључка да ће се врло брзо наћи у ситуацији да ће морати да се повуче са политичке сцене у Србији, упркос свим разним гласинама које круже. Укључујући и оно што сте додали овом питању – одређене службе које су биле укључене, и тако даље. Службе су радиле и увек раде, никада их не бих ставио изнад власти народа, нити су изнад власти народа, као што је већ показао низ догађаја, низ историјских околности, низ ствари, у крајњој линији у самој Србији. Јер ако су радиле, и радиле су од почетка, када је студентски покрет био слабији, неорганизованији, сада је покрет, као што сам рекао, прерастао у општи грађански процес, сада је то незаустављива сила и ниједна служба га не може зауставити, ниједна служба га не може спречити. Дакле, рекао бих да, као што се већ неколико година говори пре исхода деведесетих, пред нама су дани и недеље решавања, и чини ми се да ће, по одређеној логици, то решавање кулминирати негде око годишњице катастрофе која се догодила у Новом Саду (1. новембра) и однела толико невиних живота, а ни данас не знамо праве починиоце и кривце, који се и даље шетају и хвале својом слободом.

Геопост: Рекли сте да ће то бити још само неколико недеља. Да ли то значи да ће влада ескалирати бруталност коју видимо на улицама, и ако то погледамо споља, неки ће рећи да Србија клизи у грађански рат. Какав је ваш утисак?

Ђукић: Мислим да ће влада покушати да буде веома брутална понекад. Не може бити овако све време, јер се чини да људи реагују још бурније на ову бруталност. Влада је веома свесна да улазимо у завршну фазу грађанског рата у Србији. Немојмо се заваравати и мислити да грађански рат у Србији траје тек последњих месец дана, два дана или не знам колико недеља.

Грађански рат у Србији траје откако је ова влада дошла на власт. У то време, поделила је народ на два дела. Њихов народ и наш народ. Њихову полицију и нашу полицију. Поделила је народ на патриоте и издајнике, колаборационисте и разне друге. Српска влада има веома богат речник да опише како је поделила и наставља да дели своје грађане.
И не сумњам да је свих година откако је садашња неорадикална влада дошла на власт у Србији био грађански рат.

Грађански рат не значи само уличне борбе или, још горе, пуцњаву на улици. Грађански рат значи и почиње речима, а овде су агресија и грађански рат речима почели управо када је у Србији на власт дошла неорадикална влада.

Дакле, ово траје већ десетак година, али последњих година се убрзало, и сада са овим протестима имамо не само вербални грађански рат, већ имамо и сукоб на улицама, као што смо видели последњих недеља, и наравно да ће сада ући у своју логичну завршну фазу.

Геопост: Не заборавимо да председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен није поменула Србију у свом говору ове недеље. Зашто? Да ли је српским властима дато мало више простора за маневар?

Ђукић: Питање је зашто је ово изостало из њеног говора, који се, како кажу, обраћао нацији, Европи, Европској унији и тако даље. Мислим да су овде у питању две ствари. Прва је да она још увек не може да се реши свог „драгог Александра“. Јер се сећамо да је не тако давно била гост Александра Вучића и да му се обраћала са „драги мој Александре“ или „Драги Александре“, како га је већ звала. Дакле, ово је тренутак. Други тренутак је овај идеолошки тренутак. Постоје чланови ове десничарске фракције, десничарске политичке опције Европске народне партије (ЕНП), у којој Вучићева странка има статус посматрача, са великим амбицијама да постану члан.

Можемо видети да су се ствари потпуно окренуле наглавачке, и верујем да Урсула фон дер Лајен једноставно не може да схвати у којој мери су се ствари промениле у Србији и у којој мери су догађаји у Србији променили ситуацију у Европској унији у односу на догађаје у Србији. Не само у Европском парламенту, где су се ових дана ломила копља око Србије, или боље речено, копља нису ломљена, већ су се копља координисала око Србије, јер је практично постојала једногласна дебата и једногласни ставови, исти ставови о ситуацији у Србији, о кршењу основних људских права и основних европских вредности.

Све странке су се сложиле – од лева до десна – укључујући и Европску народну партију и њеног председника (Манфреда Вебера) из фракције Европског парламента, који је чак обећао и рекао да ће се преиспитати статус посматрача Српској народној странци (СНС) у овој десничарској европској интернационали. Дакле, ствари су се значајно промениле у вези са Србијом, и опет, дозволите ми да вас у једној реченици подсетим да су студенти дали кључни допринос томе. Сетимо се њиховог маратона и њихове борбе за демократију, и сви то поштују.

Видим да су студентски покрет у Србији и студенти Србије сада с правом номиновани за Сахаровљеву награду у Европи, која се додељује управо за ствари попут оних које покрећу српски студенти.

Геопост:  Да ли мислите да ће Веберова изјава да би ЕПП могла да искључи СНС из придруженог чланства остати на реторичком нивоу, или ће заправо доћи до неких смањења финансирања?

Ђукић: Не, мислим да ће се то десити свакако. Можда је за неке људе све што се до сада десило требало да се деси много раније, а мислим да је требало да се деси много раније и да се препозна права сврха протеста у Србији.

Међутим, знамо и зашто се то није десило, јер је Вучић куповао европске политичаре и тако даље. Али сада су маске пале. Дакле, није само ствар Брисела и Европског парламента, већ чињенице да многе земље сада то разумеју. Имате и Аустрију, Немачку и многе друге земље које захтевају објективну процену ситуације у Србији. И то је процес који се не може зауставити. Само да напоменем да и наше суседне земље у Европској унији, Хрватска и Словенија, такође гледају на процесе у нашој земљи кроз ове европске очи, и мислим да је тај процес кренуо пуном брзином ка, надам се, демократском крају.

Геопост: Након отказивања панел дискусије „Србија: стратешка земља кандидат на критичној раскрсници“, на којој је Ана Брнабић требало да говори у Бриселу у петак, мисија Србије при ЕУ ће на свом догађају угостити председника парламента. Да ли вам ово звучи као писмо Александра Вучића упућено Гардијану, у којем се хвалио, али које је заправо завршило у писмима уреднику?

Ђукић:  Па, тужно је што је српска влада научила да расправља или међусобно или преко својих медија, и што може да каже опозицији и људима који се не слажу са владом, са њеним ставовима, са њеном политиком, да их не слушају, да их игноришу.

Међутим, „Гардијан“ је показао где Вучићево писмо припада, а сада је овај панел, који би требало да се одржи у Бриселу, показао да неће сви на овом панелу аплаудирати и навијати за Ану Брнабић и српску политику. Напротив, људи желе истину и праве ствари и демократске вредности, а не обмане и лажи којима их бомбардујемо већ 14, 13 година откако су дошли на власт.

/Геопост