Димић: Мит о Косовској бици храни српску националистичку политику

Срби још нису у потпуности разумели шта значи мит о Косовској бици, каже новинар Радомир Димић, док критички осврће на овај мит, описујући га као производ политичке теологије 19. века, „лажне религије“ која је послужила за оправдање штетне политике према Косову и Албанцима.

У овом интервјуу за Геопост, Димић говори о злоупотреби историје од стране режима Слободана Милошевића, наставку идеологије Газиместана у садашњој влади Александра Вучића и улози студената и грађана у недавним протестима у Србији.

Цео интервју:

Делимично да, сложио бих се са вашим питањем да је то период 19. века, рекао бих можда више, можда мање, индоктринације српског народа концептом мита, или прецизније апсорпције мита о Косову.

Срби и даље живе са митовима, и то траје већ јако дуго, јако, јако дуго, и могу рећи да се цела прича о миту о Косову злоупотребљава, злоупотребљава као парадигма, као парадигма слободе.

Шта је заправо мит о Косову?

Мит о Косову је производ, такорећи, политичке теологије и лажне религије 19. века.

У ствари, мит о Косову је изграђен са циљем обнове Душановог царства, а самим тим и својеврсне освете за изгубљену битку на Косову, или тачније експанзионистичке политике према Косову, посебно након 90-их када је Косово, захваљујући политици и режиму Слободана Милошевића, сада стекло своју независност.

Дакле, када је реч о косовским Србима, мислим да они још увек нису у потпуности разумели шта значи косовски мит, да је то превара, да је то нека врста религије која покушава да спусти небо на земљу и да су Срби и даље народ Косова, да је Косово и даље света земља Србије, и да је у суштини метафизички простор у којем Албанци живе и да га прагматично доживљавају као простор у којем живе, а не као небеску историју српског народа и тако даље.

Дакле, косовски Срби су и даље тројански коњ политике не само Слободана Милошевића када су се окупљали у великом броју на Газиместану, када смо чули велике пароле и велике претње Албанцима са Косова, да ће их све протерати кроз Проклетије, и да је ова газиместанска политика заправо само наставак идеологије која траје вековима и која се и даље манифестује кроз садашње постојање и покушај обнове некаквог српског света Александра Вучића. У вези с тим, желео бих да наставим и кажем неколико речи о предстојећем позиву студената и грађана у синергији који организују 28. јуна у Београду.

У ствари, то је наставак тог великог митинга, тог великог протеста и целе српске и студентске скупштине када је магично растерана употребом звучног оружја које Уједињене нације и даље истражују и ми још увек немамо прави одговор.

Шта заправо значи позив студената и народа 28. јуна?

У ствари, то није манифестација насиља, како неко жели да прикаже у влади, као што неко жели да сруши државу сада и зато што су то што називају плаћеницима, страним плаћеницима, да су сада нацисти, да су припремили неку врсту пуча за 28. јун, са чиме се апсолутно не слажем и то није истина.

Мислим да ће 28. јуна студенти изаћи са јединственим декретом да је потребно извршити промене, углавном демократске промене које студенти захтевају већ седам месеци, а на које влада није дала апсолутно никакав одговор.

Дакле, не само демократске промене, већ и политичке промене система који је проклето корумпиран, у коме систем влада само један човек, има апсолутну контролу и моћ над институцијама које су узурпиране и из тог разлога студенти с правом захтевају, не козметичке промене, већ системске, дубинске промене, захтевају да се успостави владавина права и законска држава и у том смислу студенти 28. јуна, за разлику од свих претходних прослава Видовдана које имају националистички набој, желе нешто друго, а то је јединствена, модерна, прогресивна Србија, ослобођена сваког национализма и шовинизма и тежњи Велике Србије.

У том погледу, Србе заиста очекује велики хаос.

/Геопост