Đukanović: Postoji želja da se prolongira institucionalna nefunkcionalnost kako bi se CG pripojila susednoj državi

Apsolutno smo spremni za dijalog o svim pitanjima. Nismo se bavili nikakvim političkim ucenama, nego odgovornim predlaganjem rešenja za izlazak iz krize, poručio je predsednik Crne Gore i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović.

On je gostujući na Televiziji Crne Gore podsetio da je ta partija 2. odmah nakon usvajanja Zakona o predsedniku izašla sa javnim saopštenjem.

– Kazali smo da je usvajanjem tog zakona narušen Ustav i da je ugrožen ustavno-pravni poredak zemlje, da to opasno vodi ka daljem institucionalnom ruiniranju Crne Gore, a plašimo se da je konačan epilog toga ugrožavanja suverenosti, u finalu i nezavisnosti Crne Gore. Ukazali smo, takođe, da je takvim djelovanjem parlamenta doveden u pitanje uopšte smisao funkcionisanja te značajne državne institucije u Crnoj Gori, da to, svakako, ako se nastavi upućuje na potrebu vaninstitucionalnog delovanja i ispostavili tri predloga. Prvi prijedlog je da se taj Zakon o predsedniku ne uvodi u pravni sistem Crne Gore, dakle da se nakon očekivanog vraćanja od strane Predsednika ne ponavlja njegovo usvajanje u drugom navratu – podsjetio je Đukanović.

Takođe, kako je dodao, predlog je bilo i vraćanje na početak dijaloga o sudijama Ustavnog suda.

– I da kroz dijalog u Ustavnom odboru pokušamo da dođemo do dvotrećinske većine, i treći prijedlog je bio da sjednemo za sto i da se dogovorimo o terminu prijevremenih parlamentarnih izbora, jer je veoma jasno, očigledno da je Crna Gora u dubokoj političkoj, institucionalnoj, još uvijek nedovoljno vidljivoj ekonomskoj krizi i da jedini odgovoran izlazi iz te situacije jesu prijevremeni parlamentarni izbori. Nje bilo postupanja od strane parlamentarne većine po tim zahtjevima – rekao je Đukanović.

On je ukazao i na to da je za juče bila zakazana sednica parlamenta na kojoj je bilo predviđeno ponovo izašnjavanje o sudijama Ustavnog suda, bez prethodno uloženog napora za dostizanje konsenzusa, dvotrećinskog ili u ovom slučaju tropetinskog.

– Dobro je da je predsjednica parlamenta odreagovala na podsjećanje na te zahtjeve od strane vodeće opozicione partije. Dobro je da smo sada dobili neko vrijeme za pokušaj odgovornog dijaloga između vlasti i opozicije. Ono što želim da kažem kao predsednik stranke, da smo apsolutno spremni za dijalog o svim ovim pitanjima, i da nijesmo se bavili nikakvim političkim ucjenama, nego odgovornim predlaganjem rešenja za izlazak iz krize, a naravno iz pozicije predsjednika želim da pozdravim jučerašnji postupak u želji da parlament uloži dodatne napore da se u zoni njegove odgovornosti donose odluke koje će biti u najboljem interesu države Crne Gore, a ne samo partikularno gledano u interesu pojedinih parlamentarnih partija – poručio je Đukanović.

On je ocenio da je Crna Gora definitivno u krizi funkcionalnosti institucija.

– I zaista na to kontinuirano ukazujem upravo u strahu da bi ugrožavanje ekonomske održivosti Crne Gore i ugrožavanje funkcionalnosti institucija moglo ići na ruku svim zastupnicima politike koja se protivi crnogorskoj nezavisnosti i crnogorskom napretku na evropskom putu. Zato sam želio da podsetim sve aktere političkog života da smo zajedno odgovorni da obezbedimo ekonomsku održivost i da obezbijedimo funkcionalnost institucija – poručio je Đukanović.

Nemoguće je biti u vlasti a ne osjećati odgovornost za probleme
Predsednik države je kazao da je nemoguće biti dio vlasti a ne osećati makar objektivnu odgovornost za probleme u zemlji.

