Dezinformacije ruskog ambasadora u Beogradu o broju stradalih 1999: NATO bombardovanje dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi

Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko prošle nedelje je u Ruskom domu u Beogradu na konferenciji pod nazivom “Agresija NATO- a 25 godina kasnije”, koju je organizovala Fondacija Besmrtni puk Srbije kazao da ne očekuju da mogu da promene poziciju Zapada odjednom i da priznaju da su počinili agresiju, izazvali veliku materijalnu štetu i doveli do hiljada ljudskih gubitaka.

Harčenko je, kada je reč o brojnosti žrtava, dezinformisao javnost koristeći se svesno manipulacijama i propagandom kojima i srpske vlasti pribegavaju kako bi prikrile stvarne razloge koji su doveli do intervencije NATO.

Podaci o hiljadama žrtava u Srbiji se najčešće koristi u političke, nacionalističke i druge svrhe  ne bi li se među građanima usadio animozitet prema NATO Alijansi jer politika države proklamuje vojnu neutralnost.

Šta je rekao Bočan-Harčenko?

“Ne očekujemo da možemo da promenimo poziciju Zapada odjednom, tako da priznaju da su počinili agresiju, prepoznaju odgovornost koju nisu preuzeli i plate cenu koju je trebalo da plate za to. A šteta je oko 100 milijardi dolara – uglavnom na civilnoj infrastrukturi i žrtve su bile brojne”, rekao je ruski ambasador. NATO bombardovanje, navedeno je, dovelo je do smrti više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, i štete od 100 milijardi dolara”.

https://www.hrw.org/sites/default/files/reports/natbm002.pdf

Analiza:

NATO bombardovanje SR Jugoslavije pokrenuto je 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom. Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova.

Srbija 25 godina kasnije još nije izašla u javnost sa zvaničnim podacima o direktnim žrtvama bombardovanja. Zbog toga se u sredstvima javnog informisanja manipuliše podatkom da je NATO navodno odgovoran za pogibiju nekoliko hiljada ljudi.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, izjavio je prilikom obeležavanja 20 godina od bombardovanja da “neće otići u zaborav 2.500 života”.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji za beogradski Danas izjavila je 2019. da su tačni podaci o broju žrtava bili objavljeni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, ali da su obrisani kada su ruski interesi počeli da prodiru na Balkan.

https://www.danas.rs/vesti/politika/vlast-manipulise-brojem-zrtava-bombardovanja/

“Rusija NATO intervenciju koristi kao temu u Srbiji, kako bi ojačali uticaj koji ostvaruju. Kod nas se u godinama nakon bombardovanja nije toliko potenciralo obeležavanje bombardovanja, ali se od 2013.  to naglo menja i upravo Rusi rukovode tim preokretom. Oni sebi daju ulogu spasioca Srbije, a u stvari im Balkan služi za potkusurivanje”, navodi Biserko, dodajući da “ruski uticaj na Srbiju znači da Balkan nikada neće biti rešen“.

Uprkos manipulacijama, postoji izvor koji se smatra zvaničnim i koji ukazuje na aproksimativan broj žrtava.

Na osnovu materijala Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, a za potrebe optužnice protiv 14 lidera i funkcionera zemalja članica NATO, Dušan Vrućinić je 2007. u monografiji pod naslovom “Demografski gubici Srbije prouzrokovani ratovima u XX veku” objavio podatke o direktnim NATO žrtvama.

https://www.amnesty.org/en/latest/news/2009/04/no-justicia-victimas-bombardeos-otan-20090423/

Njegovo istraživanje je pokazalo da je u pitanju broj od 699 žrtava. Ostale žrtve, njih 1.478, zapravo su lica koja su povređena u bombardovanju, pa odatle i politička, medijska i propagandna manipulacija brojevima žrtava NATO.

Podaci o žrtvama nalaze se u brojnim publikacijama.

Prema organizaciji Human rughts watch, koja se bavi ljudskim pravima, u bombardovanju SR Jugoslavije stradalo je između 488 i 527 civila. Organizacija Amnesty international, takođe, navodi podatak od približno 500 stradalih civila. Procenjuje se da je približno 495 civila poginulo, a 820 ranjeno.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti.

https://muzejgenocida.rs/images/izdanja/Vrucunic,%20Dusan,%20Demografski%20gubici%20Srbije%20prouzrokovani%20ratovima%20u%20XX%20veku.pdf

/The Geopost