Na bilo kojem mestu u Beogradu govori se ruski jezik: prodavnica, pijaca, kafana, ulica – jer je od početka ruske agresije na Ukrajinu u Srbiju došlo 104.000 Rusa i oko 18.000 Ukrajinaca.
Nekretnine su oglašene i na ruskom jeziku čije je tržište odmah reagovalo na ovoliki broj stranaca: cijene za rentiranje skočile su za sto odsto, a u kupoprodaji stanovi su skuplji za 50 odsto nego prošle godine. Prema riječima agenata nekretnina stanova je sve manje, a potražnja je sve veća, ljudi bukvalno sa koferima dolaze u agencije i traže da se odmah usele u stanove. Cena nije bitna.
Bezbednosni izazov
Bez obzira što kupuju stanove, otvaraju firme i školuju decu ovoliki broj priliva stranaca u kratkom vremenskom periodu postavlja i pitanje da li su oni na neki način pretnja za bezbednost zemlje: na primer možda među njima ima i obaveštajnih radnika i ima li Srbija načina da ih kontroliše.
– Mesecima su ruski propagandisti u Srbiji upirali prstom u Izrael i propagirali operaciju Mojsije po kojoj je trebalo Jevreji da dođu i nasele Srbiju, a desilo se suprotno Rusi u Srbiji – podseća prof. dr Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbjednost za Pobjedu.
On upozorava da je veliki priliv Rusa u kratkom vremenu veliki bezbednosni izazov za Srbiju jer nema dana kada se određena grupacija ruskih građana u Evropi ne otkrije i ne poistoveti sa ruskom službom. – Nedavno su u Norveškoj uhapsili pripadnika GRU-a ruskog čoveka koji je došao sa lažnim brazilskim pasošem, bio je i na NATO samitima – navodi primer Trifunović i podseća da su u Beogradu nesmetano boravili Šišmakov i Popov koji su na Kalemegdanu vrbovali Sinđelića da ubije predsednika Crne Gore.
– Zašto nisu uhapšeni kada su snimljeni već u Beograd sleće Patrušev da ih pokupi specijalnim avionom, kada je uhapšen i protjeran potpukovnik Kleban predsednik Srbije je u parlamentu rekao da ih ima još pet, ali nismo videli njihovo hapšenje – podseća Trifunović.
Ističući da ga ne iznenađuje veliki broj Rusa u Srbiji zato što ruske službe u Srbiji već godinama izvrću realnost i imaju široko razgranatu agenturnu odnosno mrežu operativaca na terenu Trifunović naglašava da su se ruski interesi poistovetili sa srpskim pa deo medija u Srbiji izvještava da je Ukrajina napala Rusiju.
– To je hibridni rat koji Rusija vodi protiv Srbije koja je uz Crnu Goru najveća žrtva, a vrhovi vlasti i pojedinci koji u Srbiji pričaju o hibridnom ratu ne znaju šta je hibridni rat.
Tri talasa
Rusi su u Srbiju došli u tri talasa: odmah nakon ruske invazije na Ukrajinu u martu je stigao prvi talas, drugi je bio u junu, a treći i najbrojniji u septembru nakon što je u Rusiji proglašena mobilizacija i on i dalje traje.
U prvom talasu neposredno nakon izbijanja rata dolazili su poslovni ljudi među kojima najviše IT stručnjaka koji su kupovali i najviše stanova, u junu i julu počele su da dolaze cijele porodice, a od septembra dolaze uglavnom mlađi ljudi sa decom.
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je da ljudi koji dolaze iz Rusije ne traže azil u većem broju jer koriste mogućnost bezviznog boravka u periodu od tri meseca da se snađu.
– Mnogi se zapošljavaju, neki otvaraju svoje firme, tako da se još uvek snalaze o sopstvenom trošku, ali i to je pitanje do kada je moguće pa je potrebno razmišljati o njihovoj zaštiti – rekao je Đurović. On je ocenio i da broj od 104.000 Rusa koji je prijavio boravak u Srbiji možda i nije realan, jer su neki od njih i otišli u međuvremenu u druge zemlje i da pravo stanje zna samo granična policija.
IT sektor
Ruski državljani uglavnom borave u urbanim sredinama: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gdje i otvaraju firme koje se u najvećem broju bave IT poslovima.
Prema dostupnim podacima od početka ruske invazije na Ukrajinu pa do 30. septembra u Srbiji ruski državljani su registrovali 2.091 firmu u kojima radi oko 25.000 ljudi i bave se uglavnom IT poslovima: računarsko programiranje, konsultantske usluge i reklamne agencije. Procenjuje se da je oko šest hiljada Rusa dobilo radnu dozvolu, a tri i po hiljade ljudi je dobilo boravak u Srbiji po osnovu spajanja sa porodicama i oko dvije hiljade ljudi je u procesu dobijanja radne dozvole.
Osim bezviznog režima Ruse u Srbiju privlači i odluka Vlade iz maja po kojoj poslodavci koji zapošljavaju visokoobrazovane radnike sa platom većom od 300.000 dinara oslobodi dela plaćanja poreza. Prema tumačenju ekonomista Vlada ovom odlukom namerava da privuče IT stručnjake i kompanije iz Rusije, Belorusije i Ukrajine da se presele u Srbiju jer u ovom sektoru Srbiji nedostaju stručnjaci./Pobjeda