Dodik: Putin i Kina će pomoći ako Zapad uvede sankcije

Lider bosanskih Srba koji je optužen da je ugrozio početak rata podržavajući raspad Bosne i Hercegovine odbacio je pretnju zapadnim sankcijama i nagovestio samit kod Vladimira Putina, rekavši: „Nisam izabran da budem kukavica”.

U intervjuu za Gardijan, Milorad Dodik, srpski član tročlanog rukovodstva Bosne i Hercegovine, rekao je da ga neće ometati pozivi iz Londona, Vašingtona, Berlina i Brisela.

Dodik, 62, ključna ličnost u bosanskoj politici već 30 godina, koji je nekada bio miljenik Zapada, insistirao je da njegovi planovi ne bi trebalo da dovedu do kraja Bosne i Hercegovine. Sankcije i rezovi u fondovima EU samo bi ga naterali da prihvati investicione ponude Kine, rekao je Dodik i očekuje da će se sa ruskim liderom sastati “vrlo brzo”.

“I čak mislim da mi se to sviđa“, rekao je Dodik. „Kada odem kod Putina, nema zahteva. On jednostavno kaže: ‘Čime mogu pomoći?’ Šta god da sam razgovarao sa njim, nikada se nisam razočarao. Ne znam na čemu drugom da zasnivam svoju veru, ako ne tu. I [kineski lider] Si Đinping, takođe kaže, „ako mogu nešto da pomognem, tu sam“.

Dodik je poslednjih nedelja naširoko osuđivan zbog iskazane namere da srpski deo Bosne i Hercegovine povuče iz državnih institucija poput poreske uprave, pravosuđa, obaveštajne službe, pa čak i nacionalne vojske, u cilju stvaranja srpske sile.

Predlog je u izveštaju UN opisan kao „podela“ i pretnja Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995. godine, kojim je okončan građanski rat koji je koštao oko 100.000 života nakon raspada Jugoslavije.

Tim mirovnim sporazumom stvorena je država, Bosna i Hercegovina, sastavljena od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine, sastavljene uglavnom od Bošnjaka i Hrvata, i Srba Republike Srpske. Tročlano predsedništvo Bosne drže predstavnici ove tri glavne etničke grupe.

Prema takozvanim ovlastima Bona iz 1997. godine, značajna zakonodavna ovlaštenja takođe su bila poverena Uredu visokog predstavnika, odgovornom za implementaciju sporazuma. Ova ovlašćenja je naširoko koristio bivši lider liberalnih demokrata Pedi Ešdaun, tokom svog vremena kao viši predstavnik, da centralizuje administraciju zemlje.

Nedavno je Valentin Incko, koji je ovog leta podneo ostavku, iskoristio tu funkciju da stavi van zakona poricanje genocida kao odgovor na pokušaje nekih da umanje svrhu masakra u Srebrenici 1995. Ovo je učinilo da Dodik u julu  povuče predstavnike Republike Srpske iz centralnih institucija.

Dodik, koji je dugo digao glas protiv navodnih promena u balansiranju vlasti u Bosni, rekao je da i dalje veruje u Dejton, ali da ga je uzurpirao “neizabrani stranac” nametanjem oko 140 zakona preko pozicije visokog predstavnika, bez demokratskog mandata. „Svu prljavštinu ovde su napravila četiri neizabrana stranca“, rekao je on. „Visoki predstavnici i tri strane sudije [koje je imenovao Evropski sud za ljudska prava] u Ustavnom sudu. „Oni deluju kao koordinisani zločinački poduhvat protiv ustavnog sporazuma.

Dodiku je od 2017. zabranjeno da putuje u SAD, kao i pristup imovini pod njegovom jurisdikcijom, nakon što je osporio Ustavni sud BiH održavanjem referenduma za proslavu Dana Republike Srpske, obeležavanja 1992. godine, kada su bosanski Srbi proglasili svoju državu u Bosni.

Poslednjih dana rekao je Gabrijelu Eskobaru, zameniku pomoćnika američkog državnog sekretara, da ga „uopšte nije briga” za njegovu pretnju i da će preduzeti dalju akciju. Ni sugestije iz Nemačke za finansijske sankcije ga ne bi odvratile, rekao je Dodik. „Naravno da nisam ravnodušan, ali nisam izabran da budem kukavica“, rekao je on, govoreći u svom kabinetu u administrativnom centru Republike Srpske, Banjaluci

Planovi o povratku vlasti naći će se na dnevnom redu sednice parlamenta Republike Srpske 10. decembra, a Dodik je istakao svoju odlučnost da ih donese nakon još šestomesečnog perioda razgovora. On je opisao svoju viziju novog sporazuma kao ništa težu od savezne države Belgije.

Međutim, on je svoj javni stav o najkontroverznijem predlogu – o novoj srpskoj vojsci –popravio, predlažući druge opcije. Prvi bi, kako je rekao, bio prepolovljenje sadašnje nacionalne vojske. „Ako vi ovo ne želite, onda mi nećemo imati drugog  rešenja osim da ga odobrimo, u skladu sa ustavom Bosne i Hercegovine, formiranje Vojske Republike Srpske, ili da se Republika Srpska proglasi demilitarizovanom republikom“, rekao je on. “Dakle, postoje tri opcije”.

Dodik je odbacio kao pogrešnu šalu njegovu nedavnu sugestiju da će opkoliti kasarne narodne vojske srpskim snagama da ih uklone i da će se neimenovani “prijatelji” okupiti da mu pomognu ako intervenišu NATO snage.

Jednom kada ga je tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt opisala kao “dobru promenu” za njegovu podršku Dejtonu, Dodik je rekao da je pogrešno predstavljen kao neko ko želi sukob.

On nije želeo da Bosna i Hercegovina propadne, ali je “delikatna ravnoteža” sporazuma narušena, rekao je, opisujući Ešdauna kao “najgoreg” prekršioca. „Ne, ne želim da se sruši. Samo želim da postoji po svom ustavu. Ako to ne može da funkcioniše na taj način, zašto bi onda uopšte trebalo da funkcioniše?”

Dodik je pokušao da racionalizuje da li se genocid dogodio u Srebrenici, gde je u julu 1995. ubijeno 8.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana. Rekao je da neće osporiti pojedinačne sudske presude. „Niko ne poriče da je tamo bilo zločina“, rekao je on. „Ali takođe je tačno da priča koja je ispričana nije cela istina. Pobijeno je skoro isti broj bosanskih Muslimana i Srba. Ne postoji odluka koja kaže da je genocid počinio srpski narod”.

Dodik kaže da i dalje želi da se pridruži EU, uprkos stalnom odbijanju zemalja poput Francuske i Holandije. On se sastao sa Oliverom Varheljijem, komesarom EU za proširenje, tri puta ove nedelje i upozoren je na mogući gubitak sredstava.

“Moramo da se ponašamo kao da mislimo da će biti proširenja iako znamo da ga neće biti“, rekao je Dodik. „U međuvremenu, oni nude neke programe i mi to cenimo – zahvalni smo. Ali ako žele da nas približe, onda moraju da se odreknu ovih uslova za mene”.

„Ne mislim da sam loša osoba“, rekao je Dodik o nedavnom zgražanju koje je izazvao sadašnji visoki predstavnik Kristijan Šmit, upozoravajući na egzistencijalnu pretnju Bosni i Hercegovini. „Mislim da sam veoma realan”.

Izvor: The Guardian