– Nisam jedini koji tvrdi da institucija predsjednika, ko god se nalazio na toj poziciji, u ovom vremenu funkcioniše, da donosi sve odluke iz svoje nadležnosti i da ih donosi u skladu sa Ustavom. Nijesam prepoznavši krizu u funkcionisanju određenog dijela vlasti posegao za vanustavnim djelovanjem – bilo je pravnika koji su u javnosti predlagali da Ustav predviđa mogućnost da predsjednik može ukazom raspustiti parlament. Odgovorio sam – tačno, ali pod određenim uslovima koji se do danas nisu stekli – rekao je on.

Đukanović je poručio da ne bi bio dobar doprinos da se i predsednik pridruži opštem rušenju Ustava, te da bi to bilo naopako.

– Umesto toga, predsjednik poziva stalno na bezuslovno i striktno poštovanje Ustava. Do očiglednog narušavanja Ustava došlo je u parlamentu. I ne govorim to samo ja. Vrlo sam oprezan kada izriče tu ocenu, jer znam da konačan sud, relevantan sud o narušavanju Ustava donosi Ustavni sud, ali postoje neke stvari koje su toliko očigledne, da ih je nemoguće ne videti – rekao je Đukanović.

On je ukazao na to da su pojedini poslanici koji su glasali za donošenje Zakona o predsedniku kazali da nije dobro zakonom menjati Ustav.

– Ne da nije dobro, nego nije dopustivo. Ne postoji opravdanje da bi se rušio Ustav – istakao je Đukanović.

On je poručio da do narušavanja Ustava nije došlo greškom.

– Upravo pri saznanju da ne postoji Ustavni sud koji je prethodno blokiran neodgovornim postupanjem te iste parlamentarne većine, dakle sa željom očigledno da se pokaže da je Crna Gora institucionalno nefunkcionalna, i da kao takva, za prvi zaključak, ne zaslužuje dalji napredak na evropskom putu, a ja mislim da je finalni zaključak da Crna Gora ne zaslužuje da postoji kao nezavisna suverena država i da, nakon što se dokaže njena ekonomska neodrživost, i njena institucionalna nefunkcionalnost, sledi zaključak da je treba pripojiti većoj susednoj državi – poručio je predsednik Crne Gore.

U završnoj smo fazi pripreme za unutarstranačke izbore

Na pitanje do kada ćete biti na političkoj sceni kao lider Demokratske partije socijalista, Đukanović je rekao da pametni ljudi ne obavještavaju svoje konkurente u svojim planovima pre vremena.

Međutim, ističe da će brzo na dnevnom redu biti pitanje kandidata za predsedničke izbore i unutarstranački izbori.

– Doći će trenutak i on nije daleko kada ćemo opredijeliti svog kandidata za predsjedničke izbore. To može biti svako. U završnoj smo fazi pripreme za unutarstranačke izbore. Jako smo ozbiljno radili u prethodnom periodu, napravili ozbiljnu reevidenciju članstva jer želimo da neposrednim glasanjem evidentiranih članova biramo rukovodstvo Demokratske partije socijalista. Tako da će i jedna i druga stvar biti veoma brzo na dnevnom redu i kada se za to stvore uslovi, obavestiću javnost. Mislim da sada ne bih učinio uslugu politici koju zastupam kada bih trčao sa prijevremenim objašnjenjem – poručio je Đukanović.

“Ne bi mi bilo dosadno bez politike”

Na pitanje čime bi se bavio u nastavku života ukoliko bi iz nekog razloga prestao da se bavi politikom, Đukanović je rekao da mnogo žellja nije uspio da ispuni sebi, porodici i prijateljima.

– Mnogo afiniteta imam, od sporta pa do razne literature, do raznih kulturnih sadržaja kojima bih se sa zadovoljstvom prepustio, tako da se ne bih nimalo osjećao prikraćenim, i ne bi mi nimalo bilo dosadno. Naprotiv, čini mi se da koliko god mi je vremena još ostalo neće biti dovoljno da postignem sve ono što bih želio. Ovde treba da se sada usredsredimo da povučemo najbolje poteze da Crnoj Gori bude dobro, tada kada dođemo do formule nove funkcionalnosti, ekonomske održivosti, višeg nivoa vladavine prava, otvorenog puta kretanja Crne Gore ka evropskom cilju, mislim da su ispunjene glavne obaveze, a onda svi imamo, rekao bih, više nego jasno moralno pravo da se posvetimo svojim afinitetima – zaključio je Đukanović.

Državi odmah potrebna odgovorna vlada

Đukanović smatra da je država u ozbiljnim problemima u javnim finansijama i u ekonomiji, te da se iz takvog stanja izlazi privremenim izborima.

