„Rat ima cenu“: Novinari koji zbrajaju mrtve ruske vojnike

Liste poginulih u ratu u Rusiji mogu biti dugačke stotine i hiljade imena, ali neke žrtve se ističu novinarima koji ih marljivo sastavljaju.

Olga Ivšina, viši izveštač ruskog servisa Bi-Bi-Si, može odmah da se seti Mihaila Šuvalova, penzionisanog radnika u elektrani koji se dobrovoljno prijavio da ratuje u Ukrajini u 71. godini. Seća se David Frenkel, izveštač podataka nezavisnog ruskog medija Mediazona Aleksandar Žmur, 19-godišnji padobranac koji je dočekao sumornu sudbinu nagoveštenu njegovim prezimenom, ruskim žargonom za „leš“.

Za Elenu Trifonovu, suosnivačicu i urednicu sibirske vesti “bajkalski ljudi”, (Lyudi Baikala) brojanje lokalnih muškaraca ubijenih na početku sukoba brzo je postalo zamućeno mesto. Skoro svaki vojnik iz dalekoistočnih regiona Rusije-Irkutska i Burjatije – imao je istu čitulju: završio je srednju školu, pridružio se vojsci i umro u Ukrajini.

Budući da ruska vlada retko otkriva broj poginulih u ratu u Ukrajini, nezavisni novinari proveli su poslednjih godinu dana samostalno identifikujući, proveravajući i brojeći mrtve. Poduhvat je postao toliko masivan da je, kao jedna od novinskih kuća koja stoji iza inicijative, ranije ovog meseca, pozvala na više volontera.

“To nije najprijatniji posao, ali neko ga mora obaviti. Želimo da pokažemo javnosti da čak i za patriotsku Rusiju, za pro-putinsku Rusiju rat ima svoju cenu, a ta cena su ruski vojnici”, rekao je Frenkel.

Nacionalna baza podataka, koju zajedno vode Mediasona i BBC-jeva ruska služba, potvrdila je više od 15.000 smrtnih slučajeva od lansiranja prošlog proleća, iako Frankel procenjuje da je pravi broj najmanje dvostruko veći.

“Bajkalski ljudi” potvrdili su skoro 750 smrtnih slučajeva na području Sibira koje pokriva, od kojih je većina iz snažno mobilisane Republike Burjatije. “Pskovska gubernija”, lokalni list u zapadnom delu Pskovske oblasti Rusije, procenio je broj smrtnih slučajeva u regionu na 142.

Ministarstvo odbrane Rusije je poslednji put objavilo zvanični broj poginulih – 5.937 vojnika-u septembru. Zapadni zvaničnici veruju da je najmanje 200.000 Rusa ubijeno ili ranjeno u Ukrajini tokom prošle godine.

Svetlana Avanesova, urednica u Pskovskoj guberniji, rekla je da mali broj zaposlenih u publikaciji pokušava da prati smrtne slučajeve svaki dan, prečešljavajući sve ređe najave regionalnog guvernera i postove ožalošćenih rođaka na društvenim mrežama.

Izveštači su u nekim slučajevima pronašli ili potvrdili žrtve prikupljanjem sredstava za preživele članove porodice i preimenovanjem lokalnih ulica u čast palih vojnika, rekla je Avanesova.

Prema njenim rečima, list je prvobitno nameravao da proceni “obim laži” koje su širile vlasti, jer su nastojale da smanje broj smrtnih slučajeva, ali dobijanje informacija postaje sve teže.

“To radimo zbog istorije, da bismo razumeli, a čitaoci da bismo razumeli gubitke”, rekla je Avanesova. “Ne znamo kakvu će istoriju napisati Rusija… ali niko drugi u Pskovskoj oblasti to ne radi niti piše o tome”.

Ivšina je takođe imala na umu rusko istorijsko zamagljivanje ratnih žrtava kada je počela da prati žrtve za rusku službu BBC-ja u martu.

Prema njenim rečima, još uvek ne postoji konačan broj tačno koliko je ljudi poginulo tokom Drugog svetskog rata, sovjetsko-avganistanskog rata ili ruskih vojnih kampanja u Čečeniji. Prema njenim rečima, gubici koje je vlada prijavila u prvom čečenskom ratu, na primer, bili su manje od polovine broja koji su izračunale grupe za ljudska prava.

„Za ovaj rat, možemo barem imati cifru koja nije procena, to je 100% potvrđeno“, rekla je Ivšina.

