Dezinformacije o sukobu Rusije i Ukrajine – sedam lažnih mitova

Novi dan donosi novu laž o Ukrajini i trenutnim tenzijama na rusko-ukrajinskoj granici.

Od nelegalne aneksije poluostrva Krim 2014. i njegove stalne agresije vojske protiv Ukrajine, Rusija je sprovela koordinisanu kontrolisanu kampanju dezinformisanja od države koja cilja na rusko stanovništvo, susede Rusije, Evropsku uniju i šire, pokušavajući  da utiče na javno mnjenje.

Podržani od strane medija pod kontrolom države i šireg “ekosistema” pro- Kremlja, ruske vlasti nisu štedele napore da denigriraju Ukrajinu, kako bi je prikazali kao pretnju globalnoj bezbednosti i kao napad na međunarodnu zajednicu za podrška teritorijalnom suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica.

Ruska kampanja je takođe direktno ciljala na ulogu Evropske unije i drugih aktera, posebno NATO-a, pogrešno ih predstavljajući kao navodno agresivne pretnje protiv “legitimnih uznemiravanjat za rusku bezbednost” .

U svom rezimeu EU vs DiSiNFO predstavlja neke od najzastupljenijih i opasnih – beskrupuloznih laži – vezane za sukob Rusije i Ukrajine.

Mit 1: „Trenutne tenzije su rezultat kontinuiranog agresivnog ponašanja Ukrajine i njenih zapadnih saveznika. Rusija ne radi ništa osim što brani svoje legitimne interese i nije odgovoran za ovaj sukob” LAŽ.

Činjenica je da Rusija nastavlja da krši međunarodno pravo, kao i druge sporazume koje je potpisala. Nezakonito pripajanjem poluostrva Krim i vršenjem naoružanih akata agresije protiv Ukrajine, Rusije, jedne od stalnih članica Saveta bezbednosti UN, prekršio najmanje 12 međunarodnih i bilateralnih ugovora. To uključuje Povelju UN, Helsinški završni akt i Parisku povelju, koji garantuju suverenu jednakost i teritorijalni integritet država, neprikosnovenost pretnje ili upotrebe sile i slobodu država da izaberu ili promene svoje bezbednosne aranžmane.

Mit 2: „Situacija u Ukrajini izazvala je ovaj sukob. Postoje dokazi da Ukrajina čini zverstva nad svojim stanovništvom koje govori ruski na istoku zemlje. Rusija mora da interveniše, ne samo zato što su Ukrajina i Rusija “jedna nacija”. Ukrajina jednostavno pripada “privilegovanoj sferi uticaja” Rusije. LAŽ.

Apsurdne su tvrdnje da Ukrajina napada svoju teritoriju i progoni svoje građane. Kako bi se podsticala domaća podrška za rusku vojnu agresiju, ruski mediji pod kontrolom države neumorno pokušavaju da okrive Ukrajinu, optužujući je za navodni genocid u istočnoj Ukrajini, povlačeći neosnovane paralele sa nacizmom i Drugim svetskim ratom i stvarajući priče koje imaju za cilj da udare negativnu emocionalnu žicu. Postoji mnogo slučajeva takvih izmišljenih priča, koje najbolje ilustruje čuveni primer ruskog televizijskog priloga koji optužuje ukrajinske snage za razapinjanje mladića na istoku Ukrajine na početku sukoba. Proverivači činjenica su brzo dokazali da je priča u potpunosti izmišljena. Slične priče nastavljaju da se proizvode kontinuirano.

Mit 3: „U svakom slučaju, Ukrajina treba da se okrene Rusiji jer EU i Zapad nisu zainteresovani za zemlju i napustili su je”. LAŽ.