– E sad, kakav će biti raspored snaga nakon tih prijevremenih izbora – ostaje da nagađamo, ali teško da se mogu ponoviti ovako dvije loše Vlade kakve su zadesile Crnu Goru tokom prethodne dve godine. Ali, ovakvo krizno stanje nalaže obaveznu organizaciju prijevremenih izbora, uz nadu da su građani sada bolje upoznali celinu političke scene Crne Gore – ocenio je on.

Veruje da građani sada imaju bolje inpute da na pretpostavljenim skorim privremenim izborima odluči o tome kome će dati poverenje da upravlja njihovom budućnošću u narednom period.

Na pitanje da li DPS-u u ovom momentu odgovaraju izboru, ako se uzme u obzir da ta partija nije više na vlasti u 20 opština, Đukanović je istakao da to pitanje nije na mestu.

– Vođen partijskim interesima mogao bih vam reći: “Hajde neka ovo još malo potraje, neka se “ova trulež” nastavi, da bi ljudi shvatili da ova politika koja je danas na sceni nije dobra za njihovu perspektivu i da bi možda se pokolebala i povratila dio povjerenja koji smo izgubili 30. avgusta”. Ali to bi bio partijski rezon. Državni rezon jeste – ovoj zemlji treba odgovorna vlada – odmah pa ko god je vodio. Svakako ne mogu da je vode ovi koji su već i formalno izgubili legitimitet glasanjem parlamenta – naglasio je Đukanović.

On je podsjetio da je DPS na izborima u Nikšiću osvojio 40 odsto, a da aproksimativno u Podgorici ima 35 posto podrške.

– Osvojio je vlast u Bijelom Polju i Baru. A to su četiri opštine. Te četiri opštine čine najmanje dve trećine biračkog tijela Crne Gore, nešto iznad dvije trećine. Dakle, mislite li da je to malo“ – upitao je Đukanović.

U evropskim demokratijama, kako kaže, 25 odsto je podrazumijevajuće da imate mandatara.

– Ali ja prihvatam da se mi sada učimo nekim novim lekcijama demokratije, i da nam je potreban novi nivo demokratske kulture i kulture odgovornosti. Prema tome, moraćemo da sačekamo da te lekcije naučimo. Može se pokazati da i 35 i 40 odsto DPS-a neće biti dovoljno za vlast. Mi ćemo, naravno, biti spremni da sa drugima koaliramo i da pokušamo da gradimo odgovornu vlast, koja će nastaviti Crnu Goru da vodi evropskim putem, ali ponavljam vam, nije to primarni interes. Primarni interes je da Crna Gora dobije odgovornu vlast koju nažalost dve godine i tri meseca nema – poručio je Đukanović.

DPS se priprema za nove izazove

On je istakao da će DPS nastaviti reforme unutar svojih redova i da će kroz neposredne izbore za novo rukovodstvo stranke nastaviti da se priprema za nove političke izazove.

– Ne treba sumnjati da će se to dogoditi, da ćemo tome prisustvovati i u jako bliskoj budućnosti, jer Demokratska partija socijalista nikada nije pričala neodgovorno, obećavala nešto, pa onda zaboravljala na ta obećanja – rekao je Đukanović.

On je rekao da politički oponenti DPS-a misle da treba oslabiti njegovu stranku.

– Zato što se i u ovih dvije i po godine pokazalo da je DPS u političkom smislu tvrda brana crnogorske nezavisnosti, njenog građanskog, multietničkog karaktera i njenog evropskog put, a oni su protiv toga. Oni žele da Crna Gora bude dio “srpskog sveta”. E zbog toga oni žele da oslabe tu političku strukturu. I sad oni predlažu kako bi trebalo izgledati vodstvo Demokratske partije socijalista. Odavno ne reagujemo na te smicalice. Odavno ozbiljno promišljamo o tome šta je dobro za nas, da bi bilo dobro za Crnu Goru, jer ja mislim da će Crnoj Gori, ukoliko želi da istraje na svom građanskom konceptu, na svom građanskom uređenju, još neko vrijeme trebati jedna moćna građanska partija, da kažem kao okosnica njene državne politike. Bilo bi dobro da ima više takvih ponuda. U ovom trenutku, meni se čini da je takva jedina ponuda Demokratska partija socijalista – ocijenio je Đukanović.