Prema Ivšini, napori Rusije da umanji svoje ljudske gubitke u Ukrajini postaju sve izraženiji kako se borbe odmiču u drugoj godini.

Smrtni slučajevi koje su nekada najavljivali regionalni guverneri i vladine novinske agencije sada su uglavnom prepušteni lokalnim medijima i seoskim zvaničnicima niskog nivoa, školama, organizacijama u zajednici, pa čak i bibliotekama, rekla je ona.

Ivshina provodi dosta vremena pregledavajući informacije prikupljene sa oko 70 groblja širom zemlje. Grobna mesta obično pokazuju da za svakog javno imenovanog vojnika sahranjenog u Rusiji tiho počiva drugi, čije ime nije prisutno ni u jednom otvorenom izvoru, rekla je ona.

Tokom prvih šest meseci rata, na nadgrobnim spomenicima je bila postavljena fotografija vojnika u uniformi, rekao je Ivshina, ali ta praksa je prestala.

Dokumentovanje gubitaka otkrilo je i druge trendove. Na primer, visok procenat ubijenih oficira na početku pune ruske invazije značio je da nema dovoljno resursa za odgovarajuću obuku regruta, što je dovelo do povećanja gubitaka kasnije u ratu.

Medijazona ne objavljuje imena vojnika ubijenih u Ukrajini, ali Rusi mogu da traže svoje najmilije preko Telegram bota koji su kreirali volonteri, rekao je Frenkel.

Antiratni dobrovoljci takođe rade u Rusiji, lutajući grobljima kako bi fotografisali sveže grobove. Prema njegovim rečima, njihova imena se kriju jedni od drugih i od zaposlenih u publikaciji zbog pravnih opasnosti svojstvenih svima koji prikupljaju podatke o ruskoj vojsci.

Frankel, tehnički menadžer projekta, stvara vizualizacije na osnovu njihovog doprinosa i pokušava pronaći načine za automatizaciju procesa otkrivanja i potvrđivanja smrti.

“Shvatamo da je nemoguće ručno nastaviti ovaj posao dugi niz godina”, rekao je Frankel.

“Nećemo prestati. Ali racionalno shvatam da u nekom trenutku, možda čak i ako se rat ne završi, članovima tima može biti izuzetno teško da nastave da rade na istoj stvari.

Prema njegovim rečima, mnogi volonteri projekta su uznemireni ovim poslom. Frankel takođe smatra da je njegova uloga psihološki napeta-barem do određene mere.

„Tužno je proći kroz mnoštvo mrtvih lica, ali mnogo je depresivnije čitati o Buči, na primer, ili o ljudima koji su poginuli u Mariupolju“, rekao je on. „To je neuporedivo sa zločinima koje su počinile ruske trupe u Ukrajini.

Jedan novinar ručno ažurira listu koju vodi Ljudi Bajkala, kaže urednica Trifonova. I za nju je to traumatično, rekla je.

“Moralno je veoma teško”, rekla je Trifonova. “Ne možete se naviknuti na to.”

Lista je naglo rasla poslednjih meseci, a osoblje publikacije potvrđuje oko 40 smrtnih slučajeva nedeljno, u poređenju sa oko 20 na početku rata.

Čini se da brojevi rastu i padaju u tandemu sa ruskim ofanzivama, kaže Trifonova, iako se broj poginulih obično povećava mesecima kasnije, jer je potrebno vreme da se tela vrate.

“Ogromni” gubici koje je rat odneo na lokalnom nivou — najmanje 544 ljudi iz Burjatije i 203 iz Irkutske oblasti — bilo je nemoguće zamisliti kada su novinari počeli da pokrivaju lokalne sahrane i sastavljaju izveštaj u aprilu, rekla je Trifonova.

Publikacija ne želi da vlasti mogu da kažu „nemamo velike gubitke“, rekla je ona.

Ljudi Bajkala je obećala da će nastaviti da prati smrtne slučajeve bez obzira koliko dugo traje rat ili koliko posao postaje težak i dugotrajan, rekla je Tirfonova, dodajući da se nada da će na kraju probiti moćnu propagandu države koja je ubedila toliko Rusa u rat legitimitet.

“Niko ne želi rat, ali mnogi veruju da je taj rat bio neophodan”, rekla je Tirfonova.

“Pa, neka pogledaju spiskove žrtava i razmisle o tome koliko je to bilo potrebno.”/themoscowtimes/