Provokacija, a potom i ofanziva – plan dezinformacija Kremlja za invaziju na Ukrajinu

Provokacija, možda lažni napad na proruse u Donbasu, izmišljen od strane moskovskih službi da bi imao izgovor, zatim ofanziva kao odgovor.

Ovo su planovi Kremlja za invaziju na Ukrajinu, koji su nedavno shvatili zapadni obaveštajci.

Američki predsednik Džo Bajden je tokom nedavnog telefonskog razgovora rekao svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu da mora da prestane, inače su saveznici ujedinjeni u svojoj odlučnosti da nateraju Rusiju da plati najvišu cenu koja se do sada dogodila.

Prema obaveštajnim izvorima, ruska vojna eskalacija poslednjih dana bila je veoma intenzivna. Na frontu ukrajinske granice, duž cele linije koja okružuje zemlju od Belorusije do Krima, trenutno je stacionirano 95 bataljona. Njih 30 je stalno stacionirano u ovim regionima, a očekuje se da će uskoro stići još 17, čime će ukupan broj bataljona dostići 120, što Putin smatra kritičnim pragom potrebnim za pokretanje napada.

Sve je to već dokazano satelitskim fotografijama, ali oružje koje su zapadne službe upucale u ruku je presretanje razgovora ruskih generala, gde se uočavaju detalji plana.

Američki mediji ne isključuju mogućnost da je reč o namernoj dezinformaciji koju Kremlj širi da bi zbunio protivnike, ali niko ne sumnja da su se komunikacije odvijale i da su snimljene.

Smatra se da je prvi korak „lažna“ operacija protiv Filorusa u Donbasu, koju su organizovale i izvele moskovske tajne službe, kako bi stvorile izgovor.

Kada se nađe izgovor, napad će početi za nedelju dana, verovatno sa severa, koristeći prednosti vežbi koje se održavaju u Belorusiji, između dva scenarija.

Prvi, koji se smatra najverovatnijim, je „spaljena zemlja“: demonstracija nadmoćne vojne sile, izvedena u hibridnom formatu, koja bi nanela razornu štetu kapijama Kijeva, ali bi potom bila praćena trenutnim povlačenjem trupa unutar Ruske granice.

Drugi scenario bi bio marš ka Kijevu, da se uspostavi ruska marionetska vlada.

Postoji i treća hipoteza, ona o nesreći na nebu Litvanije, a to je narušavanje vazdušnog prostora na koje bi NATO bio obavezan da odgovori. Međutim, obaveštajci to smatraju scenarijem koji bi imao katastrofalne posledice, što bi moglo da izazove svetski rat.

Zvanično Kijev poziva da se izbegne ovaj scenario, ali se u stvarnosti plaši invazije i razmatra ustupke za primenu Minskih sporazuma.

Druga sednica sastanka Normandijskog formata, koja je održana u Berlinu 10. februara, nije dala rezultate, a Moskva je zahtevala da se diskusija nastavi u Trojnoj kontakt grupi, u kojoj su Rusija, Ukrajina i OEBS. Putin bi mogao da se povuče samo ako je dobio nešto veoma značajno iz pregovora, inače bi morao da isprazni vojni aparat predstavljajući se kao napadač i izbegavajući optužbe za nasilnu promenu granica.

U međuvremenu, 9. februara, Atlantski savet je odobrio preventivne odgovore, odlučivši da u Mađarskoj postavi 4 bataljona Snaga za brzo reagovanje.

Poslednji razgovor Bajdena i Putina imao je završni karakter, da ga upozori da Zapad ne blefira i da ga diplomatskim putem ubedi da stane. / The Geopost /