Бурсач за Геопост: Вучић никада неће окренути леђа Путину – Балкан ризикује да остане талац руско-српског света

Сваки савез, сваки пакт са Вучићем у вези са заједничким уласком у ЕУ је сидро које вас вуче надоле, у најбољем случају, или на дно, каже Драган Буршач, босански новинар и колумниста, у интервјуу за The Geopost.

Додаје да Вучић то добро зна, „ми не идемо никуда, а не дај Боже, ако сте са нама, нећете никуда отићи“.

Бурсач наглашава да земље региона, „мислим на Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово“, морају себи да прихвате срце, да се посвете сопственој моћи расуђивања и да се позабаве шта значи њихов напредак и просперитет.

Наш саговорник се позива на догађаје у више земаља широм света овог лета и јесени где су, са циљем изазивања разних облика немира, били укључени и грађани Србије.

„Догађаји у Молдавији, Француској и Немачкој су веома повезани, најављени су у септембру, а акције проруских активиста, наравно, укључујући и грађане Србије, биле су током целог лета – биле су у јуну, јулу и августу. Наравно, ово је директан утицај Русије, углавном индиректан на Србију, усмерен на дестабилизацију ових земаља и не само ових земаља.“

Он сматра да је русификација у Србији толико јака да свако ко окрене леђа Русији, а у овом случају то је Вучић, безусловно губи власт.

„То је једна ствар. С друге стране, свако ко окрене леђа Бриселу, посебно у Сједињеним Државама, у овом тренутку широко распрострањених санкција против Русије, остаје у потпуној изолацији, препуштен својој судбини. Што би, опет, могло да значи губитак моћи. Дакле, Вучић је овде одиграо игру.“

КОМПЛЕТАН ИНТЕРВЈУ:

Геопост: Молдавија, Француска, Немачка, три земље у истом месецу – септембру – где су грађани Србије на различите начине покушали да изазову немире. Како ви то видите и да ли видите руски печат на томе кроз Србију?

Стипендија: Догађаји у Молдавији, Француској и Немачкој су веома повезани, најављени су у септембру и акције проруских активиста, наравно, укључујући и грађане Србије, биле су током целог лета – биле су у јуну, јулу и августу. Наравно, ово је директан утицај Русије, углавном индиректан на Србију, усмерен на дестабилизацију ових земаља и не само ових земаља. То је чињеница и има своју микроисторијску и макроисторијску сцену, то није само ситуација забележена у септембру. Требало би да знамо да су грађани Републике Србије и босанског ентитета Републике Српске добровољци од почетка руске агресије у Украјини, то није ништа ново. У ствари, то је питање престижа у „српском свету“. Дакле, имате велики број младих људи који се боре као ратни пси, односно као плаћеници на страни Русије у деловима окупиране украјинске територије, и имате људе који се боре из идеолошких разлога и који, као повратници, долазе и у Републику Српску и у Србију, али затим настављају своје активности као војници „српског света“ где год им се укаже прилика.

Дакле, ово је заправо, нажалост, потпуно логична генеза нечега што се догодило, а кулминирало је овог лета, што су обавештајне службе објавиле. Међутим, постоји нешто што је индикативно, објавио сам то у својим чланцима – занимљиво је да и власт и опозиција, што је требало да буде индикативно, не обраћају много пажње у Србији када се такве ствари дешавају. Штавише, било је и назнака, конкретно мени, „како бих могао да знам да су то српски држављани и где је фирма српских или руских служби“, када они веома добро знају да то није случај. На крају су управо француске обавештајне службе саме за себе и јасно потврдиле да су то српски држављани, да је у то умешана српска обавештајна служба и да је присутан тај руско-српски утицај, што је потпуно очигледно. Дакле, није требало много интелигенције ни аналитичких вештина да би се дошло до овог закључка. Међутим, поставља се логично питање зашто такозвана опозиција у Србији не поставља ово питање Вучићу или властима, па им све остало смета, али некако им не смета, и онда долазимо до суштине ствари – а суштина ствари је у томе што је, нажалост, народ у Србији у великој мери русификован и путинизован, па је у великој мери опредељен, волео Вучића или не, према Путину и према Русији, а свако мешање у ово заправо значи губитак те преко потребне партијске базе. Дакле, сви ови догађаји о којима говоримо су заправо готово невидљиви у Републици Српској, посебно у ентитету Босна и Херцеговина. Републици Српској, где је заправо супротно, где онај ко се бори на страни Русије и изводи неке акције на страни Русије постаје и остаје херој, што је заиста поражавајуће.

