Руске дезинформације на Балкану, Бркан: Русија улаже у Србију и Црну Гору

Руске дезинформације су широко распрострањене на Западном Балкану, док Русија улаже у Србију и Црну Гору, рекао је извршни директор организације CA Why Not Дарко Бркан у интервјуу за The Geopost.

Према његовим речима, ситуација се разликује од земље до земље. У Босни и Херцеговини, рекао је, јавне услуге које се плаћају новцем грађана промовишу проруске наративе.

Такође је говорио о конференцији „Поинт 13“, одржаној у Сарајеву, важном регионалном догађају усмереном на дубљу сарадњу и решавање најважнијих изазова са којима се суочавају цивилно друштво и медији. Подвукао је да одбрана демократије захтева заједнички напор свих сектора цивилног друштва.

Цео интервју:

Геопост: Која је главна визија конференције POINT 13?

Бркан: Конференција POINT, коју организујемо већ 13 година, увек је била простор где смо се трудили да окупимо активисте, новинаре, академике из региона како би разговарали о актуелним питањима и да људима у региону и ван њега представе своје пројекте, шта тренутно раде, иницијативе на којима раде, као и да разговарају о актуелним проблемима и решењима у областима цивилног друштва, медија, политике и употребе технологије.

Ове године, основна тема није много другачија, али фокус је и даље на тренутној ситуацији, проблемима који се дешавају и неким глобалним променама у начину на који се доживљавају цивилно друштво, медији и њихова улога. А онда ове године желимо да више радимо на сесијама где људи, активисти могу да размењују информације једни са другима, развијају стратегије, а мање на сесијама које представљају, осмишљавају и закључују неке иницијативе, али некако желимо да се бавимо суштином постојања цивилног друштва, медија и њиховог рада и њихове будућности.

Геопост: Какав утицај се надате да ће ТАЧКА 13 имати, како локално тако и међународно, на медије, цивилно друштво или заједницу која креатира политику?

Бркан: Надамо се посебно да ће ТАЧКА 13 некако отворити, у почетку дискусију и разговор између цивилног друштва, медија и продемократских актера о томе шта би требало да радимо у овим тренуцима и како да се носимо са стварима. Јер мислим да смо у последње време, посебно последњих неколико месеци, више забринути за себе и свој опстанак, нисмо много разговарали, јесмо разговарали, али некако желимо да обезбедимо форум где ће регионално цивилно друштво почети да разговара о овоме на стратешком нивоу. Мислим да је то најважније. Не очекујемо сада да ћемо сутра смислити магично решење да цивилно друштво опстане и ојача, већ барем да започнемо тај разговор, да поставимо неке стратешке смернице и коначно да схватимо да ли можемо имати користи од овога, што изгледа као тешкоћа за функционисање цивилног друштва, изгледа као тешка ситуација и можемо ово видети као прилику.

Геопост: Колико је распрострањена руска дезинформација на Балкану и које земље су највише погођене?

Бркан: Када је реч о руским дезинформацијама у региону, постоје два нивоа одговора на питање. Први је колико су присутни актери који долазе директно из Русије у регион и баве се дезинформацијама, и у којој мери су теме и наративи заправо присутни у региону. Одговор на прво питање је да Русија, као неко ко делује као страни актер у региону, има ограничено присуство. С друге стране, теме и наративи су веома укорењени. Јер имамо много локалних актера који, чак и у случајевима када нема директне користи, рецимо, финансијске или управљачке од руских актера, раде и промовишу исте наративе. Дакле, рекао бих да је ово прилично распрострањено у региону, али бих истовремено рекао да то не мора нужно бити директан руски утицај, колико год постоје локални актери који подржавају Русију, а то варира од земље до земље. На пример, руске инвестиције у Црној Гори или Србији су веће него у Босни и Херцеговини (не знам за друге земље).

Све зависи од тога колика је потреба, или у Босни и Херцеговини, на пример, имамо ситуацију где чак и јавне службе које се плаћају новцем грађана промовишу проруске наративе. Па, није потребно огромно финансијско улагање да би се нешто постигло. Дакле, ситуације у земљама су различите, али у свакој земљи постоји веома снажно присуство руских дезинформација.

Геопост: Колико је важна борба против дезинформација, посебно у контексту очувања демократских институција и друштвене кохезије на Западном Балкану?

Бркан: Мислим да је све ово део ширег окружења или ширег друштвеног проблема где су информациони сектор и генерално места где људи добијају информације постали важни у њиховим животима, тако да је ширење дезинформација постало веома важно. Дакле, мислим да се ово уклапа у целу стратегију очувања демократије, очувања вредности, очувања људских права и свега што цивилно друштво ради.

У ствари, порука POINT-а је да само заједно са организацијама које се баве дезинформацијама, организацијама које се баве људским правима, организацијама које се баве демократијом, организацијама које се баве изборима, организацијама које се баве владавином права, само заједно можемо постићи резултате.

Морамо једни другима дати до знања да је сваки од ових сегмената веома важан и да је то једини начин да се успе.

/Геопост