Ruski predsednik Vladimir Putin je umešan u višestruku eskalaciju pretnji unutar Evrope. Njegove šeme mogu biti poražene. Koristeći ono što on vidi kao superiornu stratešku poziciju uoči povlačenja SAD, fragmentacije i slabosti u Evropi, Putin vidi mogućnosti da ostvari značajne dobitke u onome što Rusija smatra svojom sferom uticaja u istočnoj Evropi.
Suočen sa ovim nizom izazova za svoj autoritet i koheziju, Zapad zaista nema drugog izbora osim da čvrsto stoji pred ruskom agresijom. To su ozbiljne pretnje i mogle bi da signaliziraju tešku zimu koju je izazvala Rusija, koju Evropa decenijama nije doživela. Postoji najmanje pet neposrednih pretnji. Rusija je:
- Smanjenjem isporuke gasa Evropi uoči zime, jasno stavlila do znanja potencijalnim protivnicima da Evropska akcija za njeno suzbijanje ugrožava grejanje u domovima građana;
- Korišćenje Belorusije za dovođenje migranata u Evropsku uniju (EU);
- Okupljanje trupa i teškog naoružanja u i oko Ukrajine, posebno severno od Kijeva, Krima i Donbas, i istočno u južnom vojnom okrugu Rusije;
- Pretnja od novog sukoba na Balkanu podsticanjem srpskog nacionalizma, uključujući poteze ka potencijalnoj podeli Bosne i Hercegovine i izazovi nezavisnosti Crne Gore i
- Promovisanje okvira 3+3 za tretman južnog Kavkaza (Rusija, Iran, Turska, Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija) da zameni uticaj SAD i Istočno partnerstvo EU.
Ovi najnoviji potezi prate godine neprijateljskih ruskih dela i mešanja u unutrašnju politiku Zapada, uključujući dezinformacije, ubistva, sabotaže, podmićivanje i druge metode dizajnirane da bi oslabili Evropu i SAD.
Pretnja Ukrajini
Najneposrednija pretnja je za Ukrajinu. Rusija je rasporedila snage za novu vojnu ofanzivu, koja bi mogla biti pokrenuta u vrlo kratkom saopštenju:
- U skoro istorijskom eseju od 10.000 reči, zajedno sa javnim izjavama drugih, kao što je bivši predsednik Dmitri Medvedev, Putin je doveo u pitanje legitimitet Ukrajine kao nezavisne države i opravdao nastavak agresije Rusije na istoku Ukrajine. Putin je optužio ukrajinske vlasti da su „rusofobične“ i upozorio na upotrebu “bivših sovjetskih teritorija” da ugrozi Rusiju.
Rusija je efektivno preuzela kontrolu nad bezbednošću Belorusije, što znači da je Putin sada u mogućnosti da preti Ukrajini sa severa i sa istoka. Trenutni veliki vojni skup Rusije je treći ove godine – prvi je bio u aprilu, preko 100.000 vojnika u Ukrajini i oko nje; drugi je bio vežba „Zapad 21“; a treći je aktuelno, nenajavljeno i neobjašnjeno okupljanje snaga i opreme širom Ukrajine u još većoj masi nego u aprilu.
- Vreme poteza Rusije je povoljno: 8. decembra 2021. obeležava se 30 godina od pada Sovjetskog Saveza, nešto što je Putin oplakivao kao najveću tragediju 20. veka.
Angela Merkel je predala vlast vladi u Nemačkoj koju predvodi SPD, dok Rusija pokušava otkloniti poslednje prepreke za puštanje u rad gasovoda Severni tok 2. Francuska predviđa izbore u aprilu.
Predsednik Džo Bajden je povukao američke trupe iz Avganistana i signalizirao da to želi takođe iz Iraka i Sirije, dok njena politička pozicija u SAD slabi.
Putin je reagovao na poteze predsednika Zelenskog da se suprotstavi ruskom uticaju u Ukrajini, posebno onih usmerenih na Viktora Medvečuka (čija su deca Putinovi kumovi), zatvarajući ovako zvanične ukrajinsko-ruske kontakte. U nedavnom javnom komentaru, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je napao Zelenskog i njegov tim, implicirajući da zato što govore ruski i zato što su Jevreji, oni ne znaju ko su, a ko nisu “Ukrajinci”.
Ništa od ovoga ne znači da je Rusija nepovratno opredeljena za novu invaziju na Ukrajinu. Naprotiv, Putin priprema snage i argumente potrebne da mu daju opciju koja ne bi bila izvodljiva da nisu preduzeti prethodni koraci. Zaista, najverovatnije objašnjenje događaja je da Putin traži ustupke i gestove deeskalacije od Ukrajine i Zapada u zamenu za odluku da ne izvrši invaziju. Ali činjenica da je prikupio potrebne snage znači da je snažan odgovor Zpada od suštinskog značaja da pokaže da bi takva akcija bila preskupa za Rusiju.
