Vučić potpiruje vatru da zapali Balkan

“Trenutno imamo mali požar u vidu pojedinačnih incidenata, vatrogasci sada posmatraju i obilježavaju požar, ali ga ne gase. Trenutno treba malo pijeska i vode da se požar ugasi, ali sa jednom likvidacijom sve može da izmakne kontroli”, kaže Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose govoreći za Pobjedu o trenutnoj situaciji na Kosovu, napominjući da na ta dešavanja nijesu ravnodušni ni Albanci ni Bošnjaci.

Lažna nada

Beograd ohrabruje Srbe na barikadama zahtevom za povratak vojske i policije na Kosovo, njih do 1000, prema Rezoluciji 1244, ali te snage mogu da čuvaju granicu, srpske manastire i učestvuju u uklanjanju mina što znači da ne mogu da štite Srbe u enklavama.

Na pitanje šta znači zahtev Srbije za povratak vojske i policije na Kosovo, Lunić kaže da taj zahtev nije realan.

“Zahtev Srbije za povratak bezbednosnih snaga na Kosovu je pravno moguć, ali u aktuelnom geopolitičkom kontekstu nije realan. Potpuno isto je i sa zahtevom Prištine za članstvo u EU”, odgovara na naše pitanje Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike.

Lunić ističe da je ,,očigledno da obe strane ovakvim nerealnim potezima pokušavaju da u pregovaračkom procesu osnaže svoje pozicije, te izvrše koheziju sopstvenog biračkog tela kako bi obezbedili podršku kod eventualnih koncesija u pregovaračkom procesu“.

Došavši u region zbog nagomilanih problema Eskobar je jasno poručio vlastima u Beogradu šta misli o povratku srpskih snaga na Kosovo.

“Mi to kategorički odbacujemo, mi to uopšte ne podržavamo… Ne očekujemo da će se to desiti. Kosovo ima snažne garancije SAD koje se manifestuju učešćem KFOR-a”, kazao je Eskobar.

Na pitanje da li je dobio garancije od predsjednika Srbije da će barikade ukloniti, Eskobar je rekao da imaju opredjeljenje, ne obećanje da će se barikade ukloniti i Srbi vratiti u institucije.

Vlastima na Kosovu je poručio da bi trebalo raditi na Zajednici srpskih opština odmah…

“Pozivam Vladu Kosova da prihvati ljude koji se vrate, da im dozvoli da se vrate, a onda ćemo krenuti naprijed sa diskusijama o normalizaciji”, rekao je Eskobar.

Janjić objašnjava situaciju na sledeći način.

– Opredeljenje je Vučićeva priča: ja sam za mir, ali imam moje uslove – to je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), a onda ću videti šta mogu da radim. Srbi sa Kosova su ga prinudili da se pridruži njima, on to rado čini jer je patriota. U suštini, to je samo politički dio predstave. Realnost je da se Kurtijeva fingira da se nije dogodilo da Srbi nijesu izašli iz institucija Kosova i to nervira drugu stranu. A vrhunac je priča o srpskim izdajnicima u koje je Vučić stavio Radu Trajković – kaže Janjić.

Barikade

Specijalitet Srba su barikade, ali se njima ne može uvek upravljati.

– Tu je Vučićev problem, jer iz iskustva zna da će se barikade jednog dana okrenuti protiv njega, kao što su se okrenule protiv Borisa Tadića. Na barikade dolaze oni koji moraju i oni koji žele. Ovi koji žele posle nekoliko dana žele više nego što može da im obeća Beograd…- objašnjava Janjić ističući da su „barikade ozbiljan bezbednosni problem i za region“.

Janjić postavlja pitanje kako, ko i kada će skloniti barikade: Srbi, Priština ili KFOR i predviđa da će one biti i za Novu godinu.

– Imamo dnevni kontakt policijskih snaga i nezadovoljnih na barikadama i prve incidente – uništavanje imovine. Dakle, vrlo lako može da se pretvori u ubistva teroristička ili neka druga u ambijentu koji može da se širi – upozorava Janjić.

Žrtve

Jasno je da je odlazak Srba iz kosovskih institucija dirigovan iz Beograda, a dalji plan je neprestana kuknjava da su žrtve Kurtijevog zločinačkog režima kako ga karakteriše Beograd.

Postavlja se legitimno pitanje kome onda odgovara kriza na Kosovu, Vučiću, Kurtiju i zašto, kako će Srbija izaći iz ovog problema.

– Kriza na Kosovu ne odgovara nikome, a ponajmanje samom stanovništvu – kaže Lunić uz objašnjenje da koristeći kontekst geopolitičke rekompozicije moći, Priština nastoji da Srbiju predstavi u međunarodnoj zajednici kao proksi saveznika Rusije, iako je Srbija samo žrtva agresivnog hibridnog rata kojeg Rusija već duže vrijeme sprovodi u regionu“.

Ipak, Lunić naglašava da međunarodni predstavnici uključeni u proces pregovora shvataju važnost dosljednog poštovanja do sada potpisanih sporazuma, posebno Briselskog sporazuma po kojem je Priština u obavezi da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).

-Kreirajući kontinuitet kriza, Kurti izbegava međunarodne obaveze i održava obećanje svojim biračima o neprihvatljivosti konstituisanja ZSO. Ipak, izgleda da idemo u pravcu postepenog rješavanja problema jer su čak i medijatori izašli iz konformne diplomatske retorike i insistiraju na uspostavljanju ZSO. Nakon toga, put ka daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je otvoren – smatra Lunić.

Može li se kosovska kriza preliti na region?

– Kontinuum kriza na Kosovu predstavlja samo niz tenzija kreiranih u svrhu ograničenih političkih ciljeva. Niti ima potencijala na obje strane da to preraste u sukob, niti bi međunarodna zajednica to dozvolila. Samim tim, ne treba očekivati da se kriza prelije na region. Međutim, krajnje je vreme da u regionu oslobodimo patriotizam, te da promovišemo državne interese i regionalno poverenje, a ne nacionalističku mržnju i diskriminaciju. Zato treba graditi dugoročna savezništva u kompleksnim vremenima kako bi lakše ostvarivali vitalne interese svih u regionu – kaže Lunić.

Janjić objašnjava da je kriza već uključila region oktobra 2021. godine, a u januaru 2022. godine SB je donio zaključke koji se tiču cijelog regiona – da se izvrši deeskalacija stanja i podigne stepen bezbednosti i da se stvari rešavaju političkim putem.

– Sada imamo potpuno produbljenu krizu u Crnoj Gori gde je sve paralisano, a svi se ponašaju kao da je sve u redu. Ako bude trebalo da se raščišćava rusko prisustvo na severu Kosova, to se itekako tiče i Demokratskog fronta i finansiranja nekih u Crnoj Gori. Ne može zaoštravanje odnosa koje traje danima da ostane bez uticaja na Bošnjake i Albance koji žive u Rožajima i Bijelom Polju – objašnjava Janjić./Pobjeda/