Ostavka Zorana Zaeva: Stvara li se prostor za maligni uticaj

Razočaran ishodom oktobarskih lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji, reformistički i prozapadni političar Zoran Zaev podneo je ostavku na mesto premijera i lidera Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Iako to nisu bili nacionalni izbori, rezultat koji je Zaev postigao bio je razočaravajući: blizu 210 hiljada glasova manje u odnosu na prethodne izbore 2017. godine dovelo je do gubitka 41 opštine, uključujući i grad Skoplje. Izborni debakl najavljen je u prvom krugu, nakon čega je Zaev javno rekao da u drugom ide “all in”. “Drugi krug je referendum o legitimitetu ove vlasti“, rekao je on.

Njegovom ostavkom pada cela vlada, dok opoziciona VMRO-DPMNE odmah je počela da formira novu skupštinsku većinu.

Odlazak Zaeva sa političke scene, između ostalog, otvara dilemu o položaju Severne Makedonije u geopolitičkom planu. Može li Zaevovo političko penzionisanje biti dobra vest za Rusiju i Kinu, čiji se uticaj smanjio otkako je došao na vlast 2017. godine?

VITEZ ZAPADA

Zaev je preuzeo rukovodstvo SDSM-a 2013. godine, u trenutku kada je stranka bila suočena sa dubokom krizom nakon što je pretrpela više od deset uzastopnih poraza od desničarskog rivala VMRO-DPMNE. Tokom ovog perioda vladom je upravljala snažna ruka bivšeg premijera, Nikola Gruevski. On je doveo VMRO-DPMNE na vlast 2006. sa ambicioznim planom reformi i snažnom voljom da se integriše u evroatlantske strukture. Veto Grčke na samitu NATO-a 2008. u Bukureštu podstakao je Gruevskog da odustane od tih planova. Severna Makedonija je sprečena da zajedno sa Albanijom postane članica NATO-a, a ovaj veto je blokirao zemlju da započne pregovore o članstvu u Evropskoj uniji (EU). Stoga je Gruevski odlučio da traži alternative evroatlantskim integracijama, tražeći partnere na Istoku – uglavnom Rusiju i Kinu. Od 2008. godine, Severna Makedonija je počela da postaje privlačna zemlja za oligarhe istočnih zemalja. Time se postepeno povećavao uticaj tih zemalja.

Zaev i SDSM su na vlast došli opasnom bezbednosnom operacijom za bezbednost – objavljivanjem prisluškivanja koja otkrivaju korupciju na visokom nivou. On je imao zadatak da zemlju okrene na šinama EU i NATO integracija, od kojih je njegov prethodnik odstupio. Međutim, ovaj pokušaj je značajno povećao ulogu Rusije u političkim zbivanjima u Severnoj Makedoniji, što je podstaklo pogoršanje političke krize u zemlji. Objavljivanje prisluškivanja od strane Zaeva izazvale su građanske proteste protiv korumpirane vlade. Bilo je to vreme kada je zemlja tek ušla na mapu ruskog projekta gasovoda „Južni tok“, čime je vlada Gruevskog 2013. godine potpisala ugovor sa gasovodom Gasprom. Sporazum je dao ruskoj državnoj kompaniji monopol na snabdevanje gasom, čime je Severna Makedonija zavisila od Kremlja. Stoga je Moskva bila veoma zainteresovana kako bi se ovaj projekat završio, i zadrži na vlast VMRO-DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog.

Severna Makedonija je bila samo jedna od nekoliko zemalja uključenih u projekat “Južni tok”. Iz Rusije je planirano da gasovodi prođu kroz Tursku, Grčku, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, odakle bi prodrli u EU. Cilj Moskve je bio da zaobiđe Ukrajinu u snabdevanju Evrope gasom kako bi kontinent učinio direktno zavisnim od svojih energenata. U tom cilju, od 2008. godine, kada se Skoplje suočilo sa grčkim vetom na NATO, došlo je do povećanja ljudskih kapaciteta u ruskoj ambasadi u Severnoj Makedoniji.

