Kontest Skoplje-Sofija i planovi Rusije

Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov nastavlja da se obraća Balkanu u izjavama koje daje medijima. U poslednjem intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS on kaže da Zapad manipuliše građanima Severne Makedonije i Crne Gore, okrećući ih protiv Rusije. Prema njegovim rečima, postoji velika razlika između onoga što „Crnogorci i Makedonci osećaju prema Rusiji“ i onoga na šta „njihovi političari teraju Brisel“. „Ovo je pokušaj da se oni pretvore u ’alat’ u antiruskoj igri“, rekao je Lavrov.

Godine 2016., kada se očekivalo da na vlast u Severnoj Makedoniji dođe politička struktura koja bi rešila pitanje imena sa Grčkom za članstvo u NATO, Lavrov je upozorio vlasti male balkanske države da je integracijom u Alijansu ta zemlja postaje „legitimna meta Rusije“.

Čini se da su slične scene koje su dovele do NATO integracija viđene i tokom kretanja zemlje ka EU. Strukture Rusije u to vreme delovale su iz Srbije, ali i iz Bugarske.

U tom kontekstu, zašto je Rusija toliko zainteresovana za zategnute odnose između Skoplja i Sofije? Da li Moskva vidi Bugarsku kao sigurnijeg igrača na Balkanu od Srbije?

Osim u stvaranju Svetostefanske Bugarske 1878. godine, odgovor se može naći i u periodu posle Drugog Svetskog Rata (DSR).

Tajni dokument američke obaveštajne službe CIA, od 17. februara 1950. godine, dakle samo pet godina nakon raspada DSR-a, dokazuje da je geneza problema između Bugarske i Jugoslavije tog vremena, gde je Makedonija bila i šesta republika . Dakle, to je prvi dokument američke službe na ovu temu, koji će se pratiti i detaljno izveštavati u narednim decenijama.

Na početku izveštaja se napominje da je pitanje Makedonije počelo da bude primarna tema za celu komunističku vladu Titove Jugoslavije zbog njenih različitih pogleda sa Sovjetskim Savezom na ovu temu. Sovjetski Savez je želeo da stvori „Makedonsku Republiku“, koja bi uključivala i deo Pirina u Bugarskoj i Egejsko more u Grčkoj. Jednom rečju, oživeti ono što je poznato kao folklorni projekat, ili san, za „Veliku Makedoniju“, koji bi obuhvatio granice ove zemlje pre Bukureškog sporazuma 1913. godine, kojim je okončan Drugi balkanski rat između Srbije i Grčke , Crne Gore i Rumunije, s jedne strane, i Bugarska, s druge strane. Prema sovjetskom planu, ova republika ne bi bila deo Jugoslavije, već deo Bugarske.

Prema dokumentu CIA, aneksija Severne Makedonije i pripajanje ove republike Bugarskoj pomoglo bi Bugarskoj komunističkoj partiji da pridobije simpatije naroda. Bugarski komunisti u to vreme nisu uživali veliku masovnu podršku zbog male uloge koju su imali u antifašističkom ratu, pa su uz pomoć Sovjeta osnaženi i dospeli na vlast. Cilj Sovjetskog Saveza nije prestao u Bugarskoj – Moskva je planirala da osnaži komuniste i u Italiji, a zatim da im vrati region Trsta, takođe oduzet Jugoslaviji. Ceo ovaj sovjetski projekat nije imao za cilj jačanje nacionalnih ideologija, već komunističke ideološke. Stoga se Tito suprotstavio ovoj politici jačanjem nacionalističkih osećanja etničkih Makedonaca u ovoj republici. Istovremeno, imovina je nacionalizovana kao mera za sužavanje sfere uticaja Moskve.

S druge strane, u dokumentu se navodi da je Komunistička partija Makedonije bila više za sovjetski projekat i da je za to pripremila Rezoluciju. I većina makedonskog naroda, udruživanjem sa Bugarskom mislili su da će dobiti kompletnu makedonsku republiku. Čak je i Narodni parlament Makedonije bio spreman da glasa za otcepljenje od jugoslovenske federacije i priključenje Bugarskoj. Međutim, procenili su da je to rano kada su Tito i jugoslovenski komunisti još bili moćni. Epilog svega toga bila je smena i suđenje mnogim komunističkim ministrima i funkcionerima, od kojih su neki pobegli u Bugarsku. Uhapšeni su skoro svi koji su podržavali Rezoluciju. Tu počinje podela ljudi u Makedoniji na prosrpske i probugarske. U dokumentu se navodi da je više makedonskih komunista bilo probugarski nego prosrpski, više nacionalistički nego komunisti ili proleterski. Njihove veze sa Sofijom su bile jače nego sa Beogradom. Time je Makedonija za Tita postala noćna mora pošto je prva pokazivala separatističke tendencije. Narod ove republike želeo je da stvori „Veliku Makedoniju“ koja bi bila deo Balkanske federacije. Izveštaj CIA-e kaže da iako su makedonski intelektualci povezani sa Bugarskom i Sovjetskim Savezom, većina običnih Makedonaca je želela Ameriku, većina njih imala je želju da emigrira u SAD, a nove kuće većini su izgrađene od novca koji su slali njihovi rođaci koji su se doselili da rade i zarađuju na američkom tlu.

Ako se vratimo na sadašnjost, možemo reći da Moskva nastavlja da podržava stari projekat vršeći uticaj na stranke nastale od bugarskih komunista, poput BSP predsednika Rumena Radeva. U Sofiji ima i drugih aktera koje Rusija namami upravo ovom ponudom – povratkom Severne Makedonije u bugarsku sferu uticaja. U međuvremenu, etnički Makedonci su danas više antibugarski nego ikada ranije. Većina anketa pokazuje da se Srbija doživljava kao njihova najprijateljskija zemlja. Ono što danas menja sliku u odnosu na 1950. je činjenica da su i Bugarska i Severna Makedonija deo NATO-a. Ova činjenica dodatno sužava obim ruskog prodora, iako je i dalje moćan u obe zemlje.

 Napisao: Dželjalj Neziri – saradnik Geoposta iz Severne Makedonije