Wagner plaćenik moli za povratak u zatvor

Nezadovoljstvo među ruskim plaćenicima odražava širi gubitak podrške ratu Vladimira Putina među vojskom, civilima i ultranacionalistima.

Prema Vladimiru Osečkinu, šefu Gulagu.Net organization, osuđenik kojeg je Vagnerova plaćenička organizacija regrutovala direktno iz zatvora da bi učestvovao u borbama u Ukrajini, zatražio je od aktivista za ljudska prava da mu pomognu da se vrati u zatvor.   Vojnik kriminalac jedan je od “mnogih” dezertera i nezadovoljnih koji žele da izbegnu život na frontu.

Činjenica da su mu se zatvorenici obratili za pomoć je još jedan dokaz da, uprkos porastu slave osnivača Vagnera, osuđenog iz sovjetske ere Jevgenija Prigožina, i stvaranju kulta “vagnerovaca” u ruskom društvu, grupa plaćenika je “Kolos na nogama od gline”, prema Osechkinu, čija grupa ima dugogodišnje iskustvo u razotkrivanju zloupotreba u zloglasnom

Očigledno je da uticaj Prigožina raste. Prema američkim zvaničnicima, nedavno je kritikovaoVladimira Putina zbog vođenja rata, a njegova grupa je izbacila rusku regularnu vojsku da predvodi krvavu, ali strateški zbunjenu ofanzivu na ukrajinski grad Bahmut. Kaže se da su gubici u takozvanim “mašinama za mlevenje mesa” ogromni, posebno među osuđenicima čija je uloga da identifikuju ukrajinske pozicije napredovanjem kako bi odvratili njihovu vatru. Ubijeni su često ostavljeni na bojnom polju, a dezerteri streljani. Takva bezobzirnost dovela je do toga da je Vagner nazvan “glavnom udarnom snagom Kremlja”.

Nije iznenađujuće da moral vojnika grupe opada, dok broj dezertera i drugih koji odbijaju borbu raste. Osechkin kaže da upravo iz tog razloga raste učestalost vansudskih pogubljenja i drugih vrsta represije protiv “pobunjenika” unutar Vagnerove organizacije. “Činjenica da su u svojoj strukturi pribegli tako ozbiljnom nivou snage ukazuje na to da nijedan drugi oblik motivacije ne funkcioniše”, rekao je.

Kao primer, Osechkin je naveo priču o Andreju Medvedevu, bivšem vojniku Vagnera sa pozivnim znakom “Joga”, koji je odlučio da se javno povuče iz organizacije. Operativci Ministarstva unutrašnjih poslova i FSB sada su se pridružili lovu na njega na zahtev Prigožina, rekao je aktivista za ljudska prava.

Osechkin, koji sada živi u Parizu i koji je 2011.godine osnovao svoj projekat da bi istakao mučenje i druge zloupotrebe u ruskim kazneno-popravnim kolonijama, poznati je zagovornik prava zatvorenika i ima široku mrežu doušnika unutar zatvorskog sistema. To mu daje jedinstven uvid u Vagnerovo regrutovanje i zadržavanje boraca, kao i direktnu vezu sa ljudima unutar organizacije. Vagnerovi prebezi održavali su kontakt sa njim i njegovom organizacijom od početka invazije u februaru. Osechkin kaže da je preživeo pokušaj ubistva u Biarritzu ranije ove godine.

Slabu privlačnost organizacije među zatvorenicima potvrdio je Paul Vhelan, Amerikanac koji je služio kaznu u Ruskoj koloniji pod optužbom za špijunažu, što on negira. Prema Vhelanu, u izveštaju koji je Medijima preneo njegov brat David, Vagner je uspeo da regrutuje samo osam ljudi tokom svoje poslednje posete regrutovanju u koloniju u kojoj je zatvoren, u poređenju sa 115 prošli put.

Vagner nije jedina organizacija koja pati od pada morala. Prema Igoru Hirkinu, krajnjem ruskom nacionalistu koji je pomogao u ratu u Donbasu 2014.godine organizovanjem separatističke milicije, slična situacija postoji i u redovnoj vojsci. “Vojnici se bore “po inerciji”, bez i najmanjeg razumevanja krajnjih strateških ciljeva vojne kampanje”, napisao je Hirkin u Rusiji, dodajući da “među trupama vlada apatija”.

Što se tiče društva u celini, iako sociolozi lojalni Kremlju izveštavaju da “i dalje postoji veoma visok nivo podrške rukovodstvu zemlje, a apsolutna većina Rusa ne vidi alternativu u uslovima geopolitičke konfrontacije”, sve je više dokaza o suprotnom.

Na primer, rezultati dve fokus grupe sa pristalicama rata, sprovedene po nalogu Kremlja u julu i novembru, a koje je proučavao istraživački centar Dossier, pokazali su znake nezadovoljstva čak i među ispitanicima – “radikalnim patriotima” izabranim za njihove prokomunističke, pravokonzervativne i lojalističke stavove.

Studija je otkrila da su bili pod velikim stresom i napetošću čak i tokom leta. Glavni faktor koji je doprineo njihovom nezadovoljstvu bilo je produženje “specijalne vojne operacije”, iako su ostali odlučni i agresivni. Do novembra, nakon ukrajinske kontraofanzive, delimične mobilizacije i gubitka velikog dela prethodno okupirane teritorije, agresivno raspoloženje ustupilo je mesto strahu za budućnost.

Neki su bili toliko razočarani ruskom vojskom da su čak rekli istraživačima da su spremni da vrate Krim Ukrajini kako bi okončali rat. Mnogi su bili uznemireni najavljenom mobilizacijom i granatiranjem ruske teritorije.

Postoji još jedan pokazatelj koji pokazuje da rusko društvo, sa svim svojim konformizmom, oseća zabrinutost zbog sukoba. Broj ljudi koji traže psihijatrijsku pomoć porastao je za više od četvrtine u prva tri meseca godine, prenose ruski mediji. Prema porodičnoj terapeutkinji Yekaterina Koseikina, oko 80% se žalilo na hronični stres i povećanu anksioznost, kao i na razne anksiozne poremećaje i napade panike.

Ovaj rast je posebno zapažen po tome što ruska kultura tradicionalno stigmatizuje ljude sa problemima mentalnog zdravlja, a mnogi ljudi izbegavaju da se obrate psihijatrima iz straha da će biti označeni kao “bolesni” ili imitatori američke kulture. Takav tretman ionako nije dostupan većini. Samo 25% Rusa kaže da bi čak razmislili o tome da potraže pomoć psihijatra, sugerišući da bi pravi nivo uznemirenosti u društvu u celini mogao biti nekoliko puta veći.

Dokaz za to može biti nagli porast potražnje za antidepresivima, sredstvima za smirenje i antipsihoticima ove godine. Najveći skok pokazao je rast od 15% u odnosu na prethodnu godinu u avgustu i septembru. Potražnja za sedativima, tabletama za spavanje i antidepresivima takođe se povećala od februara, rekli su doktori.

Rusi nisu spremni da izađu na ulice i protestuju zbog straha od represije, a “patriotski” deo društva iskreno veruje da nema drugog načina nego da se bore do pobede, ali nivo frustracije i anksioznosti, čak i među glavnom podrškom režima, kaže da se pobeda doživljava sve manje verovatno. U takvim uslovima, nivo nezadovoljstva i nepoverenja prema vlastima će nastaviti da raste./Cepa/