Sve veći uticaj Kine na Balkanu

Godinama su kineski interesi na Zapadnom Balkanu uglavnom bili ekonomski. U poslednje vreme, međutim, Peking je povećao svoj uticaj u regionalnoj politici – obično u partnerstvu sa Moskvom.

Kina i Rusija imaju zajedničkog neprijatelja: SAD i njihove saveznike. U nekim oblastima, oni su sarađivali kako bi ometali zapadne inicijative, uključujući i Balkan. Obojica se protive članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a obojica su se nedavno protivila inicijativi da se međunarodne mirovne snage zadrže u Bosni i Hercegovini u Vijeću sigurnosti UN-a.

Peking i Moskva će verovatno održati ovaj savez uprkos evroatlantskom prisustvu u regionu. Sa svoje strane, nakon ulaganja u „ diplomatiju vakcina“ u regionu, kao i kreditiranja velikih infrastrukturnih projekata (nazovite to „kreditna diplomatija“), Kina sada demonstrira „težu“ politiku na Balkanu – izvozi njen autoritarizam kroz stratešku korupciju.

“Nova Jalta”?

Kina je godinama gradila svoju vojnu snagu da se nosi sa svojom rastućom globalnom ekonomskom težinom sa ciljem da postane supersila. Posebno upečatljiv primer je nedavno objavljena ambicija da se četvorostruko poveća svoj nuklearni arsenal.

Sa stalnim rastom Kine, ruski predsednik Vladimir Putin često je iznosio ideju o sistemu „Nove Jalte“, u kojem bi velike svetske sile imale svoje sfere uticaja, sa tampon državama ugrađenim u sredinu. Nedavni događaji u Ukrajini pokazuju da Kremlj radi u tom pravcu. Prema Moskvi, baš kao što su se lideri SAD, Sovjetskog Saveza i Ujedinjenog Kraljevstva složili sa takvim sporazumom na čuvenoj Konferenciji na Jalti pred kraj Drugog svetskog rata, o novom sastavu bi odlučivali Vašington, Moskva i Peking.

Do sada, međutim, to nije realizovano i Rusija je pokušavala da se svrsta u red Kine, smatrajući da bi takva saradnja mogla da zaštiti njene interese. Sa svoje strane, SAD su reagovale uspostavljanjem partnerstava sa istomišljenicima širom sveta. Konačno su iskoristile ovu strategiju prošle godine sa stvaranjem strateškog saveza sa Australijom i Velikom Britanijom, pod nazivom AUKUS, čiji je cilj bio da obuzda uspon Kine.

Povećana posvećenost

Upravo je u Savetu bezbednosti UN osovina Kina-Rusija bila najaktivnija po pitanjima Balkana. Obe imaju pravo veta u veću i upozorile su da će blokirati svaku buduću odluku o regionu za koju smatraju da je u sukobu sa njihovim interesima. Do sada su bile veoma aktivne po dva pitanja: članstvu Kosova u UN i međunarodnim mirovnim snagama u Bosni i Hercegovini.

U prvom slučaju, Peking je podržao stav Moskve, dva puta je stavio veto na to pitanje. Što se ovog drugog tiče, Kina i Rusija su se zajednički protivile da bude međunarodni visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu. Obe su međunarodne mirovne snage opisali kao „mešanje Zapada“ u suverenitet zemlje.

Ovo je novi razvoj. Kina nije potpisnica Dejtonskog sporazuma iz 1995. kojim je uspostavljen status kvo za region nakon krvavih ratova te decenije, niti je ranije bila uključena u druge političke pregovore vezane za Zapadni Balkan. Ovo novo učešće je na čelu nedavnog finansiranja velikih infrastrukturnih projekata, kao i „diplomatije vakcina“ koju nudi vakcina protiv Covid-19 u nekim balkanskim zemljama.

Otprilike u isto vreme kada su se Kina i Rusija pridruživale Savetu bezbednosti UN o pitanjima Balkana, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji posetio je region, podstičući Pekinšku inicijativu za pojas i puteve i njenu grupu 16 + 1 za promociju poslovanja i ulaganja u centralne i istočne zemlje Evrope. Posebno su Kosovo i severna Makedonija izostavljeni iz putovanja, iako Kina finansira dva autoputa u ovim zemljama. Obe zemlje imaju bliske veze sa Zapadom.

Takođe krajem 2021., tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu posetio je Češku i Slovačku i „nezvanično“ putovao u Brisel, nadajući se da će dobiti podršku. Kina je za mnoge zemlje uslovila ulaganje nepriznavanjem Tajvana. Severna Makedonija je priznala Tajvan 1990-ih, ali je promenila kurs nekoliko godina kasnije. Kina će pomno razmotriti ovo pitanje kada su u pitanju njeni odnosi sa zemljama u regionu.

