Januš Bugajski: Moskva planira sledeći balkanski rat

Bajdenova administracija je svoju spoljnu politiku usmerila na još veće suprotstavljanje Kini. U Vašingtonu se pojavio dvopartijski konsenzus da je Kina najveći protivnik opasne globalne politike SAD. A da bi se usredsredila na suočavanje sa Pekingom, Beka Kuća teži ka „stabilnijim i predvidljivijim“ odnosima sa Rusijom. U stvarnosti, promovisanje nepredvidljivosti i nestabilnosti dve su ključne strategije Moskve da potkopavaju Zapad stoga i nema razloga da ih se odriče.

Dok je Bela kuća zaokupljena rastućom vojnom moći i pretnjama Kine protiv svojih antiameričkih saveznika na Dalekom istoku, Kremlj bi mogao da destabilizuje druge regione.

Nepažnja Bele kuće mogla bi da joj posluži da izazove nove sukobe, a Zpadni Balkan ostaje ključni cilj ove mogučnosti.  Najnoviji granični spor Kosovo-Srbija oko registarskih tablica izgleda kao test za ozbiljnije sukobe. Ruski zvaničnici podstiču vladu predsednika Aleksandra Vučića da Srbiju pretvori u dominantnu silu na Zapadnom Balkanu i time povećaju uticaj Rusije u odnosu na Vašington i Brisel.

Beograd je organizovao blokadu duž granice sa Kosovom u septembru, raspoređujući trupe u stanju pripravnosti i pretući vojnom intervencijom. Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko (Aleksander Botsan-Kharchenko) pratio je ministra odbrane Srbije Nebojšu Stefanovića u inspekciji jedinice vojske

Srbije. Dok je Priština poslala policijsku jedinicu da sprovede odluku o registarskim tablicama, Beograd je postavio vojna vozila duž granice i digao u vazduh borbene avione MiG-29 iznad tog područja pokušavajuči da unese strah kod suseda.

Još jedno pokazivanje snage u demonstraciji vojne posvećenosti Kremlja prema Beogradu, Rusija i Srbija imale su zajedničke vojne vežbe sredinom oktobra, kada su uključivali borbene avione MiG-29. Moskva je takođe postavila jednu bateriju protivvazdušnih sistema kratkog dometa „Pancir-S“ u Srbiji i navela da je spremna da Beogradu proda druge sisteme vazdušne odbrane. S obzirom na to da susedi Srbije nemaju značajnije vazdušne snage, manevri su očigledno nameravali da pošalju signal NATO-u da će Rusija braniti svog ključnog balkanskog saveznika u slučaju regionalnog rata.

I propagandno polje se sprema za sukob. Beograd i Moskva optužuju Vladu Kosova da ona ugrožava prava i egzistenciju srpske manjine. Sličan narativ može takođe biti korišćen i protiv bosanske vlade da se opravda rat. Kremlj je dosledno koristio takve tvrdnje o ruskom stanovništvu, o njihovim agresivnim revizionističkim akcijama u Ukrajini, Gruziji i baltičkim državama. Rusija sada upućuje svog „mlađeg brata“ Srbiju na metodologiju regionalne dominacije i teritorijalne podele.

U takvom scenariju, srpski operativci bi mogli da izazovu međuetničke sukobe unutar Kosova i iskoristiti nasilje koje je usledilo kao izgovor za vojnu intervenciju. Ovo bi dovelo u težak položaj malu snagu NATO-a na Kosovu da se suoči sa vojskom Srbije.  Podržavajući svaki srpski upad i preteći pružanjem direktne vojske pomoći, ako se NATO umeša u takav sukob, Moskva bi testirala Bajdenovu odlučnost da rizikuje rat između NATO-a i Rusije. Putin može da računa da bi Vašington više voleo pregovore čak i ako to podrazumeva predaju severnih opština Kosova pod kontrolom Beograda, pogotovo što Kosovo nije članica NATO-a i ne može da se oslanja na kolektivne odbrambene obaveze Severnoatlantske alijanse.

Kosovsko kockanje bi moglo biti deo šire ofanzive iz Beograda sa ruskim uputstvima za

proširenje regionalne pozicije Beograda. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina, svi Srbi imaju pravo da budu ujedinjeni u jednoj državi. Kao i Rusi, Srbi su prikazani kao žrtve, koje neprijateljske sile planiraju da eliminišu. Beograd polaže pravo na zaštitu Srba u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu,  Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj. Pored destabilizacije Kosova, trenutni fokus Beograda je na produbljivanju podele Bosne i sposobnost srpskog entiteta da zapreti podelom. On takođe sarađuje sa srpskim nacionalistima u crnogorskoj koalicionoj vladi radi poništenja nezavisnosti Crne Gore i promene njene prozapadne politike.

Dok Vučić traži zaslugu ujedinitelja “srpskih zemalja”, Putin njime manipuliše da služi geopolitičkim ciljevima Rusije. Vučić je stalni dužnik Moskvi za blokadu ulaska Kosova u Ujedinjene nacije, i ekonomska zavisnost Srbije od Rusije se širi, posebno u oblasti energetike, gde se nedavno uključila u novu rusku vezu za prirodni gas preko Bugarske i Turske.

Srbija se takođe uspostavlja kao ruska vojna pošta i centar regionalne subverzije. Onaje poslednjih godina bila naoružana raznim oružjem, uključujući i avione, puške, tenkove, helikoptere i protivvazdušne sisteme. Rusko-srpski „humanitarni centar“ u blizini granice sa Kosovom služi kao obaveštajni centar i za specijalne operacije za Moskvu. Srbija takođe razvija bliske veze sa Organizacijom pakta o kolektivnoj bezbednosti (OPKB), pod kontrolom Rusije, koja ima za cilj da bude multietnički pridružnik NATO-u.

Kroz niz mehanizama pod kontrolom Kremlja, Srbija postaje balkanski talac Rusije. Moskva je uverena da je svaki korak Srbije ka članstvu u NATO neprihvatljiv i mogao bi rezultirati smenom Vučića i njegove vlade. Podrška Kremlja raznim nacionalističkim grupama u Srbiji, njegov širok uticaj u informacionom prostoru Srbije, intimne veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom i prodor špijunaže u glavne institucije  Srbije imaju za cilj da drže Vučića pod kontrolom i spreče ga da se približi integracionim procesima sa zapadnim institucijama.

Srbija nudi dragocenu priliku Putinu da podstiče oružane sukobe u regionu još uvek nestabilnog Balkana. To bi pomoglo širenju uticaja Rusije, skrenulo bi pažnju Zapada sa sukoba koje Moskva gradi u svom regionu i zamaskirala bi pritisak u povećanju prema protivnicima unutar Ruske Federacije. Vučić u jednom trenutku mogao bi biti zaveden ili isprovociran za vojni sukob sa nekim od suseda Srbije da bi se tada obratio Moskvi za pomoć. Sa EU bez volana i SAD fokusiranim na Kinu i drugim međunarodnim krizama, Kremlj može da računa da smanjen rizik od zapadne vojne intervencije vredi pokušati.

Januš Bugajski je viši saradnik u Džejmston fondaciji u Vašingtonu