Potonuće broda Moskva: Šta se zaista dogodilo sa ponosom ruske flote?

Ruska krstareća raketna krstarica „Moskva” stoji duboko ispod Crnog mora.

Nejasno je da li ona tu stoji kao žrtva ukrajinskih projektila, ruske nesposobnosti, loše sreće ili kombinacije sve tri. Ono što je, međutim, izvesno je da će najveći gubitak jednog vojnog broda tokom rata u poslednjih 40 godina pokrenuti zabrinjavajuća pitanja ne samo za Moskvu već i za vojne planere širom sveta.

Šta je izazvalo potonuće?

Brod je u četvrtak potonuo kod ukrajinske obale u Crnom moru.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je požar nepoznatog porekla eksplodirao skladištenu municiju na brodu, a usled eksplozija je “Moskva” ostala sa strukturnim oštećenjima. Kažu da je ratni brod potom potonuo u uzburkanom moru dok se povlačio u obližnju luku.

Ukrajina kaže da je pogodila “Moskvu” protivbrodskim projektilima i da su one zapalile vatru koja je eksplodirala municiju.

Čini se da američki i zapadni zvaničnici odbrane favorizuju ukrajinsku verziju.

SAD kažu da je „umeren kredibilitet“ da je ukrajinska verzija događaja tačna, rekao je za CNN izvor upoznat sa najnovijim obaveštajnim podacima.

„Moskva” je bila naoružana nizom protivbrodskih i protivvazdušnih raketa, kao i torpeda, pomorskog naoružanja i protivraketnih odbrambenih sistema, što znači da bi u sebi imala velike količine eksploziva.

Kada je poslednji put u borbi izgubljen brod ove veličine?

Argentinsku krstaricu „Đeneral Belgrano” torpedovala je i potopila britanska podmornica na nuklearni pogon „HMS Conkueror” 2. maja 1982. godine tokom rata na Foklandskim ostrvima.

General Belgrano i Moskva su bili slični po veličini – svaki dug oko 600 stopa (182 metra) i sposoban da izdrži 12.000 tona – iako je ekipa od oko 1.100 ljudi na General Belgrano bila veća od ekipe „Moskva“, koja činilo oko 500 ljudi.

Rusija nije saopštila broj žrtava od požara i naknadnog potapanja „Moskve“. Kada se general Belgrano srušio, poginula su 323 člana posade.

Šta gubitak „Moskve“ znači za ruske ratne napore?

Najveći uticaj može imati na ruski moral. Kao zastava ruske flote u Crnom moru, Moskva je bila jedno od njenih najvidljivijih dobara u ratu u Ukrajini. Iako „Moskva” pažljivo upravlja vestima o ratu u Rusiji, iznenadno odsustvo tako velikog broda biće teško sakriti.

A njen gubitak će izazvati sumnju u borbene sposobnosti Rusije, bilo usled neprijateljske akcije ili nesreće.

„Oba objašnjenja za potonuće Moskve ukazuju na moguće ruske nedostatke – ili lošu protivvazdušnu odbranu ili izuzetno loše bezbednosne procedure i kontrolu štete na Crnomorskoj floti“, rekli su analitičari Mejson Klark, Katerina Stepanenko i Džordž Baros iz Instituta o studiranu rata“, napisali su u svom dnevnom ratnom izveštaju.

Karl Šuster, bivši kapetan američke mornarice, rekao je da sumnje sežu čak do Kremlja.

„To postavlja pitanja o pomorskoj kompetenciji 10 godina nakon što je Putin najavio da će obnoviti sposobnosti, moral i profesionalizam mornarice“, rekao je Šuster.

„Izgleda da nije uspeo da održi nijedno od obećanja nijednoj od ruskih vojnih službi“, rekao je Šuster, napominjući da je Rusija takođe trpela nestašice na terenu.

Ali analitičari su podeljeni oko toga kakav će uticaj potapanje imati na rusku okupaciju.

Analitičari ISI to vide kao relativno mali udarac, rekavši da je brod uglavnom korišćen za napade krstarećim raketama na ukrajinske logističke centre i aerodrome. Rusija ima kopnene sisteme i udarne avione koji mogu da urade isto, rekli su oni.

Međutim, oni su dodali da bi ruska mornarica morala da preispita svoje operacije, ako je zaista ukrajinska raketa koja je dovela do potonuća, eventualno udaljavajući brodove od ukrajinske teritorije i prilagođavajući njihovu protivvazdušnu odbranu.

U Vašingtonu je portparol Pentagona Džon Kirbi rekao da je glavna misija Moskve protivvazdušna odbrana ruskih snaga u Crnom moru.

„To će uticati na tu sposobnost, svakako u bliskoj budućnosti“, rekao je Kirbi novinarima.

Lekcija za Kinu?

Analitičari kažu da će potonuće biti pažljivo proučavano u istočnoj Aziji, posebno ako se potvrdi da su ukrajinske rakete pogodile ratni brod.

Konkretno, analitičari će tražiti bilo kakve uvide koje može pružiti u bilo kom mogućem vojnom sukobu koji uključuje Tajvan – ostrvo u kojem se vlada demokratski kojim, za koje vladajuća Komunistička partija Pekinga tvrdi da je deo njene teritorije. Peking nije isključio upotrebu sile za preuzimanje kontrole nad Tajvanom i to je izazvalo tenzije sa SAD, koje su angažovane obezbediti ostrvo odbrambenim oružjem.

Timoti Hit, viši međunarodni istraživač odbrane u kompaniji RAND Corp., rekao je da će napad u Moskvi podvući i Kinu i Sjedinjene Države „ranjivost površinskih brodova“ na svaku moguću vojnu konfrontaciju.

Hit je rekao da bi u takvom scenariju američka mornarica želela da zadrži svoje površinske brodove van dometa protivbrodskih raketa koje je Peking nakupio na kineskom kontinentu.

Kina bi, s druge strane, bila svesna da je Tajvan možda kupio jeftine rakete protiv brodova sličnih onima za koje tvrdi Ukrajina koji su pogodili Moskvu, rekli su Hit i drugi.

Zbog toga, „svaka moguća (kineska) invazija na Tajvan ostaje izuzetno rizična misija“, rekao je Hit.

Ali neki analitičari kažu da potapanje „Moskve” ima ograničen značaj za situaciju u istočnoj Aziji.

Tomas Šugart, bivši komandant podmornice američke mornarice, koji je sada analitičar u Centru za novu američku bezbednost, rekao je da postoje mnoge razlike između situacija.

Moskovski sistemi protivvazdušne odbrane nisu u istoj ligi kao moderniji sistemi Aegis, u američkoj mornarici razarači i rakete protiv ukrajinskih brodova nisu tako dobri kao kineski, rekao je Šugart.

A ratni brodovi iz sovjetskog doba kao što je „Moskva“ obično su bili „poznati po svojim ofanzivnim udarima, a ne po odbrambenim sistemima ili kontroli štete“, rekao je Šugart. / CNN /