Autor dr. Rumena Filipova, predsednica Instituta “Global Analytics”
Veličina ruskog rata protiv Ukrajine predstavljala je lupu za unutrašnji konsenzus ili protivrečnosti zemalja u vezi sa odnosima sa Moskvom. U slučaju Rumunije, rat je izazvao snažan i koordinisan odgovor u cilju odvraćanja i minimiziranja ruske pretnje, što je bilo u skladu sa dugoročnim istorijskim i najnovijim obrascima rumunske spoljne politike prema Rusiji, kao i sa (regionalnim ) stavom Bukurešta o evropskim poslovima. Rumunija tradicionalno pokazuje povećanu percepciju pretnje Kremlja koja obaveštava političku elitu i nepoverenje javnosti u ruske motive i postupke. Značajan razlog za ovo je ukorenjen u eskalaciji sukoba i odvajanju od Moskve unutar Moldavije – koja deli značajnu kulturnu i etničku bliskost sa Rumunijom, posebno kroz nepoznati separatistički region Pridnjestrovlja kojim dominiraju Rusi. Svest o politici Kremlja takođe je oblikovala čvrst rumunski fokus na bezbednost Crnog mora sa ciljem da se suprotstavi hibridnim i konvencionalnim vojnim opasnostima koje predstavlja Rusija unapređivanjem povećanog prisustva NATO-a. Sve u svemu, zabrinutost Bukurešta u vezi sa uticajnim aktivnostima Moskve je nedavno bila uporedna sa ključnim političkim naporima usmerenim na ograničavanje negativnih posledica kineskih političkih i ekonomskih inicijativa, koje sve predstavljaju pojačanu budnost planova autoritarno-državnih stranaca.
U skladu sa utvrđenim trendovima i praksom, niz ključnih rumunskih politika se promenio od početka rata u Ukrajini. Bukurešt je pružio brzu humanitarnu i vojnu pomoć Kijevu kroz aktivno učešće i saradnju u okviru struktura EU i NATO. Rumunsko društvo se mobilisalo da podrži ukrajinske izbeglice kroz praktičnu pomoć na terenu i koordinisanu akciju preko mreža društvenih medija. Na političkom nivou, vlasti su brzo delovale u skladu sa odredbama Saveta Evrope, pružajući privremenu zaštitu izbeglicama, obezbeđujući pojednostavljene administrativne procedure i neposredan pristup humanitarnoj pomoći. Rumunske vlasti su takođe zatražile i dobile operativnu podršku od Agencije Evropske unije za azil. U znak priznanja za ove napore, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je pohvalio snažan hitan odgovor Rumunije na veliki priliv izbeglica. U vojnom smislu, Bukurešt je obećao i obezbedio Ukrajini vojnu opremu, uključujući municiju, u roku od nekoliko dana od početka rata. Štaviše, po prvi put u svojoj istoriji, NATO je aktivirao NATO snage za odgovor za kolektivnu odbranu i prevenciju, šaljući jedinice u Rumuniju da pojačaju odbrambeni položaj Alijanse na istočnom krilu.
U regionalnim poslovima, Rumunija se angažovala sa Bugarskom, gde su dva predsednika obećala da će jačati bilateralne veze i zajednički se baviti ekonomskim, socijalnim i odbrambenim izazovima koje predstavlja rat Kremlja protiv Ukrajine. Bukurešt je takođe pozitivno odgovorio na nameru Sofije da uspostavi kooperativnu balkansku politiku u vezi sa ruskom agresijom i njenim posledicama. Štaviše, geografski sukob Rumunije u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, kao i njena bliska saradnja sa Poljskom – gde Varšava i Bukurešt dele odlučan proatlantski i Kremljovski stav, čine Rumuniju potencijalnim mostom koji povezuje i učestvuje u različitim pod- regionima i klasterima u centralnoj i istočnoj Evropi.
U pogledu informacione politike, rumunske vlasti su pokazale rastuću svest o važnosti suočavanja sa hibridnim pretnjama. Kao član tima EU za brzi sajber odgovor (zajedno sa Hrvatskom, Estonijom, Litvanijom, Holandijom i Poljskom), Rumunija je učestvovala u prvom raspoređivanju jedinice u cilju pružanja sajber podrške ukrajinskoj vladi. Rumunska nacionalna direkcija za sajber bezbednost (DNSC) takođe je brzo reagovala kako bi sprovela odluku Saveta EU o blokiranju pristupa ruskim propagandnim medijima RT i Sputnjiku. Međutim, podsticaj da se uhvati u koštac sa dezinformacijama Kremlja iskorišćen je i u domaće političke svrhe, pošto je DNSC blokirao domene ne samo dotičnih ruskih medija, već i veb-sajtova koji su kritični prema rumunskom Ministarstvu odbrane. Pored ovakvih slučajeva političkog lošeg ponašanja, međutim, Rumunija je nastojala da uspostavi čitav odgovor vlade i društva na dezinformacije osnivanjem Evroatlantskog centra za održivost unutar Ministarstva spoljnih poslova, koje ima zadatak da analizira i izgradi kapacitete protiv uticajnih operacija.
Sve u svemu, politički, društveni, obaveštajni i vojni odgovor Bukurešta na rat u Ukrajini bio je blagovremen i odlučan, sproveden u koordinaciji sa partnerima iz EU i NATO-a. Negativno istorijsko opterećenje rumunsko-ruskih odnosa je tako omogućilo Rumuniji da igra konstruktivnu ulogu u aktuelnoj krizi, nesmetano ambivalentnošću koju je nasleđe proruske orijentacije uslovilo u drugim evropskim zemljama.