U opasnosti od Rusije, Brisel žuri da integriše region

Skoplje i Tirana zvanično su započeli proces pregovora za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Posle mnogih očekivanja i taktika, izgleda da je 19. jul vratio nadu u evropsku perspektivu u dve zemlje Zapadnog Balkana. Ovim počinje da se ispunjava vakum koji je nastao nakon nedostatka kapaciteta lidera EU da dovedu do kraja proširenje sa šest zemalja regiona, koje već dugo čekaju pred vratima Unije.

Severna Makedonija je prvi put potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2001. godine, a status zemlje kandidata dobila je 2005. godine, kada su Srbija i Crna Gora još uvek bile federacija. 2009. godine dobila je prvu preporuku Evropske komisije (EK) za početak pregovora, što se do sada ponavljalo svake godine, ali su pregovori bili nemogući zbog veta Grčke na ime (2008-2018), od Francuske za novu  metodologiju (2019-2020) i iz Bugarske (2020-2022).

Albanija je, u međuvremenu, dobila status kandidata devet godina nakon Severne Makedonije – 2014. godine, dok je prvu preporuku EK za otvaranje pregovora dobila 2018. Od tada je i Albanija čekala početak pregovora prvobitno zbog francuske blokade, a zatim i bugarske, jer je bila uparena sa Severnom Makedonijom.

Crna Gora je u početku brže krenula ka EU integracijama: 2006. je proglasila nezavisnost, 2010. dobila je status zemlje kandidata, 2011. EK je preporučila početak pregovora, a 2012. održan je prvi međuvladin sastanak Brisel-Podgorica. U međuvremenu, Srbija je 2012. godine dobila status zemlje kandidata, a 2014. počeli su pregovori za članstvo sa EU. Iako su pregovori počeli pre skoro deceniju, dve zemlje su malo napredovale u tom procesu. Od 33 poglavlja, Crna Gora je zatvorila samo 3, dok je Srbija zatvorila samo 3 od 35 poglavlja. 35. poglavlje za Srbiju se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, što podrazumeva da pre nego što postigne punopravno članstvo, mora postojati dogovor sa Prištinom.

Kosovo i Bosna i Hercegovina (BiH) su u grupi koja je najdalje u procesu integracije. Kosovo je 2016. postiglo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a 2012. su počeli razgovori o liberalizaciji viznog režima. Jedini napredak je odluka EK iz 2018. da je Kosovo ispunilo kriterijume za liberalizaciju viznog režima, ali ova odluka još uvek čeka na odobrenje Evropskog parlamenta (EP). Za razliku od Kosova, Bosna i Hercegovina je 2016. godine podnela zahtev za status kandidata, a Savet EU je kao preduslov postavio listu od 14 prioriteta, koji podrazumevaju reforme funkcionisanja države pre dobijanja statusa kandidata za članstvo.

Svi ovi zastoji u integraciji regiona od 18 miliona ljudi (polovina Rumunije) stvorili su geopolitički vakuum, koji Rusija, Kina i drugi istočni akteri pokušavaju da popune. Rat u Ukrajini je približio opasnost sve više EU, koja ima poteškoća da spreči ove zloćudne uticaje u turbulentnom regionu koji je izvor sukoba, kao što je Balkan. Uoči rata, odnosno u februaru ove godine, Ukrajina je podnela zahtev za status kandidata u EU tražeći punopravno članstvo po ubrzanoj proceduri. Savet EU joj je u junu dao status zemlje kandidata, ali se ne zna kada će pregovori početi i koliko će trajati ceo proces integracije.

Time su EU i Rusija ušle u otvoreni konkurs za definisanje granica interesnih područja, što nosi rizik oživljavanja aveti ratova na Balkanu, gde je ruski uticaj i dalje jak. Ovaj uticaj je aktivirao sve proruske strukture u Severnoj Makedoniji, koje su pokušavale da spreče odobrenje francuskog Predloga za prevazilaženje spora Skoplje-Sofija, kao što su pokušavale da blokiraju postizanje Prespanskog sporazuma sa Grčkom 2018. godine. Lažne vesti su korišćene kao katalizator za mobilizaciju nacionalističkih struktura čak i na protestima koje su organizovale anti-NATO i anti-EU stranke. Mediji i organizacije, za koje se procenjuje da imaju simpatije prema Rusiji, u početku su izgradili narativ da je sporazum Skoplja i Sofije zapravo albansko-bugarski sporazum za ukidanje etničkog identiteta Makedonaca. Mnogo lažnih vesti i propagande u ruskom stilu korišćeno je za izgradnju ovog narativa. Postojao je pokušaj da se problem dovede na međunacionalni nivo i da se izazove sukob između dve najveće etničke grupe umesto da se postigne cilj blokiranja Predloga.

Srećom, to se nije dogodilo. Međutim, još jedan delikatan momenat biće izmena Ustava Severne Makedonije kako bi se u njega uključili i etnički Bugari. Aktuelna vlast ima 64 poslanika, a može da računa i na 10 poslanika albanskih opozicionih partija. Da se menja Ustav potrebna je kvalifikovana većina, odnosno dve trećine ukupnog broja poslanika, što brojčano pada na najmanje 80 glasova od ukupno 120. Vladi nedostaje 6 poslanika, a izmena ustava je jedna od glavnih obaveza koje su preuzete francuskim predlogom. Očekuje se da će se ova promena desiti nakon godinu dana, nakon što počnu pregovori sa EU i prođe skrining zakona, dok je otvaranje poglavlja ili klastera uslovljeno upravo ovom ustavnom promenom. Ovaj trenutak može doneti nove tenzije, koje imaju rizik da se prenesu i na međuetnički nivo.

Napisao: Dželjalj Neziri – saradnik Geoposta iz Severne Makedonije