Медијско образовање је кључ против лажних вести – швајцарско искуство у поређењу са Косовом, говори Прита Битићи

У новој епизоди подкаста The Geotalk, обрађена је тема пропагандних наратива, дезинформација и лажних вести, са посебним фокусом на поређење Швајцарске и Косова.

Гошћа у овој епизоди била је уредница у Албинфо и предавачица на Универзитету у Санкт Галену, Прита Битићи, која је поделила своје искуство о томе како се швајцарско друштво и институције носе са феноменом дезинформација.

Током разговора, Битићи је нагласила да Швајцарска, упркос својој институционалној и политичкој стабилности, није имуна на лажне вести, али је према њеним речима њихов утицај ограниченији у поређењу са другим земљама.

„Швајцарска је такође погођена лажним вестима, али можда мање него друге земље“, рекла је она, додајући да медијско образовање које почиње у раном узрасту у школама игра кључну улогу.

Према њеним речима, у Швајцарској ученици рано уче разлику између тачних, делимичних и манипулисаних информација, укључујући концепте дезинформације, погрешне информације и малинформације.

Битићи је нагласио да овај структурирани приступ помаже грађанима да буду критичнији према садржају који конзумирају, посебно током изборних периода, када се ширење нетачних вести обично повећава.

Још један важан елемент, према њеним речима, јесте високо поверење швајцарских грађана у јавног емитера и традиционалне медије.

Такође је поменула финансијски модел јавних медија у Швајцарској, где грађани доприносе кроз годишњи порез, чиме се обезбеђује независност и већи квалитет у новинарству.

„Грађани су гласали да се не смањи такса за јавне медије, зарад очувања провереног и истраживачког новинарства“, рекла је она.

Говорећи о друштвеним мрежама, Битићи је нагласио да у Швајцарској оне имају мањи утицај у поређењу са другим земљама, попут Косова или САД, где платформе попут Фејсбука и X доминирају јавним простором.

Међутим, упозорила је да вештачка интелигенција и брзина ширења информација све више отежавају проверу вести.

У одељку за дискусију о Косову и региону, Битићи је рекао да су пропагандни наративи често повезани са политичким, историјским тензијама и питањима миграције, док недостатак политичке стабилности ствара више простора за дезинформације.

Према њеним речима, велики део проблема повезан је са чињеницом да грађани често конзумирају вести са друштвених мрежа без провере извора.

Дајући препоруке, Битићи је нагласио да Косову нису потребне велике структурне промене да би започело борбу против дезинформација, већ да се медијско образовање интегрише у образовни систем.

„Верификација вести може се предавати у оквиру неких постојећих предмета, као што су језик, информационе технологије или енглески језик“, рекла је она, додајући да би то помогло у формирању критичких читалаца и информисанијих грађана.

Ова дискусија је одржана у оквиру серије подкаста часописа The Geopost, која се бави темама везаним за дезинформације, пропаганду и геополитичке утицаје у информационом простору региона.