Геопост: У том смислу, следећег месеца уследила је антитурска и исламофобична кампања у Црној Гори, која се готово у потпуности поклопила са Вучићевим заоштравањем тона према Турској (слање оружја Косову). Како ви то видите?

Стипендија: Да, као по команди. Видели смо, сукоби су једноставно инсценирани, ова интензивна исламофобија и ова интензивна мржња према турским грађанима, због неке свађе, због неке туче. На крају се испостави да ми, ми чак ни не знамо каква је била туча, на крају се испостави да човек није избоден ножем, на крају се испостави да то није ни био турски држављанин, ако је то уопште важно.

Међутим, видимо паљење аутомобила турског држављанина, видимо ад хок одлуку о замрзавању безвизног режима Црне Горе (са Турском), дакле видимо потпуно надреалну ситуацију где се, кажем, све дешава ад хок само неколико дана након опције када је Вучић открио, што је потпуно јавна и доступна ствар, да је посао са оружјем, односно продају оружја, закључила Република Турска и Косово. У ствари, то су добро оркестриране ствари „српског света“ и видимо да борци „српског света“ на терену, конкретно у Црној Гори, раде одличан посао за ствар „српског света“. И опет, ово није ништа ново, и сви притисци који су уследили из Београда и на Црну Гору, али и на околне земље где „српски свет може да стави шапу“, били су потпуно очекивани, синхронизовани и они су у томе учествовали у овом тренутку. Дакле, нешто што смо раније виђали, рекао бих, током периода од неколико месеци, сада се дешава на нивоу недеља или чак дана. И видимо како навијачке групе реагују на њих. У ствари, то су хулигани и извођачи радова који су спремни да ураде све што нису могли да ураде у Молдавији, Немачкој или Француској где год могу, а нажалост, ово је тренутно Црна Гора.

Геопост: Да ли је Вучић преценио значај Србије у односу на САД и Русију – САД су му дале Генералштаб, а нису добиле ништа заузврат, док га Руси уцењују због Нафтне индустрије Србије (НИС)?

Стипендија: Дакле, овде морамо да видимо једну ствар којој се Вучић нада? Вучић се нада опстанку и останку на власти, безусловно, то је то, а ако може да добије још нешто. Штавише, Вучић се нада подршци већине српског народа који је потпуно русификован. Стога је он овде да објасни овом народу да мора, хтео он то или не, да иде у Брисел и да мора, због своје власти или због породице Кушнер или неког другог, да обави неки посао везан за Генералштаб, а подједнако мора чврсто да стане на руску страну са НИС-ом.

Запамтите, НИС је хоботница, наметљива активност Руске Федерације која није карактеристична само за Вучићеву владу. Дакле, запамтите да ова продаја НИС-а, има читаву генезу још од такозваних демократа и Демократске странке и свега што се овде дешавало.

Дакле, шта желим да вам кажем? Желим да вам кажем да је русификација у Србији толико јака да свако ко окрене леђа Русији, а у овом случају је то Вучић, безусловно губи власт. То је једна ствар.

С друге стране, свако ко окрене леђа Бриселу у овом тренутку општег увођења санкција против Русије, посебно у Сједињеним Америчким Државама, остаје у потпуној изолацији, препуштен својој судбини. Што би, опет, могло да значи губитак моћи.