Spremni smo za razgovor sa DF-om, ali ne menjamo platformu

Smatra da je poželjno da se odvija politički dijalog, makar ti subjekti koji učestvuju u njemu bili na najudaljenijim ideološkim platformama, ističući da je DPS uvijek spreman za razgovor sa Demokratskim frontom (DF).

– DF je jasan zastupnik velikosrpske politike u Crnoj Gori. Koliko god mi se ne dopadalo, smatram to legitimnom političkom slobodom, sve dotle dok ne narušava Ustav, dok ne narušava pravni sistem i dok ne postaje predmet krivičnog zakonodavstva. Demokratska partija socijalista je tvrdi zagovornik građanske, multietničke i evropske Crne Gore. Udaljeni jesmo, ali to ne znači da ne treba da razgovaramo i mi razgovaramo. Možda to nije toliko javno, i ne razgovaramo na nivou lidera, ali naši poslanici redovno komuniciraju o svim pitanjima. Dakle, mi smo spremni za taj razgovor u svakom trenutku, naravno uz potpuno jasnu poruku da nemamo namjeru da mijenjamo svoju platformu – poručio je Đukanović.

Pravosuđe će pod uticajem politike biti dok god imamo neodgovorne u vlasti

Odgovarajući na pitanje do kada će pravosuđe biti pod uticajem politike, Đukanović je kazao da će to trajati dokle god imamo “neodgovorno postupanje ljudi iz crnogorske državne politike – posebno tok takvi čine parlamentarnu većinu i vlast”.

– Vjerujem da smo posljednje dvije godine u takvoj fazi političkog života. Ustav CG je 2013. promijenjen amandmanima kojima je  ustanovljena obaveza da se sudije Ustavnog suda biraju dvotrećinskom većinom, i tada sam bio skeptičan prema toj ideji – upravo polazeći od pretpostavke duboke političke podijeljenosti crnogorskog društva, koja nije ovovremena. Znajući da su korijeni tih podjela istorijski stari, znao sam da će nam trebati jako puno vremena da te podjele prevaziđemo, a da u međuvremenu Ustavni sud mora živjeti, da mora biti popunjavan dvotrećinskom podrškom u parlamentu.. – kazao je Đukanović.

On je rekao da se odlično sjeća izbora sudija Ustavnog suda, te da su u Ustavni sud dolazili najrenomiraniji crnogorski pravnici.

– To su bile sudije viših sudova i profesori ustavnog prava ili nekih srodnih pravnih specijalističkih nauka. Sa uvođenjem ovog pravila o nužnoj dvotrećinskoj većini za izbor sudija mi smo politizovali tu proceduru. Kada je potrebno da izaberete sudije sa dvotrećinskom većinom parlamentaraca, tada dolazite u poziciju da, ukoliko želite da vaš prijedlog za par referentnih ličnosti za sudije Ustavnog suda bude prihvaćeno, da odmah imate ispostavljen zahtjev, ispostavljeno očekivanje neke parlamentarne partije čija vam podrška treba da i oni imaju svog kandidata. Tako da zapravo u najboljoj želji da se kroz dvotrećinsku podršku za izbor sudija Ustavnog suda postupak učini dodatno demokratičnim, mi smo ga zapravo učinili dodatno politizovanim i učinili smo njegov ishod zavisnim od političke volje parlamentarnih partija – kazao je Đukanović.

Problem eskalirao u poslednje dve godine

On je ocenio da je izbor sudija US tokom prethodne vlasti rekao relativno glatko.

– Vi ste imali svih sedam sudija Ustavnog suda – rekao je on.

Đukanović je poručio da je problem nastao i eskalirao tokom posljednje dvije godine – kada nova vlast ne želi da se pridržava pravila da se kroz konsultacije vlasti i opozicije dolazi do dvotrećinske podrške.

– Posljednji prijedlog je ispostavio Odbor za ustavna pitanja parlamenta i do njega se došlo tako što se sastala većina od 41. Dakle, prosta većina. Odabrala četiri prijedloga i ispostavila ih na usvajanje opoziciji. Pa to ne ide tako. Pa to je valjda jasno da ne ide tako. I sada očekujete da vas opozicija podrži i očekujete da razgovaramo o kvalitetu kandidata. Pa ne, nijesmo došli do te teme. Imamo prethodnu temu. U Ustavnom odboru moramo da pokušamo da dijalogom vlasti i opozicije dođemo do kandidata koji će računati na dvotrećinsku podršku. Ne može se to drugačije obaviti – podvukao je Đukanović.