EU ima strateško partnerstvo sa Ukrajinom. U stvari, Ukrajina je izrasla u jednog od najvećih partnera EU, konsolidovano partnerstvo poslednjih godina na osnovu Sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina i zone slobodne trgovine. Danas je EU najveći trgovinski partner Ukrajine, sa više od 40% njene trgovine. EU podržava širok spektar programa u Ukrajini pod istočnim partnerstvom EU i podržava Ukrajinu u sprovođenju reformske agende. Od 2014. EU je Ukrajini obezbedila 17 milijardi evra kredita i grantova. EU je od 2014 snažno podržavala suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i uvela restriktivne mere protiv Rusije radi namerne destabilizacije Ukrajine uključujući poluostrvo Krim.

Mit 4: „Trenutna kriza je krivica NATO-a i Zapada. Da su održali obećanje “da neće širiti alijansu, Rusija se ne bi osećala ugroženom. LAŽ.

Takvo obećanje NATO nikada nije dao niti zahtevao. Ruski mediji koje kontroliše država često su tvrdile da je bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov obećao  „usmeno“ da se NATO neće širiti dalje od ujedinjene Nemačke. U stvari, sam Gorbačov demantovao je ovu tvrdnju u intervjuu  2014. godine, rekavši da je „tema ‘proširenja NATO-a’ o kome se uopšte nije govorilo i nije ni nastalo tih godina. Ovo kažem sa punom odgovornošću. Nema mesta Istočne Evrope da nije pokrenula to pitanje, čak ni nakon što je Varšavski pakt prestao da postoji1991.”

Mit 5: „Zbog agresivnog proširenja NATO-a, Rusija je sada „okružena neprijateljima“ i trebalo bi da se zaštiti”. LAŽ.

Nijedna zemlja ili savez ne planiraju invaziju na Rusiju. Rusiji niko ne preti. U stvari, EU i Ukrajina su nepokolebljive pristalice uspostavljenog evropskog bezbednosnog poretka. Ne treba zaboraviti da je Rusija najveća zemlja na svetu po geografiji sa više od 140 miliona stanovnika i ima jednu od najvećih oružanih snaga na svetu sa najvećim brojem nuklearnog oružja. Apsurdno je prikazivati Rusiju kao zemlju pod akutnom pretnjom.

U geografskom smislu, manje od šesnaest ruskih kopnenih granica je sa članice NATO-a. Od 14 zemalja koje se graniče sa Rusijom, samo pet su članice NATO-a.

Mit 6: „U svakom slučaju, Rusija nije odgovorna za trenutne tenzije u Ukrajini. Ukrajina je namerno prekršila sporazume iz Minska i Zapad dodatno naoružava Ukrajinu. Rusija treba brzo reaguje braneći svoje granice. „Provokacija dolazi sa Zapada. LAŽ.

U stvari, Rusija je ta koja je prikupila 140.000 vojnika i opreme na granicama Ukrajine, uključujući nezakonito anektirano poluostrvo Krim. Rusija je potpisnica sporazuma iz Minska i ovio su najnoviji formalni dokumenti u kojima je Rusija afirmisala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Međutim, Rusija nije primenila sporazum iz Minska.

Mit 7: „EU je u svakom slučaju slaba i beznačajna. Zašto se mučiti razgovorom sa EU? LAŽ..

Ruski politički establišment je naporno radio da ubedi svet da je EU slaba i da nije interes za unapređenje međunarodnog mira i bezbednosti. Ruski zvaničnici i državni mediji rutinski prikazuju EU kao beznačajnu i nesposobnu da se nosi sa krizama, bilo da se radi o sukobu Rusije i Ukrajine, ili bilo kom drugom međunarodnom pitanju. U januaru 2022. ministar

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otišao je toliko daleko da je optužio EU za „impotenciju“

Činjenica da Evropa uživa mir od kraja Drugog svetskog rata je dovoljno dokazala da opovrgne ovu tvrdnju. EU, u koordinaciji sa UN, NATO, OEBS, Savetom, Evropa, članice G7 i drugi međunarodni partneri dali su opipljiv doprinos za mir i bezbednost u širem evropskom regionu i šire, uključujući Ukrajinu.