Kinesko partnerstvo na Balkanu

Tokom 1970-ih, Kina i Albanija su imale izuzetno bliske veze, ali su se odnosi zahladneli na prelazu veka. Sada se odnosi ponovo popravljaju, uglavnom kroz ekonomsku saradnju. U oktobru Albanski premijer Edi Rama primio je ministra inostranih poslova Vanga u Tirani i rekao da njegova zemlja “pozdravlja više kineskih investicija”. Takođe je potvrdio da je stav njegove zemlje prema Tajvanu u skladu sa stavom Pekinga.

Bilateralne veze Kine sa Bosnom i Hercegovinom su porasle poslednjih godina. Sarajevo je politički, vojno i kulturno proširilo saradnju sa Pekingom, ali opet tu najveću ulogu igra ekonomija. Kineski subjekti investirali su u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, uključujući zajam od 350 miliona evra od Kineske razvojne banke za izgradnju termoelektrane na ugalj Stanari. Kineska firma Dongfang Electric Corp izgradila je objekat.

Od svih zemalja u regionu, Srbija je najbliža Kini. Prema nedavnoj anketi Evropskog saveta za spoljne odnose, oko 91 odsto Srba Kinu smatra „neophodnim saveznikom ili partnerom“, dok samo 57 odsto vidi Evropsku uniju kao takvu. Prema javno dostupnim podacima, kineski infrastrukturni krediti u Srbiji dostigli su više od 8 milijardi dolara.

Nedavno je Srbija ugovorila kinesku kompaniju za izgradnju deonice pruge Beograd-Budimpešta u dužini od 108 kilometara – projekat koji je delimično finansirala Evropska unija. Kada je ministar spoljnih poslova Ji posetio Beograd u oktobru, rekao je da je kinesko-srpsko prijateljstvo „na pravoj strani istorije“. Sa svoje strane, premijer Srbije Aleksandar Vučić nazvao je Kinu verodostojnim i vrednim prijateljem.

Crna Gora otplaćuje 944 miliona dolara kredita Kine za izgradnju autoputa. Crna Gora je 2014. godine dobila kredit u okviru plana za izgradnju autoputa od Barija, lučkog grada na obali Jadranskog mora, severno do granice sa Srbijom. Autoput je sada jedan od najskupljih na svetu. Prvo produženje trebalo je da bude završeno 2019. godine, ali je odloženo zbog neplaćanja rata kredita od strane zemlje. Kinesko finansiranje predstavlja više od jedne šestine bruto domaćeg proizvoda (BDP), za koji se predviđa da će dostići 5,62 milijarde dolara do 2021. godine.

EU je na kraju pristala da pomogne Crnoj Gori da otplati dug, povezujući je da podrži najmanje dva velika kineska infrastrukturna projekta (zajedno sa prugom Beograd-Budimpešta), uprkos tome što blok opisuje Kinu kao „sistemskog rivala“.

Izvoz autoritarizma

Kina koristi svoju kreditnu diplomatiju da širi svoj autoritarni model upravljanja na Balkanu. Nedavni izveštaj je otkrio da se pad kvaliteta upravljanja u regionu poklopio sa rastućim ekonomskim otiskom Kine. Zavisnost od kineskih investicija i oslanjanje na njegove dobre milosti kada dugovi rastu daju Pekingu ogroman politički uticaj u regionu. Kina je koristila „stratešku korupciju“ kroz ove investicije da stvori ili kupi regionalne „bosove“ koji su sami uveli vlast u autoritarnom stilu.

Srbija je i dalje najranjivija na ovu vrstu uticaja, kako iz Rusije, tako i iz Kine. Takav je zaključak nedavne studije Instituta za politiku GLOBSEC, instituta iz Bratislave koji se fokusira na međunarodnu politiku i pitanja bezbednosti. Na skali od 0 do 100, pri čemu je 100 najosetljivija na ruski i kineski uticaj, Srbija je dobila 66 poena, najviše u Centralnoj Evropi i na Balkanu. U kontekstu, sledeća zemlja sa najvišim rezultatima bila je Mađarska, sa 43.

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, samo Kosovo nema diplomatske odnose sa Kinom, tako da nije deo njenih regionalnih inicijativa i nije dobilo nikakve kredite od Pekinga.

Analiza Blerima Reke, bivšeg ministra u Republici Kosovo.

Izvor:  Geopolitical Intelligence Services  (GIS)