Kako je kazao, prvim godinama nakon obnove nezavisnosti imali smo ranija rešenja gde je parlament birao sudije.

– I na taj način se ipak moglo prigovarati, da kažem, standardu nezavisnosti sudstva, jer je uvek bila realna pretpostavka da parlamentarci, ne vođeni kriterijumom nezavisnosti sudstva, nego vođeni nekim svojim interesima, mogu da jednog sudiju izaberu, drugog ne izaberu. Reformom pravosuđa, dakle za koju su pretpostavke stvorene ustavnim amandmanima 2013. godine ustanovljene su strukture koje su potpuno na liniji rješenja u evropskim demokratijama. Vi znate da je tada ustanovljen i Sudski savjet i Tužilački savjet, dakle tamo sjede ljudi koji su, rekao bih, birani iz različitih struktura, iz strukture tužilaca ili sudija, zavisno o kom je savjetu riječ i iz reda uglednih pravnika i mislim da svega po jedan čovjek iz izvršne vlasti je u jednom i u drugom savjetu – rekao je Đukanović.

Sistemske pretpostavke za nezavisnost pravosuđa u Crnoj Gori, prema njegovim riječima, identične su sistemskim pretpostavkama u drugim evropskim demokratijama.

– Dakle, nemoguće je prigovoriti ni prethodnoj vlasti, niti današnjoj vlasti, jer nije promijenila ta sistemska rješenja, da nije željela da instalira sistemska rješenja koja su nužna pretpostavka nezavisnosti sudstva. Vjerujem da su sudije radile u skladu sa svojom profesionalnom odgovornošću, sa svojim visokim moralnim standardima koji pretpostavljaju da se na te dužnosti biraju ljudi koji će, u krajnjem, uvijek zaštititi prava svakog građanina Crne Gore. Vesna Medenica je dugo bila na dužnosti a o pravima za njenu kandidaturu nije arbitrirao ni predsjednik, ni Vlada, ni parlament nego nadležni državni organi za to, koji su konstatovali da ona na to ima pravo. Bio je dio crnogorske javnosti koji je smatrao problematičnim takvo tumačenje. Sjetićete se da je bilo nedoumica i oko trećeg mandata predsjednika države, gospodina Vujanovića – kazao je Đukanović.

On je ukazao na to da je Ustavni sud na tu temu zauzeo stav.

– Postoji dio javnosti koja smatra da to nije ispravno tumačenje, ali ne možemo sve relativizirati. Ako damo sebi zapravo do sada mi tumačimo nečije pravo, mimo onog kako je to protumačio Ustavni sud, to svakako nije doprinos demokratskom životu Crne Gore, nego to je prilog nepoštovanju institucija, neredu koji stvara konfuziju i koji relativizira sve ono što bi morali biti neprikosnoveni standardi, neprikosnovena pravila koja su generisana Ustavom Crne Gore. Vesna Medenica je imala potvrdu da ima pravo na taj mandat. Kada je došlo do određenog neslaganja u javnosti, Medenica se povukla sa te pozicije – to pitanje je sada passe – rekao je Đukanović.

“Nisam morao da pozovem sve partije na sastanak”

Odgovarajući na pitanje da li je prekršio Ustav kada nije pozvao nekoliko parlamentarnih partija na razgovor o imenovanju Miodraga Lekića za mandatara i da li se ogriješio o Ustav, Đukanović je kazao da se vodio principom da bude racionalan, te da nije morao sve partije da pozove jer nije ni ranije.

– Pre svega da podsjetimo da je tim povodom parlament, odnosno parlamentarna većina, donio određene zaključke, uputio inicijativu Ustavnom sudu i nema nikakve sumnje da će Ustavni sud, tada kada bude konstituisan o tome zauzeti svoj stav, kojeg ću bespogovorno poštovati. Želim samo da vam kažem da kod mene zaista nije bilo nikakve skrivene namjere, nikakve tendencioznosti. Postupao sam onako kako sam postupao u svakom prethodnom slučaju. Dakle, podsjetiću Vas da sam tokom ovog mandata parlamenta dao dva mandata – jedan ranijem premijeru Krivokapiću, drugi aktuelnom premijeru Abazoviću, koji je još uvijek na čelu Vlade u tehničkom mandatu. Dakle, kada sam pozivao predstavnike parlamentarnih partija na konsultacije, vodio sam se principom da to bude racionalno… – rekao je Đukanović.

