Нова америчка стратегија против тероризма

Нова америчка стратегија за борбу против тероризма означава дубоку промену у начину на који Вашингтон гледа на глобалне безбедносне претње.

Према доктрини Доналда Трампа „Америка на првом месту“, борба против тероризма се више не фокусира на стабилизационе мисије великих размера или дугорочно војно ангажовање у иностранству, већ на директне претње америчкој домовини, оружје за масовно уништење и пребацивање терета на савезнике. За Европу, а посебно за регионе попут Сахела, ово је јасан сигнал да Сједињене Државе очекују од партнера да преузму много већу одговорност.

Америчка стратегија за борбу против тероризма из 2026. године не оставља никакву сумњу да Вашингтон фундаментално редефинише своје глобалне приоритете. У документу се више пута наглашава да Сједињене Државе више неће сносити примарни терет контратерористичких операција широм света, посебно у регионима где се амерички стратешки интереси сматрају секундарним. Уместо тога, администрација се фокусира на одбрану домовине, обезбеђивање граница, борбу против наркотероризма и спречавање напада који укључују оружје за масовно уништење. То је суштина приступа „Америка на првом месту“ који промовише Доналд Трамп.

Један од најважнијих елемената стратегије је значајно смањење америчких амбиција у Африци. Иако Сахел, Сомалија, басен језера Чад и Мозамбик остају идентификовани као подручја терористичких активности, Вашингтон их више не представља као попришта која захтевају велико и стално америчко војно присуство. У документу се јасно наводи да Сједињене Државе намеравају да задрже само „мали војни отисак“ у Африци, док очекују да регионални актери и европски савезници сносе много већи део терета. Ово је велика стратешка промена у поређењу са ером после 11. септембра, а такође и у поређењу са претходним америчким ангажовањем у Западној Африци.

Истовремено, стратегија снажно наглашава да Европа мора повећати своје капацитете за борбу против тероризма, не само на самом континенту, већ и у Африци и Азији. Вашингтон отворено критикује слабу граничну политику, недовољне ресурсе за борбу против тероризма и оно што описује као толерантно окружење за екстремистичке и криминалне мреже у Европи. Из америчке перспективе, богати европски савезници више не могу бесконачно да се ослањају на америчко војно вођство док ограничавају сопствено стратешко ангажовање.

Ово ствара посебно тешку ситуацију за Француску. Париз је годинама покушавао да се позиционира као главни западни безбедносни актер у Сахелу кроз операције попут Бархана и шири војни ангажман широм Западне Африке. Међутим, нова америчка стратегија сугерише да Вашингтон више није заинтересован за подршку француским амбицијама на континенту. Сједињене Државе и даље препознају ризике од тероризма у Сахелу, али више не виде велико учешће тамо као кључни амерички приоритет. Уместо тога, Бела кућа очекује да европске силе управљају нестабилношћу у регионима који директно утичу на њихово сопствено безбедносно окружење.

Још један кључни аспект стратегије је веома снажан фокус на оружје за масовно уништење. Документ доследно идентификује нуклеарне, радиолошке, хемијске и биолошке претње као најопаснију категорију тероризма. Вашингтон такође проширује ову логику на фентанил и прекурсоре хемикалија, ефикасно их описујући као стратешке претње Сједињеним Државама. Ово указује на то да се америчко размишљање о борби против тероризма све више помера са изградње државе и дуготрајног експедиционог ратовања ка операцијама високог интензитета, циљаним против стратешких претњи способних да директно дестабилизују домовину.

Стратегија такође потврђује да су приоритети САД све више усредсређени на директне националне интересе, а не на очекивања од савеза. Блиски исток остаје важан углавном због Ирана, поморске безбедности и тероризма усмереног против Американаца. Европа остаје важна због обавештајне сарадње и партнерства са НАТО-ом. Међутим, општа порука је јасна: Вашингтон ће сарађивати, али више не намерава да истовремено води свако позориште. Подела терета више се не представља као дипломатска препорука, већ као стратешка нужност.

За Европу, овај документ треба тумачити као упозорење. Сједињене Државе остају дубоко ангажоване у глобалним безбедносним и антитерористичким операцијама, али њихов приступ постаје знатно селективнији, трансакционији и вођен интересима. Региони попут Сахела могу остати стратешки важни за Париз или Брисел, али више не заузимају исто место у хијерархији приоритета Вашингтона.

У пракси, то значи да ће европске државе све више морати да бирају да ли су спремне да политички, војно и финансијски улажу у своје безбедносно окружење, а да не очекују аутоматско америчко вођство.

Геопост