Zaev je došao na vlast uz snažnu podršku Zapada. On je pristao da ozbiljno shvati pitanje imena sa Grčkom, što je bio razlog za veto koje je vlada u Atini upotrebila protiv integracije Severne Makedonije u evroatlantske strukture. To je takođe značilo brzo članstvo zemlje u NATO-u, što je bio alarm za Rusiju. U junu 2018. Zaev i bivši grčki premijer Aleksis Cipras u Prespi potpisivali su sporazum kojim je rešeno pitanje imena koje je trajalo tri decenije. Skoplje je pristalo da promeni ime u Severna Makedonija, naziv sa geografskom oznakom za sve namene. Dakle, prihvaćeno je grčko insistiranje da novi naziv bude u unutrašnjoj upotrebi. Dve godine kasnije, u sedištu NATO-a u Briselu istaknuta je zastava Severne Makedonije kao 30. članica Alijanse.

MOGUĆI POVRATAK RUSKOG UTICAJA

Od trenutka članstva u NATO, ruski uticaj je zabeležio značajan pad. U ambasadi u Skoplju je smanjeno osoblje, a institucije zemlje proterale su neke ruske diplomate zbog kršenja Bečke konvencije svojim špijunskim potezima.

Interes Moskve je sada da udari na NATO, tamo gde je najranjiviji – na nove članice. Tako, Severna Makedonija, ali i Crna Gora i dalje ostaju u sferi interesa ruskog uticaja, kao najslabiji deo Alijanse. Ovo prisustvo pokazuje da je Balkan i dalje privlačan Rusiji zbog svog strateškog položaja – pristupa toplim vodama u Sredozemnom moru i izgradnje „Južnog toka“ gasa.

Uspeh sa NATO-om nije se desio i sa EU. Umesto otvaranja pregovora, kako je obećano, Skoplje je dobilo još dva veta zaredom: 2019. godine od Grčke zbog metodologije vođenja pregovora o članstvu, a poslednji od Bugarske – zbog uzroka sporova oko makedonske istorije i jezika.

Ovaj bugarski veto drži Skoplje blokiranim više od godinu dana u pokretanju pregovora koje je obećala EU. U međuvremenu, ova blokada je upropastila Zaevove pozicije na domaćem planu, jer ga sve više optužuju da pravi kompromise uzalud. To je, između ostalog, bio i razlog gubitka lokalnih izbora održanih u oktobru ove godine.

Da li će ostavka Zaeva biti početak opadanja zapadnog uticaja i povratak Rusije? Teško je sada reći nešto o tome. VMRO-DPMNE, kao stranka koja tvrdi da je obezbedila novu parlamentarnu većinu, od tada se reformisala, izabrala novog proevropskog lidera. Reč je o 44-godišnjem inženjeru elektrotehnike Hristijanu Mičkovskog. Za vreme Gruevskog bio je generalni sekretar partije. On je posle izbora rekao da proruskim strujama neće biti mesta u VMRO-DPMNE, koja je od svog nastanka profilisana kao prozapadna stranka.

„Ne mogu da dozvolim da kap fekalija kontaminira bure čiste vode“, rekao je on, aludirajući na malu grupu unutar VMRO-DPMNE koja ima proruska osećanja.

Na poslednjim lokalnim izborima, Mičkovski je formirao predizbornu koaliciju sa Alijansom za Albance (ASH) Zijadina Selje i Alternativom Afrima Gašija. Njegova otvorenost prema Albancima i promena kursa prema međunarodnoj zajednici povećali su koalicione kapacitete sa albanskim partijama. DUI Alji Ahmetija, AŠ, BESA Biljala Kasamija, Alternativa i DPA Menduha Tačija zajedno imaju 36 poslanika i ključni su kada je u pitanju formiranje vlade. Sve albanske stranke imaju uslov za saradnju – evroatlantske integracije. Čini se da Mickovski nije imao problema da to prizna.

Ipak, profil Zaeva je teško ponoviti. Politička hrabrost koju je pokazao bilateralnim sporazumima potpisanim sa Atinom i Sofijom, ali i sa albanskim partijama za albanski jezik, čini ga jedinstvenim. To će zadati nevolje Zapadu kada na dnevnom redu bude konačni sporazum sa Bugarskom. Sporazum bi utro put zemlji za pridruživanje EU, dok odlaganje integracije stvara opasan geopolitički vakum. Mičkovski, međutim, izgleda nema tu hrabrost.

Dželjalj Neziri – saradnik Geoposta iz Severne Makedonije,