Nestabilni odnosi Rusije i NATO-a

Associated Press

Okupljanje ruskih trupa u blizini Ukrajine izazvalo je strah u Kijevu i na Zapadu da Moskva možda planira invaziju na Ukrajinu.

Tenzije oko Ukrajine označavaju novo pogoršanje odnosa između Rusije i Severnoatlantskog saveza (NATO), koji su ranije bili toliko dobri da je ruski predsednik Vladimir Putin čak pomenuo mogućnost da se njegova zemlja pridruži vojnom savezu.

Više o odnosima Rusije i NATO možete saznati u nastavku:

Hladni rat i kolapsiranje komunizma

Decenijama tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez i saveznici iz Varšavskog pakta u Centralnoj i Istočnoj Evropi imali su zategnute odnose sa NATO-om.

Tenzije su oslabile 1980-ih kada je sovjetski lider Mihail Gorbačov odlučio da reformiše Sovjetski Savez i založio se za demokratske reforme u Istočnom bloku. Gorbačov nije pokušao da spreči pad komunističkih režima među saveznicima. Takođe je brzo pristao na ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke nakon pada Berlinskog zida 1989. godine.

Tokom razgovora o ujedinjenju Nemačke, Gorbačov je dobio obećanja sa Zapada da se NATO neće širiti sa istoka, ali nikada nije dokumentovao ova verbalna obećanja.

Zaokupljen političkom i ekonomskom krizom koja je usledila nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin nije obraćao pažnju na članstvo Poljske, Mađarske i Češke u NATO-u 1999. godine.

Iste godine, vazdušna kampanja NATO-a protiv današnje Srbije – saveznika Rusije – kojom je okončan rat na Kosovu označila je prvi veći raskol između Moskve i NATO-a od raspada Sovjetskog Saveza.

Dolazak Putina na vlast

Otkako je Putin preuzeo vlast 2000. godine, brzo je krenuo ka poboljšanju odnosa sa Zapadom, čak dajući izjave o mogućem članstvu Rusije u NATO.

Lord Džordž Robertson, koji je bio generalni sekretar NATO-a od 1999-2004, nedavno se prisetio kako ga je Putin pitao da li će Alijansa pozvati Rusiju i kako je bio uvređen kada je Robertson odgovorio da će Moskva morati da podnese zahtev za članstvo, kao i svaki druga zemlja kandidat.

Putin je kasnije rekao da NATO nije voljan da se pridruži Rusiji jer se, po njegovom mišljenju, Zapad plaši moći i nezavisnog stava Moskve.

Ali dok je istraživao ideju o mogućem članstvu u NATO-u, Putin je krenuo ka uspostavljanju bližih političkih i bezbednosnih odnosa sa Vašingtonom i njegovim saveznicima.

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001, Putin je bio prvi strani lider koji je pozvao tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša da bi mu pružio pomoć. On je takođe pozdravio raspoređivanje američkih trupa u bazama raspoređenim bivšim sovjetskim republikama centralne Azije dok su Sjedinjene Države pokrenule rat u Avganistanu. Još jedan gest dobre volje bio je kada je Putin zatvorio baze iz sovjetskog doba na Kubi i u Vijetnamu.

Iako članstvo Moskve u NATO nikada nije ostvareno, Rusija i Severnoatlantska alijansa su se 2002. godine dogovorile da osnuju savet za koordinaciju politika i saradnju u borbi protiv terorizma i drugih pitanja.

Ponovno pogoršanje odnosa

Odnosi Rusije i NATO-a počeli su da se pogoršavaju 2002. godine, nakon što se Vašington povukao iz sporazuma iz doba hladnog rata o zabrani odbrane od balističkih raketa. Moskva je taj potez videla kao potencijalnu pretnju za obuzdavanje svojih nuklearnih ambicija.

Američki rat u Iraku 2003. takođe je oštro kritikovala Moskva, što je dovelo do daljeg pogoršanja odnosa. Moskva se još više naljutila kada su 2004. Bugarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija ušle u NATO.

Tenzije između Zapada i Rusije dodatno su eskalirale 2004. godine nakon protesta u Ukrajini koji su doveli do otkazivanja pobede na predsedničkim izborima kandidata kojeg je podržavao Kremlj. Moskva je te proteste i nedavno razrešenje gruzijskog lidera videla kao intervenciju inspirisanu od Zapada u zemljama veoma bliskim Rusiji.

Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Nemačka, 2007. godine, Putin je oštro kritikovao poteze SAD širom sveta, rekavši da je Vašington „prevazišao svoje nacionalne granice u svakom pogledu“ i nazvao proširenje NATO-a prema istoku „ozbiljnom provokacijom“.

Rat Rusije i Gruzije

Rusija se žalila kada je NATO obećao članstvo Ukrajine i Gruzije tokom samita u Bukureštu, u Rumuniji, u aprilu 2008. Moskva je to videla kao udarac svojim vitalnim bezbednosnim interesima.

Četiri meseca kasnije, Rusija je srušila Gruziju tokom petodnevnog rata koji je izbio kada je južnokavkaska država upotrebila silu dok je pokušavala da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom, separastičkom provincijom podržanom od Moskve.

Rusija je odmah priznala Južnu Osetiju i drugu gruzijsku separatističku provinciju, Abhaziju, kao nezavisne države i pojačala svoje vojno prisustvo tamo.

Konflikt u Ukrajini: mere i protivmere

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, političar blizak Moskvi, smenjen je s vlasti  2014. godine kroz masovne proteste koji su izbili nakon što je odlučio da odustane od sporazuma sa Evropskom unijom u korist bližih odnosa sa Moskvom.

Rusija je odgovorila aneksijom ukrajinskog poluostrva Krim i podrškom separatistima u istočnoj Ukrajini, u oblasti poznatoj kao Donbas. Sukob između separatista i ukrajinskih vladinih snaga već je ušao u osmu godinu. U sukobu je ubijeno više od 14.000 ljudi, a pokušaji da se pronađe diplomatsko rešenje su propali. Moskva poriče bilo kakvu umešanost u sukob, rekavši da su Rusi koji su se pridružili separatistima to učinili dobrovoljno.

SAD i njihovi saveznici uveli su sankcije Moskvi, a NATO je suspendovao svaku praktičnu saradnju sa Rusijom, stavljajući njene snage blizu Rusije. Kremlj je saopštio da raspoređivanje snaga NATO-a i vojne vežbe u blizini njegovih granica predstavljaju bezbednosnu pretnju.

Rusija je u oktobru suspendovala svoju NATO misiju i naredila zatvaranje kancelarije Alijanse u Moskvi nakon što je NATO povukao akreditaciju osam ruskih zvaničnika u svom sedištu u Briselu zbog navoda da su ti zvaničnici povezani sa ruskim obaveštajnim službama.

Tenzije su dodatno porasle poslednjih meseci nakon okupljanja ruskih trupa blizu granice sa Ukrajinom. Putin negira planove za napad na Ukrajinu, ali je zahtevao obavezu Zapada da NATO neće primiti Ukrajinu u Alijansu i poslati tamo trupe – zahtev koji je Rusija opisala kao „crvene linije“.

Tokom virtuelnog sastanka prošle nedelje, američki predsednik Džo Bajden upozorio je Putina na „ozbiljne posledice“ ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, ali je obećao da će održati konsultacije radi adresiranja ruskih zabrinutosti.

Sledeći koraci za NATO i Rusiju

Kredibilitet NATO-a zavisi od njegovih zajedničkih odbrambenih garancija, poznatih kao član 5, prema kojem se napad na državu članicu smatra napadom na sve članice NATO-a. Njen kredibilitet takođe zavisi od njene posvećenosti da ponudi članstvo bilo kojoj evropskoj zemlji koja može da doprinese bezbednosti u Evropi i Severnoj Americi. Ali i Ukrajina i Gruzija imaju nerešene sukobe na svojim teritorijama, a njihovo članstvo u Alijansi bi obavezalo svih 30 država članica da vojno brane dve zemlje.

Rusija želi da se Zapad zakonski obaveže da neće slati trupe i oružje u Ukrajinu, a prošle nedelje je rusko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo da NATO odustane od svog obećanja o članstvu Ukrajine i Gruzije iz 2008. godine.

SAD i drugi saveznici u NATO-u odbili su zahteve Rusije.

“O odnosima NATO-a sa Ukrajinom odlučivaće 30 država članica NATO-a i Ukrajina i niko drugi“, rekao je prošle nedelje generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

Putin se usprotivio stavu NATO-a, rekavši da sve dok je Ukrajina slobodna da odlučuje o sopstvenim bezbednosnim sporazumima, oni ne bi trebalo da prete Rusiji.