Дакле, Вучић је овде играо игру у смислу да је, пре свега, некако веровао да ће Америка, пре свега Америка, рећи: „хајде, пустите тај НИС како иде, нека иде, ако је то руско мешање у Европу, нека ради.“ И то је оно што су његови саветници, ако их имају, вероватно погрешили и то су му саветовали: биће добри односи између Путина и Трампа и Србији ће бити опроштено због тог проруског утицаја државе, владајуће странке, али и опозиције.

И ту је играо и сада је у позицији да грађанима објашњава да ће највероватније бити редова за гориво или га уопште неће бити, да ће почети ера деведесетих...

Међутим, грађани Србије, благо речено, нису баш заинтересовани за све ово, нема тамо никакве радне етике, остаће уз Русе по цену поена и купона, по цену вожње по парним и непарним бројевима, по цену свега овога. Вучић је то вероватно у неком тренутку схватио и сада ће говорити да се жали да је у великој опасности, али неће окренути леђа Русима. Дакле, Вучић то може приватно да уради, али у овом тренутку то неће да уради да не би изгубио власт и још једна ствар која му је вероватно важнија за његову кожу, не само за његову политичку кожу, неће окренути леђа Путину јер зна како се сналазе они који су окренули леђа Путину, а ово није само питање политичких санкција.

Геопост: Вучић је неколико пута ове недеље поновио идеју да је најбоље решење да сви са Западног Балкана буду заједно примљени у ЕУ, јер верује да је то једино одрживо решење. Која је порука? Сви ​​за „српски свет“, како то Вулин каже?

Стипендија: У суштини, оно што Вучић мисли је оно што Вулин каже. Нема разлике. Дакле, у тренутку када Вучић понуди, ко год је отвореног срца, да сви заједно уђемо у Европску унију, то се преводи у, пошто Србија никада неће ући у Европску унију, не зато што је неко не жели, већ зато што је Србија не жели. Дакле, већина грађана Србије то не жели. Морате имати вољу већине грађана да бисте ушли у било коју организацију, посебно у Европску унију. Ако грађани то не желе, ништа од овога се не дешава. Дакле, све што множимо са нулом је нула. Дакле, ако грађани не желе да уђу у Европску унију, ни Србија неће желети да уђе у Европску унију. Ако Србија не жели да се придружи Европској унији, а Вучић каже да када се придружимо, сви ћемо ово научити, то значи да се нико неће придружити Европској унији.

Било који савез, било који пакт са Вучићем у вези са заједничким уласком у ЕУ је сидро које вас вуче надоле, у најбољем случају, или на дно, у неки руски свет, или оно што је Вулин отприлике предложио. Гарантујем вам да у овом тренутку, када би био референдум и избор био између руско-српског света, шта год то било, и Европске уније, Вулинова опција би победила са пиком, да би они одржали такав референдум и то Вулин зна, то зна руска струја, али не дај Боже да Вучић зна, а Вучић је заправо реторичком маском рекао да ми никуда не идемо, а не дај Боже да сте са нама, ни ви не идете никуда.

Сада је на земљама региона, мислим на Босну и Херцеговину, мислим на Црну Гору, мислим на Косово, да узму у обзир, да размотре шта значи њихов напредак, њихов просперитет. А њихов напредак, њихов просперитет је, шта год да мислимо о томе, Европска унија, прозападне вредности, западне вредности у целини, НАТО пакт, Црна Гора је у НАТО пакту, на неки начин Косово је у НАТО пакту. Дакле, то је оно што Босна и Херцеговина мора да уради, наравно да ће бити веома тешко са ентитетом Република Српска, али то су те ствари, а са друге стране, то је свако ко одлучи на било који начин да направи пакт и копира са „српским светом“, који је повезан наредна два, три века, свакако у једно, што је некада био израз, сада ћу га реинкарнирати у „народни затвор“, само што би овог пута народни затвор несумњиво била Србија и „српски свет“.

/Геопост