Protivljenje Zapada
U tom kontekstu, Bajdenova administracija i neke evropske vlade počele su da se pohvalno protive. Možda u pokušaju da pokaže da Zapad neće ponoviti svoj neuspeh da spreči zauzimanje Krima od strane Rusije 2014. godine, preduzeto je nekoliko važnih koraka:
Sjedinjene Države su skrenule pažnju javnosti na agresivne aktivnosti Rusije na visokom političkom i diplomatskom nivou, uključujući pružanje obaveštajnih i demarš informacija NATO-u i u evropske prestonice;
- SAD, Nemačka, Francuska, UK i drugi su snažno ponovili svoju podršku za suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Ovo je pojačano posetom ministra odbrane Lojda Ostina u Kijevu, recipročnom posetom ministra odbrane Ukrajine Oleksija Reznikova Vašingtonu i pružanjem bezbednosne pomoći;
- Predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Senata SAD Robert Menendez predstavio je amandman na Zakon o ovlašćenjima za narodnu odbranu, koji bi pokrenuo nove velike sankcije Rusiji ako njene snage napreduju dalje u Ukrajinu;
- Velika Britanija je najavila razmatranje privremenog raspoređivanja britanskih trupa za obuku i vežbe u Ukrajini;
- Francuski predsednik Emanuel Makron je javno izjavio da će biti ozbiljnih posledica ako Rusija učini dalji vojni upad u Ukrajinu, i
- Nemački regulatori blokirali su konačnu sertifikaciju gasovoda Severni tok 2 na najmanje dva meseca.
Uprkos svojim otvorenim agresivnim akcijama, Rusija je tvrdila da nikome ne preti i optužila je SAD i druge da eskaliraju u sukob. Čak i relativno činjenični komentar italijanskog urednika lista La Repubblica izvukao je brz i uvredljiv ukor na Fejsbuku od strane portparola Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove.
Zapad ne treba da ometa ova agresivna ruska retorika – naprotiv. Samo stabilan i snažan protivpritisak obezbediće da Rusija ne eskalira dalje situaciju.
Dodatne mere za primenu takvog protivpritiska mogu uključivati sledeće:
- SAD i EU moraju unapred da obaveste koje će sankcije ili druge mere biti preduzete odmah, i koordinisano, ako Rusija dalje premešta svoje snage na ukrajinsku teritoriju;
- Zapadne zemlje treba da sprovode stalan niz poseta na visokom nivou Kijevu ključnih zvaničnika spoljne i odbrambene politike – uključujući posete zonama sukoba na istoku;
- SAD i drugi NATO saveznici treba da povećaju nivoe i kvalitet bezbednosne pomoći i obuke za ukrajinske snage;
- Sjedinjene Države moraju otklanjati obaveštajne službe u vezi sa ruskim vojnim skupovima i njenim vođstvom vojnih snaga unutar Ukrajine (Donbas) i
- Sjedinjene Države i nekoliko drugih savezničkih zemalja trebalo bi da imenuju nove posvećene specijalne izaslanike posebno za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine.
Pošto Zapad razmatra svoje političke opcije, on mora da razmotri stratešku ulogu koju Ukrajina igra za budućnost Evrope. Članice EU možda misle da budućnost njihovog kontinenta zavisi od monetarne politike, bilo od novog kancelara Nemačke ili od francuskih izbora, i u tim pravcima treba argumentovati.
Sa druge tačke gledišta, međutim, budućnost Evrope će biti određena time da li će Rusija ostati neprijateljski sused, ili će se jednog dana promeniti da postane konstruktivan partner. S obzirom na stvoreni sistem pod vođstvom predsednika Putina, jedini način na koji će se Rusija promeniti sa svog sadašnjeg neprijateljskog stava je ako sama Rusija se menja – ako ruski narod bude u stanju da uspostavi vladu koja odražava interese zemlje, umesto interesa bivše KGB elite.
U ovoj perspektivi, uspeh Ukrajine kao tržišne demokratije, sa bezbednošću i suverenitetom nad svojom teritorijom, je od vitalnog značaja za Sjedinjene Države i Evropu. Ukrajina koja ispunjava evropske standarde biće svetionik za mnoge Ruse koji žele da se njihova država pridržava ovih vladinih testova dobrog ponašanja. Ukrajinu će Kremlj iskoristiti da ovekoveči trenutno stanje ruskog autoritarizma unutar i agresije van zemlje.