Како Спутњик дезинформише о присуству НАТО-а на Косову

Портал Спутњик, који је објавио интервју са пензионисаним генерал-мајором Митром Ковачем, у овом тексту преноси низ тврдњи и дезинформација које се заснивају на селективно одабраним чињеницама и политички обојеним тумачењима.

Анализа:

1Тврдња о „синхронизованом плану и искрцавању трупа КФОР-а“

У тексту се каже да „НАТО је чекао да почне искрцавање својих трупа у КФОР тачно када су такозване Косовске безбедносне снаге достигле исти број као и трупе КФОР-а... То значи да су то синхронизовани планови..."

Анализа и порицање:

НАТО није смањио број војника КФОР-а. Напротив, након ескалације насиља и тензија на северу Косова током 2023. године (сукоби у Звечану и инцидент у Бањској), НАТО је одлучио да повећа број војника. КФОР је распоредио стотине додатних војника из Уједињеног Краљевства, Румуније, Турске и других земаља.

Тренутни број војника КФОР-а је око 4.500, што је знатно више у поређењу са периодом од пре неколико година када је број био око 3.500.

Дакле, теза о „планираном повлачењу у корист КБС“ пада у воду на основу званичне статистике мисије.

2. Наратив „НАТО државе“ и игнорисање Резолуције 1244

У тексту се каже да Косово, односно лажна НАТО држава Косово.“ и „…КФОР постепено преноси своје надлежности… што није у складу са Резолуцијом 1244…“

Анализа и порицање: КФОР на Косову делује искључиво на основу Резолуција Савета безбедности УН 1244 из 1999. године. То значи да мисија нема мандат да „створи државу“, већ да обезбеди безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице.

Званичници НАТО-а су више пута истицали да НАТО подржава развој Косовских безбедносних снага у оквиру њиховог почетног мандата.

3. Оптужба да КФОР, УНМИК и ЕУЛЕКС „тихо посматрају терор“

У тексту се каже да „А ове снаге КФОР-а, УНМИК-а и ЕУЛЕКС-а не чине ништа да промене ситуацију. Они само немо посматрају свакодневни терор над Србима...“.

Анализа и порицање: Тврдња да КФОР, УНМИК и ЕУЛЕКС „ћутке посматрају“ безбедносне инциденте игнорише стварну структуру одговорности.

На Косову постоји јасан систем: Косовска полиција – примарна одговорност за јавни ред, Еулекс – надзор и подршка владавини права, КФОР – трећи ниво реаговања у случају ескалације.

Током насиља у мају 2023. године, КФОР је интервенисао како би стабилизовао ситуацију, где су десетине војника повређене.

Ово директно оповргава тврдњу о „пасивном посматрању“. КФОР се не меша у свакодневни рад полиције, осим када ситуација ескалира до нивоа где локалне снаге не могу да контролишу безбедност.

Оптужбу да „ћутке посматрају“ оповргавају поступци самог КФОР-а, који је поставио контролне пунктове на северу, обезбеђивао општинске зграде током кризе и претрпео жртве (више од 90 војника КФОР-а повређено је у сукобима са демонстрантима у мају 2023. године док су штитили мир).

4. Тврдња о померању снага „ка Руској Федерацији“

У тексту се каже да „„Сада се снаге усмеравају ка Руској Федерацији, док се наша јужна покрајина препушта безбедносним снагама и полицији Косова.“

Анализа и порицање: Ова изјава покушава да повеже локално питање Косова са глобалним сукобом у Украјини, пратећи званични наратив Кремља.

КФОР је затворена регионална операција са буџетом и специјалним контингентима које државе чланице шаљу посебно на Балкан.Одлуке о КФОР-у се не доносе на основу потреба фронта у Источној Европи.

ЗАКЉУЧАК

Текст користи емотивно набијене термине („терор“, „окупирана територија“, „лажна држава“) и селективно манипулише бројкама како би промовисао наратив о „напуштању Срба од стране међународне заједнице“ и „сарадњи НАТО-а са Приштином“.

Прави подаци о повећању присуства КФОР-а након инцидента у Бањској и званични извештаји УН директно оповргавају тезу о планираном смањењу и повлачењу међународних снага.

/Геопост/