Дуголи: Србија је спровела морбидан план истребљења Албанаца у Дубрави

Бивши посланик и преживели масакра у Дубрави, Енвер Дуголи, говорио је о догађајима из масакра у Дубрави, описујући га као масовно погубљење албанских заробљеника.

У емисији „The Geotalks“, Дуголи је рекао да се у затвору догодило „масовно погубљење, класичан масакр затвореника којима су биле ставиле лисице, без икакве заштите“.

„Србија је спроводила морбидан план за истребљење и насилни нестанак албанских затвореника“, изјавио је.

Према његовим речима, након бомбардовања, српске снаге су почеле са директним погубљењима затвореника.

„Касније су почели да извршавају, да спроводе класичан план, извршење својим рукама, из Каракола, улазили су кроз зидине маскирани и наоружани до зуба, елитне јединице су извршиле егзекуцију“, рекао је Дуголи.

Он је навео да је до сада потврђено да је погинуло 116 људи, а рањено 184, док је судбина Укшина Хотија и даље нејасна.

„За сада имамо идентификован број, али он није коначан јер може бити и других. Потврђено је да је погинуло 116 људи, један се води као нестао, Укшин Хоти, док је 184 повређено“, рекао је он.

Дуголи је такође говорио о томе како је успео да преживи масакр.

„То је ствар судбине, ништа посебно, како људи кажу, Бог је хтео да се неко спасе и ја сам међу њима, ни данас немам појма како сам се спасао“, изјавио је.

Такође се присетио сусрета са Укшином Хотијем у затвору, описујући његово озбиљно психолошко стање.

„Упознао сам га, био је то посебан тренутак сусрета са Укшином Хотијем, упознали смо се у затвору Есрем у Митровици, тамо су нас окупили, недељу дана пре него што су нас пребацили у Ниш, а затим у затвор Дубрава, јер је Укшин Хоти био одвојен од нас осталих албанских затвореника, држали су га изолованим са српским затвореницима, тамо смо разговарали са њим, видели смо његову велику забринутост, није то показивао, али његово понашање, његово лице, његови изрази лица показивали су да је тај човек доживео нешто веома озбиљно и страшно“, рекао је Дуголи.

Додао је да је Хоти такође више пута мучен у нишком затвору.

„Чак и у нишком затвору било је нехуманог поступања, посебно када су га мучили, то је била тортура која је углавном наређивана против њега, затим у затвору Дубрава, дан пре рока када је требало да буде пуштен, извели су га напоље викендом, што је било неуобичајено, и ништа се не зна о његовој судбини“, навео је он.

Дуголи је критиковао институције због недостатка конкретних акција за документовање и институционално решавање масакра у Дубрави.

„Истина о масакру у затвору Дубрава је неоспорна истина, сада када је прошло скоро 3 деценије, још увек смо заробљени у вртлогу наратива и још увек нисмо успели да поднесемо институционалну тужбу за овај масакр и друге масакре, нисмо направили књигу у којој ће се сведочити о тим патњама или филм где би кроз уметност истина продрла и дотакла савест не само Албанаца већ и других народа“, рекао је он.

На крају, нагласио је потребу да се историја рата и страдања Албанаца више укључи у образовни систем.

„Мислим да имамо много посла и дуга према генерацијама и онима који данас нису овде, да запамтимо истину и каналишемо је како треба, морамо радити са школским програмима како би наша деца учила о нашој болној историји, о нашим напорима да се ослободимо, о патњи коју смо имали, неопростиво је да наша деца не знају ништа о том периоду, или знају само површно“, закључио је Дуголи.

ГеоПост