Косовска битка и мит о Видовдану, историја као оруђе српског експанзионизма

Ове суботе, 28. јуна, Срби обележавају Видовдан – датум од историјског и верског значаја, који се односи на Косовску битку 1389. године.

Видовдани, који се углавном одржавају на Газиместану, близу Приштине, често су коришћени за провокације и ширење шовинистичких порука. Професори, историчари и стручњаци за актуелна питања кажу за Геопост да је „Битка на Косову“ трансформисана у експанзионистичку идеологију и у политичке сврхе, комбинујући хегемонистички политички циљ државе са црквеним наративом.

За професора међународних односа Силе Укшинија, Косовска битка је искоришћена за легитимизацију територијалних експанзионистичких циљева, са циљем ширења мита да је наводно „Косово колевка србизације“.

„У историјском и чињеничном смислу, то је мало доказано. Чак је било историчара који су говорили да то не постоји. Али, стварањем српске државе у 19. веку и у покушају да легитимишу циљеве територијалног ширења, Српска академија и посебно Српска црква су шириле српски мит да је Косово колевка српства. С друге стране, мора се констатовати да је Косовска битка заправо била коалиција где су били Мађари, Хрвати, Бошњаци и Албанци. Била је то коалиција хришћана јер су и Албанци били хришћани... Другим речима, то је мит, то је бајка, али је трансформисана у експанзионистичку идеологију и у политичке сврхе, где је хегемонистички политички циљ државе спојен са црквеним наративом и тај наратив је заправо донео проблеме и донео сукобе на Балкану, а најпознатији случај је година 1989. када се овај празник славио и од тада, Срби славе Видовдан не као „културну прославу“, не као историјску прославу, већ као шовинистичку прославу, као прославу где искључују друге.“ И то је лоша ствар и то је непријатељски део тога“, рекао је.

Тек прошле године (28. јуна 2024. године), српски мотоциклисти, којима је забрањен улазак на Косово током Видовдана, вербално су напали и жестоко вређали припаднике Косовске полиције.

Ово је доказ да Срби још увек живе у митовима, каже новинар Радомир Димић.

„У ствари, косовски мит је изграђен са циљем обнове Душановог царства, а самим тим и својеврсне освете за изгубљену битку на Косову, или тачније експанзионистичке политике према Косову, посебно после 90-их када је Косово, захваљујући политици и режиму Слободана Милошевића, сада стекло независност. Дакле, када су у питању косовски Срби, мислим да они још увек нису у потпуности разумели шта значи косовски мит, да је то обмана, да је то врста религије која покушава да спусти небо на земљу и да су Срби и даље народ Косова, да је Косово и даље света земља Србије и да је у суштини метафизички простор у коме Албанци живе и који га прагматично доживљавају као простор у коме живе, а не као небеску историју српског народа и тако даље“, рекао је он.

Према његовим речима, косовски Срби су и даље „тројански коњ“.

„Срби са Косова су и даље тројански коњ политике не само Слободана Милошевића када су се окупљали у великом броју на Газиместану, када смо чули велике слогане и велике претње Албанцима са Косова, да ће их све протерати преко Проклетија, и да је ова политика на Газиместану заправо само наставак идеологије која траје вековима и која се и даље манифестује кроз садашње постојање и покушај обнове некаквог српског света Александра Вучића.“

И у новијим научним студијама на Западу, као што је студија проф. др Оливера Јенса Шмита, једног од најпознатијих немачкоговорећих историчара на Универзитету у Бечу, Аустрија, тврдња и митови српске историје о миту о Косову и о српско-османским односима током раног периода османске владавине на Балкану се деконструишу. Шмит тврди да су Срби пружили одлучујућу помоћ Османлијама у освајању Балкана и да су Срби били међу најкооперативнијим народима са османским двором, одбацујући претходну тврдњу да су они, Срби, били једине жртве ове инвазије, док су други народи били њихови сарадници и присталице. У том смислу, мит о Косовској бици такође делује политизовано и нестабилно. Срби су битку трансформисали у симбол „жртвовања за домовину и религију“, величајући пораз као моралну победу. Кнез Лазар је уздигнут на ранг свеца, а Косово је представљено као „света земља“. У 16. веку. У 20. веку, посебно током владавине Слободана Милошевића, битка је коришћена да би се оправдале српске претензије на Косово као „колевку српске државе и религије“. Српски наратив је представио битку као сукоб искључиво између „хришћанских Срба“ и „муслиманских Османлија“.

/TheGeopost