On se dalje osvrnuo na tu situaciju.

– Ako ja pozovem Demokratski front, na čijoj se listi nalazili većina od onih koji sada prigovaraju, i ako DF kaže da nema potrebe za konsultacijom, da oni upravo rade na stvaranju one većine koja će podržati mandatara, i da će mi do posljednjeg dana, dakle 30 dana je taj ustavni rok za predlaganje kandidata, dostaviti prema njihovom obećanju, prema njihovom dopisu, sadržaj njihovog dopisa, potpise 41 poslanika kao garanciju da oni stoje iza njihovog kandidata za mandatara, onda zaista je besmisleno sada da ja trijebim unutar DF-a, pa tražim nekoga ko bi se eventualno odazvao tom razgovoru. Ne, shvatam to da DF nema potrebu za konsultacijom, da će mi dostaviti svoj predlog koji će biti potpisan od strane 41 poslanika i podrazumijevajuće da ću ja tog kandidata predložiti za mandatara za sastav Vlade. To se nije dogodilo. E sada se pokušavaju pronaći razlozi zbog kojih bi se osporila ustavnost postupanje predsjednika. Mislim da tu nema nikakvog prekršaja Ustava, ali kao što sam kazao, smatram legitimnom inicijativu parlamenta i što se mene tiče ono što zaključi Ustavni sud, to će biti neprikosnoveno – kazao je Đukanović.

On je poručio da do kvoruma mogu doći veoma brzo, ako zaista postoji politička volja, i ako imaju iste ciljeve.

– Ako želimo da Crna Gora bude funkcionalna i da nastavi evropskim putem. Onda do tog dogovora možemo veoma brzo doći – poručio je Đukanović.

Odgovarajući na pitanje da li se stav Evropske unije (EU) promijenio u deklarativnom smislu, Đukanović je kazao da pozdravlja promijenjeni narativ EU.

– Smatram da nam svima treba veoma jasne poruke u međusobnoj komunikaciji da bismo se na prvo čitanje razumjeli i da bi se opredijelili jesmo li partneri, koji želimo da sarađujemo na putu daljeg evropskog napretka Crne Gore ili ne – rekao je Đukanović.

On je ukazao na to da je DPS podržao izbor manjinske, trenutno aktuelne Vlade u tehničkom mandatu.

– Dali smo podršku za mandatara čovjeku koji ima ravno tri poslanika u parlamentu i onog četvrtog koji je predstavnik CIVIS-a. Dakle to nije dovoljan legitimitet za vođenje Vlade, ali smo prethodno napravili dobar dogovor. A to je – dajemo vam podršku godinu dana, nećemo učestvovati u toj vladi, imate dva zadatka – jedan je da hitno nastavite da ispunjavate obaveze iz evropske agende, da bismo deblokirali evropski put Crne Gore koji je u blokadi od trenutka izbora prethodne Vlade premijera Krivokapića. I drugo, morate poraditi na obnovi povjerenja investitora prema Crnoj Gori i njenom poslovnom ambijentu, jer je to povjerenje ugroženo i to opasno prijeti paralizi ekonomskog razvoja Crne Gore. Dogovorili smo se takođe da nakon godinu dana napravimo analizu. Ako nijesu postignuti dovoljno dobri rezultati, idemo na parlamentarne izbore, ako se postignu rezultati koji su poželjni ili koji su i iznad onog što su naša očekivanja, stvaraju se uslovi da se nastavi mandat Vlade – rekao je Đukanović.

On je ukazao na ono što se desilo u međuvremenu.

– Rusija je 24. februara napala Ukrajinu. Do tada smo bili jako kritični prema Evropskoj uniji i njenoj politici proširenja – stalno smo prigovarali da je EU zaboravila na politiku proširenja, da je nažalost zastala u najosjetljivijem regionu. Zapadni Balkan je tradicionalno meki trbuh Evrope, preko kojeg neprijatelji Evrope ugrožavaju evropsku bezbjednost u cjelini, da to nije geopolitički pametno, i da treba nastaviti sa proširenjem i integrisati države Zapadnog Balkana. Te poruke nijesu nailazile na tako zadovoljavajući prijem kod evropske javnosti. Međutim, nakon 24. februara, nakon agresije Rusije na Ukrajinu, Evropa se trgnula. I Evropa je tada otvorila vrata i kazala da sada moramo da nastavimo sa politikom proširenja, moramo da zaokružimo proces ujedinjenja Evrope, i tu se ukazala ogromna šansa za Crnu Goru. Crna Gora je bila najpogodniji primjer da Evropa pokaže da je politika proširenja živa – zato što je CG država koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja – kazao je Đukanović.

