Da li Putin samo preti ili se sprema za rat?

Pretnja ili priprema za rat?

Zapadni zvaničnici i analitičari i dalje su podeljeni oko značaja raspoređivanja ruskih trupa duž njene granice sa Ukrajinom. Rusija je ranije ove godine rasporedila oko 100.000 vojnika i rekla da je taj potez privremen i samo za obuku.

Ali većina vojnih trupa je ostala tamo. Nedavno su, prema rečima zapadnih i ukrajinskih zvaničnika, dodavane jedinice elitnih specijalnih snaga, često tajno preko noći. Ovo je izazvalo rastuću uzbunu u Kijevu i na Zapadu.

General Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne agencije, izrazio je još veću zabrinutost kada je za američki vojni Tajms rekao da sumnja da se Kremlj priprema za ofanzivu velikih razmera početkom sledeće godine, verovatno do kraja januara.

Prema rečima gospodina Budanova, ovo će verovatno uključivati vazdušne napade, artiljeriju i tenkovsko bombardovanje u istočnoj Ukrajini i pomorske napade na ukrajinske lučke gradove Odesu i Mariupolj. Manji upad mogao bi da se izvrši preko moskovskog saveznika Belorusije, dodao je Budanov. Ali pre nego što preduzme taj korak, Rusija bi pojačala psihološki rat i kampanje dezinformacija, koje su već u toku, a koje su osmišljene da destabilizuju Ukrajinu, rekao je on.

“Oni žele da podstaknu nemire, protestima i skupovima da pokažu da su ljudi protiv vlasti“, rekao je on.

Gospodin Budanov je upozorio da ako bi napad bio pokrenut, on bi bio većih razmera od ruskih upada uočenih od izbijanja sukoba između dve zemlje 2014.

Ukrajinske obaveštajne agencije objavile su mapu sa detaljnim procenama o tome kako će se invazija odvijati, a ruske snage će ući u zemlju sa severa, istoka i juga. To bi bila mnogo tradicionalnija, ali krvavija operacija od ruske invazije na Krim 2014. Gospodin Budanov veruje da je krajnji cilj Kremlja da sruši administraciju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

“Oni žele da situaciju unutar zemlje (Ukrajine) učine sve opasnijom i težom, kao i da stvore uslove da se vlast promeni“, rekao je on. „Ako to ne postignu, onda će njihov posao obavljati vojska”.
Komentari gospodina Budanova samo su deo širokog spektra mišljenja o namerama ruskog lidera Vladimira Putina.

Da li je raspoređivanje trupa provokativna igra koja ima za cilj da podstakne Kijev i zapadne sile na pogrešan potez, u mnogo širu geopolitičku igru?
Ili samo pretvaranje namenjeno samo provokaciji? Da li Kremlj radi na onome što bi ljubitelji šaha nazvali „Armagedon“, igri koja ima za cilj da donese odlučujući rezultat?
Visoki američki zvaničnici upozorili su saveznike NATO-a da Kremlj možda planira da zauzme još delova Ukrajine, ponavljajući aneksiju Krima koja se dogodila 2014. godine.

„Nisu nam jasne namere Moskve, ali znamo njenu strategiju“, rekao je ranije ovog meseca državni sekretar Entoni Blinken. „Naša zabrinutost je da bi Rusija mogla da napravi tešku grešku pokušavajući da ponovi ono što je uradila 2014., kada je rasporedila trupe duž granice, prešla na suverenu teritoriju Ukrajine i to učinila, lažući da je bila isprovocirana”.

Kremlj je u ponedeljak saopštio da se izuzetno ozbiljna upozorenja o povećanju broja ruskih trupa duž granice koriste da bi se opravdalo snabdevanje Ukrajine visokotehnološkim oružjem, uključujući protivtenkovsku raketu „Džavelin“. Usred nekoliko nedelja eskalacije tenzija između Rusije i Ukrajine, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u Moskvi: „Kijev takođe povećava broj vojnih trupa i pruža mu se pomoć. Kijev se snabdeva značajnim brojem naoružanja, uključujući moderno oružje visoke tehnologije”.

On je dodao: „Broj provokacija se značajno povećava. „Ove provokacije se sprovode oružjem koje isporučuju zemlje NATO-a i mi to gledamo sa velikom uzbunom.
Prema rečima gospodina Peskova, Kijev traži način da porazi promoskovske separatističke pobunjenike koji su izvršili invaziju na deo istočnog regiona zemlje, Donbas, nakon što je Moskva aneksirala poluostrvo Krim 2014. godine.

