“Rusija preko SPC i Srbije utiče na politička I društvena dešavanja u CG”

Nastojanjem da što više utiče na Crnu Goru, Rusija,pre svega želi da umanji uticaj Zapada i da povocira Zapad i NATO, a u tome ima podršku dela aktuelne vlasti, rekao je za naš portal dugogodišnji novinar i politikolog Ilija Despotović iz Podgorice.

On je u intervjuu za The Geopost kazao da Rusija preko Srpske pravoslavne crkve i Srbije utiče na politička i društvena dešavanja u Crnoj Gori i želi da ojača svoju poziciju prema Zapadu, kao i da je ruska blagonaklonost i pomoć, kroz istoriju, kako je rekao, uvek bila uslovljena udovoljavanjem nekim od vojnih i državnih potreba i interesa Rusije.

“Kad je neko od crnogorskih vladara i pokazao svoje nezadovoljstvo, bili su ‘sankcionisani’ od strane ruskog dvora”, kazao je Despotović.

Despotović je dodao da „budućnost“ ruskog uticaja na Balkanu, pa i u Crnoj Gori, zavisi od stvarne evropske perspektive Crne Gore, kako je rekao, od toga kada će Crna Gora postati članica Evropske unije.

“Naravno, i od politike SAD u tom kontekstu. Nema sumnje i od snage samog NATO-a, ne samo u vojnom smislu, već i u pogledu njegove političke nadmoći kao saveza u strateškom smislu. Pre svega, i NATO i EU treba što pre da otklone svaku sumnju u njihovo postojanje i u sposobnost da, kao strateški projekt, politika i  način života, kao demokatija i  moderna civilizacija, ‘vladaju’ u Evropi i svetu”, rekao je Despotović.

Kada se radi o poseti ruskog ambsadora Univerzitetu Crne Gore, Despotović ističe da je na čelo Univerziteta došla osoba sa neskrivenim prosrpskim i proruskim političkim opredeljenjm i ruski ambasador je, prema njegovim rečima, požurio da lično i otvoreno promoviše „saradnju“ između obrazovnih institucija dve zemlje.

“Kultura je naročito pogodna za kamufliranu, ‘suptilnu’ propagandu državnih interesa Rusije, a ,svakako, u tom smislu će se koristiti i delovanje putem medija. U Crnoj Gori već sada ima medija koji su prepoznati kao proruski. Već se može čuti za rusku TV stanicu ‘Sputnjik’ da je to ‘ruski CNN’. Simptomatično je, recimo, da je ministarka kulture, prosvjete i nauke Vesna Bratić, već u prvoj godini prosrpsko-ruske vlade u Podgorici posetila Rusiju. Mediji su zabeležili da je ona u Moskvi učestvovala na nekoj debati pod zastavom Srbije, bez znamenja Crne Gore”, kazao je Despotović.

Na pitanje ima li CG previše štete zbog toga što ne izvozi svoje proizvode na veliko rusko tržište, Despotivić je kazao da pitanje međusobnih ekonomskih sankcija Crne Gore i Rusije treba posmatrati u celini konteksta ukupnih međudržavnih odnosa dve države i njihove pozicije u konstelaciji  međunarodnih odnosa.

“Ekonomske sankcije su, stoga, obostrano relativne po svom značaju. Njihov karakter ima više politički ukus. Dobar dio javnosti u Crnoj Gori ne odobrava sankcije prema Rusiji, ali o tome gotovo da nema rasprave, osim što se, tu i tamo, to pomene u parlamentu, kao ‘greh’ prethodne vlasti. Odavno je prestala i priča o ekonomskoj šteti koju Crna Gora trpi zbog zabrane izvoza crnogorskih vina na rusko tržište. Crna Gora je izvozila i nešto suhomesnastih proizvoda, ali sve to, izgleda, ne ostavlja ozbiljnije posledice na proizvođače u Crnoj Gori”, zaključio je Despotović.

Ceo intervju možete ćitati sutra na našrm portalu.