Prema njegovim riječima, sve je upućivalo na zaključak da imamo idealnu priliku da Crna Gora u relativno kratkom roku postane članica Evropske unije.

– Umjesto toga, aktuelna vlada je napustila evropsku agendu, napustila dogovor, opredijelila se da rješava neka pitanja koja se nimalo ne tiču evropske budućnosti. To su pitanja iz duboke istorije Crne Gore, koja treba da budu riješena, podržavali smo i potpisivanje ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, samo smo kazali da to mora da se uradi dovoljno inkluzivno, dovoljno transparentno, dakle u odnosu na sporna pitanja moraju se uključiti institucije – kada je upitanju preambula, Istorijski institut Crne Gore, kada je u pitanju sumnja da se normativnim dijelom krši Ustav Crne Gore – Pravni fakultet Crne Gore. Dakle međutim sve je to ignorisano, dakle željelo se učiniti nešto zakulisno i učinilo se na štetu države Crne Gore  – rekao je Đukanović.

Nisam siguran da u EU postoji entuzijazam da gura CG

Kako je dodao, entuzijazam na strani Evropske unije nije onakav kakav je bio neposredno posle 24. februara.

– Ne mogu reći da su vrata zatvorena. Ne, mislim da su vrata otvorena, mislim da će Evropa nastaviti sa politikom ujedinjenja, ali nisam siguran da nakon što smo iznevjerili njihova očekivanja, da ćemo svoj evropski interes staviti ispred svojih drugih državnih interesa, nijesam siguran da kod njih danas više postoji toliko entuzijazma da guraju Crnu Goru kroz vrata za članstvo u Evropskoj uniji. Ovaj promijenjeni narativ EU je posljedica saznanja da u Crnoj Gori nijesu dobili očekivani odgovor i očekivanu kooperativnost prethodnih mjeseci da se obnovi partnerstvo koje će u dogledno vrijeme rezultirati članstvom Crne Gore Evropskoj uniji – istakao je predsjednik države.

Đukanović je poručio da će apsolutno poštovati sve evropske institucije jer ih smatra partnerskim institucijama.

– Tokom našeg perioda u vlasti nije se dogodilo da je Crna Gora ignorisala bilo koju preporuku Venecijanske komisije, da smo ušli u bilo kakvu avanturu promjene Ustava ili nekih ključnih zakona, a da ih ne konsultujemo, i posebno nije se nikada zanemarila obaveza usaglašavanja sa evropskim akijem – rekao je Đukanović.

Prema njegovim riječima, svaki zakon koji je donošen u vrijeme trajanja prethodne vlasti je prolazio obaveznu konsultaciju sa nadležnim institucijama EU.

Kako je kazao, ponekad je to znalo da traje po pola godine.

– Čekali smo da dobijemo ocjenu da je to u saglasnosti sa evropskom pravnom tekovinom, jer ne možete ići ka Evropskoj uniji ako prethodno svoj ustavno-pravni sistem nijeste usaglasili sa evropskim – rekao je Đukanović.

Ne možemo dozvoliti da ostanemo beskućnici bez države

Đukanović je istakao da jedino ovdje postoji djelovanje Srpske pravoslavne crkve, koja od prvog trena ne prihvata Crnu Goru kao nezavisnu državu i Crnogorce kao nacionalni entitet.

– Ako pristanemo pod bilo kojim objašnjenjem na takvo nešto, plašim se da ćemo zažaliti u nekom

trenutku u budućnosti, jer nam se upravo to može dogoditi – da ostanemo nomadi, beskućnici, bez države, da ostanemo, jer smo ostajali bez svog identiteta, u ne tako davnoj prošlosti. Ja mislim da se protiv toga moramo boriti. Naravno, uvijek strogo vodeći računa da su pitanja državne politike jedno, da su pitanja unutrašnjeg uređenja i djelovanja crkve drugo, da se podrazumijeva autonomija crkve, ali da se mora podrazumijevati i da crkva nema pravo da deluje na štetu države u kojoj vrši službu – naglasio je Đukanović./Pobjeda