Rat u Ukrajini: Rusija teroriše zemlju i muči ljude kako bi primorala Ukrajinu da se preda

Jul je u Ukrajini bio zaista vruć, iako je linija fronta bila praktično zaleđena. Poslednja velika pobeda ruskih okupacionih snaga bilo je zauzimanje Lisičanska 3. jula. Ukrajinske trupe bile su prinuđene da napuste poslednji veliki grad u oblasti Luganska, koji je ostao pod kontrolom Kijeva.

„Sigurno ćemo se vratiti. Ukrajina štiti živote svojih vojnika, našeg naroda“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Rusko Ministarstvo odbrane, ili kako ga Ukrajinci zvanično zovu Ministarstvo ubistava, izgledalo je trijumfalno. Ovu „pobedu“ su prodali svom narodu kao oslobođenje jadnog naroda Donbasa od kijevskog režima. Očigledno, oni ne razumeju da ljudi mogu da biraju svoje vođe demokratski. I da u Kijevu nema „režima“. Kada se Rusi hvale pobedom, ne pominju da ti gradovi više ne postoje. Skoro 90% stanovništva je otišlo i sva kritična stambena infrastruktura je uništena.

A posle Lisičanska, linija fronta se stabilizovala. Obe strane su uspele da zauzmu samo mala sela. Rusija je morala privremeno da ublaži svoju ofanzivu u Ukrajini dok je ruska vojska pokušavala da poveća svoje snage.

Međutim, vrhunac jula bio je američki raketni sistem visoke pokretljivosti (HIMARS). Do početka jula, četiri (neki kažu osam) sistema visoke preciznosti bila su u rukama ukrajinske vojske. Bila je to ogromna nadogradnja visoke tehnologije. HIMARS je veoma mobilan, što mu omogućava da se rasporedi, pogodi određene ciljeve, a zatim napusti područje bez odlaganja, čak i pre nego što neprijatelj može da odredi tačnu lokaciju lansiranja projektila. Domet sistema koje nudi Vašington je oko 80 km. Do sada, SAD odbijaju da isporuče Ukrajini sisteme većeg dometa.

Ovi zračni sistemi su takođe izazvali haos na ruskim položajima daleko iza linije fronta, uništavajući komandna mesta i skladišta municije, municije vredne desetine miliona.

S tim u vezi, Rusi su poludeli i organizovali teror širom Ukrajine, ispalivši rakete na civile.

Ruska vojska je 9. jula izvela raketni napad „Uragan“ na dve stambene zgrade u malom istočnom ukrajinskom gradu Časiv Jar. U ovom stravičnom napadu poginulo je 48 civila, među kojima i jedno dete. Ruska strana je verovatno lagala o tome, rekavši da su ubili „preko 300 nacionalista“.

Još jedan skandalozan zločin dogodio se u Vinici 14. jula. Ovaj veliki grad se nalazi daleko od linije fronta. Mnogi Ukrajinci iz ratnih zona pobegli su tamo da nađu bezbedno mesto. Rusi su sa podmornice u Crnom moru lansirali pet visokopreciznih i veoma skupih raketa Kalibr. Ova raketa je veoma vredna za Rusiju, što znači da je Putin lično naredio da se pokrene ovaj raketni napad.

Ona (raketa) je pala u centru grada Vinice oko 10 sati ujutru, kada su se ljudi aktivno bavili svojim poslom. Ali 26 civila, uključujući troje dece, nikada se nije vratilo kući.

Rusija svakog dana bombarduje Ukrajinu, čineći svaki deo velike zemlje nesigurnim. Njihove vlasti žele da nateraju Ukrajinu na predaju. Oni ne razumeju da Ukrajinci nisu Rusi. Svaki raketni napad čini Ukrajince još više ljutim i ujedinjenim.

Rusija govori jedini jezik – jezik moći. Žele da vide da im se ceo svet pokorava. Vladimir Putin je to još jednom dokazao, udarivši u lice Redžepa Tajipa Erdogana, koji se, inače, nije pridružio sankcijama Rusiji.

Pošto je Rusija koristila hranu kao oružje, blokirali su ukrajinske luke stotinama tona žita. Lideri mnogih zemalja nastojali su da reše to pitanje, ali nakon pregovora uz posredovanje Turske i UN, Rusija je pristala da deblokira ukrajinske luke na ceremoniji u Istanbulu 22. jula. Važno je reći da Ukrajina nije potpisala nikakve dokumente sa Rusijom. Ukrajina i Rusija potpisale su isti sporazum odvojeno uz posredovanje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i šefa Ujedinjenih nacija Antonio Gutereša kao ko-garanta sporazuma.

Ruske rakete pogodile su ukrajinsku luku Odesa, koja je prema sporazumu zabranjena za napad.

„To je bilo pljuvanje u lice Erdoganu i Guterešu“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.

Rusija je ponovo pokazala da sporazumi sa njom „nisu vredni papira na kome su ispisani“, kako je rekao Oto fon Bizmark.

Nažalost, poslednji dani jula otkrili su novi nivo ruskih zverstava. Na jezivom video snimku, objavljenom na proruskim Telegram kanalima, vidi se ruski vojnik kako kastrira ukrajinskog zarobljenika, koji je potom ubijen u okupiranom Sjeverodonjecku.

„Rusija je zemlja kanibala koja uživa u mučenju i ubistvima“, napisao je na Tviteru savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

Na snimku se moglo identifikovati lice ubice, ali su ruski botovi pokušali da obmanu istražitelje objavljivanjem lažnih informacija o toj osobi na društvenim mrežama. U međuvremenu, Ukrajinci su pokrenuli kampanju prikupljanja sredstava sa pozamašnom nagradom za pronalaženje „vojnika“.

To je jasno kršenje Ženevske konvencije, baš kao i strašna tragedija u okupiranom Olenivkanu, u blizini Donjecka. Ruska vojska je pre nekoliko meseci bombardovala ukrajinske vojnike koji su se predali u fabrici Azovstal u Mariupolju. To je rezultiralo smrću preko 40 zatvorenika.

Rusija je želela da sakrije tragove torture nad ratnim zarobljenicima. Stoga su unapred pripremili prostoriju, gde su preneli iscrpljene ratnike Azova. Dva dana kasnije, digli su u vazduh ovu sobu sa ljudima unutra. Ruski propagandisti su odmah pokazali, navodno, fragmente projektila HIMARS. Tako su tvrdili da je Ukrajina napala svoje branioce. Kao i obično, Rusija nije bila ubedljiva – „fragmenti HIMARS-a” su zarđali. Kako je moguće? To znači da su Rusi prethodno prikupili neki otpad samo za snimanje. Osim toga, ruski mediji su iz nekog razloga preneli da niko od čuvara kolonije nije povređen. Možda ih je neko upozorio na eksploziju?

HIMARS mora da preokrene tok rata. Rusija svim silama pokušava da pokaže Zapadu da je opasno davati Ukrajini ovu vrstu naoružanja. A Ukrajinci treba da se plaše da idu u vojsku jer će se suočiti sa mučenjem i smrću u zatočeništvu.

“U svetlu ruskih vojnih nedela, mi sledimo norme međunarodnog humanitarnog prava. Učinićemo sve što je moguće i nemoguće da kaznimo krivce protiv naše miroljubive braće, sestara i naroda“, upozorio je stanovnike ukrajinske vojske Valerij Zalužni.

Ovaj jul nam je ponovo dokazao da je Rusija zemlja agresor koja mora biti kažnjena za sve zločine i genocid nad ukrajinskim narodom.

Napisala:  Darija Meščerijakova – ukrajinska novinarka (saradnica Geoposta)