Ukrajina, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija optužile su Rusiju za fabrikovanje vesti da su separatisti zauzeli nove teritorije, kao i za slanje trupa i oružja preko granice za podršku pobunjeničkim snagama. Moskva je negirala optužbe.

Poslednjih nedelja, američki zvaničnici delili su obaveštajne podatke sa evropskim saveznicima, sugerišući da je Moskva blizu pokretanja brzog, velikog udara na Ukrajinu sa nekoliko geografskih lokacija, prema evropskim zvaničnicima koji su razgovarali za Glas Amerike. Američki zvaničnici su u ponedeljak za Blumberg njuz rekči da je Moskva angažovala i desetine hiljada rezervista koji bi mogli da se koriste za obezbeđenje okupirane teritorije.

Ali niko ne kaže da je ofanziva Rusije izvesna.

„Ne mogu da govorim o namerama Rusije. Ne znamo šta planiraju“, rekao je sekretar Blinken ranije ovog
meseca.
Ali zvaničnici ovog puta vide nešto drugačije i oštrije u poređenju sa prethodnim raspoređivanjem vojnih trupa duž zajedničke granice Rusije i Ukrajine.
Oni to povezuju sa odlukom Rusije u oktobru i ponovo ovog meseca da ne šalje dodatne isporuke prirodnog gasa Evropi, što pogoršava energetsku situaciju. Takođe signal su i napori Kremlja da iskoristi migrantsku krizu duž belorusko-poljske granice, situaciju koju pritiska beloruski lider Aleksandar Lukašenko, saveznik predsednika Putina.

Kombinacija raspoređivanja trupa, migrantska kriza i problemi snabdevanja gasom Zapadne Evrope, privukli su pažnju zapadnih sila, ubeđujući ih da ovaj put može biti drugačije.

„Rusija je izjavila da ima dovoljne rezerve gasa da zadovolji evropske energetske potrebe. Može i treba da obezbedi dodatna snabdevanja kroz postojeću mrežu gasovoda, uključujući Ukrajinu. „Neuspeh u ovom pogledu ugrožava evropsku energetsku bezbednost i dovodi u pitanje motive Rusije da blokira ove isporuke“, rekao je zvaničnik Stejt departmenta za Glas Amerike.

Majkl Kofman, direktor studija za Rusiju u Američkom centru za pomorsku analizu, postavlja pitanje da li je sve ovo samo igra Vladimira Putina, ismevanje Zapada da vidi koje prednosti može da pruži.
„Ako je pokazatelj raspoređivanje ruskih trupa i politički diskurs, oni prete velikom vojnom operacijom“, napisao je on na Tviteru prošle nedelje. Kofman je rekao da je skeptičan prema Putinovom pristupu, rekavši da se jednostavno igra blofom.
Povodom karte koju je objavila ukrajinska vojna obaveštajna agencija, a koja opisuje moguće rute ruskog upada, gospodin Kofman je na Tviteru napisao: „Ovo je jasna i veoma tačna slika onoga što se smatra da će se dogoditi. Ruska vojska to može da uradi”.

Stvaranje neizvesnosti u vezi sa namerama Kremlja može biti glavni cilj Vladimira Putina, kaže Dejvid Kramer, koji je bio pomoćnik državnog sekretara tokom administracije predsednika Džordža Buša.
„Svi se pitaju šta će Putin da uradi“, rekao je on. Mislim da mu se sviđa kada se takvo pitanje postavi“, rekao je Kramer.

On kaže da Kremlj napreduje tako što Zapad stavlja u tešku poziciju, budući da je nepredvidiv.

„Nerešena i nestabilna pitanja služe njegovim interesima kao i sve drugo. Voli da vidi kako Zapad pokušava da predvidi šta namerava da uradi, a to nije baš način da se izgradi stabilan i predvidljiv odnos.
Ne voli da ga ignorišu. On misli da je fokus SAD na Kinu pomalo uvreda za njega“, rekao je Kramer za Glas Amerike.

Ali gospodin Kramer strahuje da se Putin igra „kockanja“. A to je, kaže, „zaista opasna stvar”.