Rusija, Kina, Iran – ujedinjenje autokratija

Sastanak Šangajske organizacije za saradnju (SCO) u Samarkandu posebno pokazuje jednu stvar: njeni članovi kažu da sebe vide kao partnere, ali da prvenstveno slede svoje interese.

Ne bi trebalo biti sumnje: Kina i Rusija su prijateljske države i tako će ostati. “Stari prijatelj” je pohvalio predsednika Ksi Đinpinga (Xi Jinping) tokom sastanka Šangajske organizacije za saradnju, SOC, ruskog predsednika Putina. Odgovorio je da se nada novom zamahu u kinesko-ruskom partnerstvu. Ali kako će se prijateljstvo između dve velike sile ostvariti, za to nije dobijeno mnogo konkretnih podataka sa sastanka u Samarkandu, Uzbekistan. Putin je pohvalio ” strateško, sveobuhvatno partnerstvo “sa Kinom, govorio o novom” multipolarnom svetu “i osudio” pokušaje stvaranja monopolističkog sveta”. Prema rečima ruskog predsednika, za to su odgovorne SAD. Putin je osudio “provokacije” SAD na putu Tajvana i naglasio da Rusija podržava princip “jedne Kine”.

Ali Putin se nije mogao nadati prihvatljivoj tvrdnji o ukrajinskom ratu za njega. Kina je spremna da sarađuje sa Rusijom kako bi pokazala odgovornost velikih sila za stabilnost i pozitivnu energiju u svetu haosa, izjavio je Đinping. Nije spomenuo ruski napad na Ukrajinu. Čak ni u zvaničnom stavu to nije pomenuto.

“Proruska neutralnost”

Izjave kineskog predsednika su izraz kineske linije do sada u spoljnoj politici, kaže šef pekinške kancelarije Fondacije Konrad Adenauar u razgovoru sa DW Johanom Furmanom. Zaista, dve zemlje u okviru Olimpijskih igara su se izjasnile protiv vladavine Zapada, ali šta sledi: “postavlja se, naravno, pitanje da li takva izjava vodi uniji ili partnerstvu?” Prema Furmannu,” da Kina nije teži za alijansom manifestuje se time što Peking ne pokušava da izbegne zapadne sankcije. U isto vreme, Kina je zauzela mesto Nemačke kao najvećeg uvoznika ruskog gasa. Ovo je problematično sa zapadne tačke gledišta. “Za politiku koju smo primetili u Samarkandu, sada je uveden koncept “Proruske neutralnosti”, kaže Furmann.

Partneri u teškom regionu

Prema Johanu Furmannu, Peking je zainteresovan za širenje svoje mreže veza sa državama Centralne Azije. “U isto vreme, treba reći da je to veoma konfliktna regija čije zemlje nisu ujedinjene iza Kine i Rusije. Postoji mnogo kolebanja.”Samo Iran želi bliske odnose sa Rusijom. Iranski predsednik Ebrahim Raisi izjavio je u Samarkandi da će njegova zemlja saradnjom neutralisati većinu sankcija sa Rusijom. “Saradnja se može proširiti u političkoj, komercijalnoj, ekonomskoj sferi i svemirskoj tehnologiji.”Kao korak ka tome, Teheran razmatra članstvo u SCO.

Druge centralnoazijske zemlje SCO (Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan) imaju drugačiju politiku, kaže politikolog Andrea Schmitz iz Fondacije za nauku i Politiku. Ne radi se o tome da li bi ove zemlje trebale biti više povezane sa Kinom ili Rusijom, jer i danas imaju bliske veze. Kina je najveći zajmodavac ovih zemalja. Prema Schmitz-u, radi se o asimetriji saradnje koja se delimično svodi na zavisnost. “To sigurno nije u interesu zemalja Centralne Azije.”Dakle, namera nije da se štetne navike zamene drugom zavisnošću. Zemlje Centralne Azije nastoje da diverzifikuju spoljne i ekonomske veze kako bi održale pragmatične i višestruke odnose sa mnogim partnerima. “Njihov cilj nije da se predaju pod pokroviteljstvom hegemonističkog glumca.”Ovo mišljenje ima i stručnjak Johan Fuhrmann, koji naglašava da se ove zemlje trude da budu što neutralnije. “Ali zbog rata u Ukrajini, povećava se pritisak da se pozicioniraju.”