Provera činjenica: Ruska kampanja dezinformisanja cilja NATO

Od protestnog pokreta na ukrajinskom Majdanu i anexije Krima 2014.godine, Rusija je pokušala da utiče na javno mnjenje ciljanim kampanjama dezinformacija. Iako je obim ovih napora i u zemlji i u inostranstvu bilo teško kvantifikovati nakon pune ruske invazije na Ukrajinu pre skoro godinu dana, stručnjaci kažu za DW da su se njihov intenzitet i obim povećali.

Jedan narativ, započet pre rata, bio je posebno uporan: da Severnoatlantski savez (NATO) – vojni savez 30 evropskih i severnoameričkih zemalja osnovan posle Drugog svetskog rata – ne samo da preti Rusiji, već možda čak i želi da je napadne.

Kremlj iskrivljuje narativ

Mnogo pre invazije na Ukrajinu u februaru 2022.godine, stručnjaci su rekli da je Rusija širila slične priče kako bi opravdala rat.

“Rekao bih da bismo verovatno mogli da započnemo ovu [lažnu izjavu] sa revolucijom na Majdanu 2014.godine. Od tada Rusi tvrde da se Zapad meša u poslove Ukrajine”, rekao je Roman Osadčuk, naučni saradnik Atlantskog saveta, istraživačkog centra za međunarodne poslove sa sedištem u Sjedinjenim Državama.

U mnogim ruskim narativima uzrok i posledica su obrnuti, kaže Lutz Gullner, šef strateške komunikacije u diplomatskoj službi EU, Evropskoj službi za spoljne poslove. „Uvek se radi o tome da se pokaže koliko se Rusija zapravo oseća ugroženom, pod opsadom, ugrožena je od Ukrajine i stoga mora da se brani, tako da taj rat nije ništa drugo do odvraćanje.

Na primer, u televizijskom obraćanju nekoliko dana pre invazije, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se NATO “širi sve više i više”, a njegova vojna infrastruktura približava se granicama zemlje.

Ima istine u tome. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, 14 istočnoevropskih zemalja pridružilo se NATO-u, od kojih se četiri graniče sa Rusijom. Ukrajina je zatražila priliku da se pridruži u okviru Akcionog Plana za članstvo u NATO-u 2008.godine, a inicijativa za ulazak u zemlju samo se intenzivirala nakon ruske invazije.

Tačno je i da je NATO sproveo logističku obuku u svojim istočnoevropskim državama članicama, pored pripreme aerodroma za brzo jačanje trupa. Međutim, to je učinjeno i kao odgovor na aneksiju Krima od strane Rusije 2014.godine, koja je bila nezakonita prema međunarodnom pravu. Severnoatlantska unija nastavlja da poštuje osnivački akt Rusija-NATO iz 1997.godine, koji zabranjuje dodatno kontinuirano raspoređivanje značajnih borbenih snaga u zemljama koje se pridružuju NATO-u. Ali to nije odvratilo Putina od njegove tvrdnje da NATO preti Rusiji.

Putin je takođe tvrdio da su Ukrajinci godinama počinili genocid nad stanovništvom ruskog govornog područja u ilegalno pripojenim “republikama” Donjeck i Lugansk i da ta područja moraju biti “denacifikovana”.

Ruska propaganda se širi u zemlji i inostranstvu

Takve lažne izjave bile su usmerene prvenstveno na domaću publiku. Ali ovaj narativ je takođe imao određeni uticaj na Zapadu.

U studiji iz oktobra 2022.godine koju je sproveo nemački centar za praćenje, analizu i strategiju, 19% ispitanika u Nemačkoj složilo se sa tvrdnjom da je ruski agresivni rat protiv Ukrajine neizbežan odgovor na NATO provokaciju. Oko 21% se delimično složilo sa ovom izjavom. To čini 40% Nemaca koji barem delimično veruju da je NATO kriv za sukob u Ukrajini.

“To je prilično veliki broj i to je verovatno rezultat kampanja dezinformacija i postojećih uverenja i stavova prema NATO – u”, rekla je Julia Smirnova, viša analitičarka londonskog Instituta za strateški dijalog, koja je takođe proučavala širenje dezinformacija tokom rata.

NATO, Ukrajinu prikazuju kao agresore

Na početku invazije bilo je i izveštaja o laboratorijama za biološko oružje koje su finansirale SAD u Ukrajini, navodi koji su se kasnije pokazali lažnim. Priču o navodnoj pripremi takozvane “prljave bombe” delilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. “Dokazi” ove tvrdnje su opovrgnuti; ispostavilo se da su to stare slike ruskih nuklearnih elektrana i slovenačkih detektora dima.

Podrška Ukrajine njenim zapadnim partnerima – putem finansijske pomoći, snabdevanja oružjem i sankcija – takođe je korišćena za potvrđivanje glavne Putinove izjave da je Ukrajina “u potpunosti pod spoljnom kontrolom” i da je “ojačana od strane oružanih snaga NATO-a i opremljena najsavremenijim oružjem”.

Ruski državni mediji takođe su tvrdili da su NATO trupe aktivno učestvovale u ratu, pri čemu su neke vojne jedinice tajno bile pod komandom zapadnih oficira ili instruktora. Fotografije i video snimci stranih dobrovoljaca koji se bore rame uz rame sa Ukrajincima često su korišćeni kao dokazi.

“U stvari, protiv nas se bori NATO blok, čije članice isporučuju Kijevskom režimu teško naoružanje, municiju i obaveštajne podatke, kao i obuku vojnih stručnjaka”, rekao je krajem prošle godine Nikolaj Patrušev, Putinov poverenik i sekretar Saveta bezbednosti Rusije.

Najnovije glasine o isporuci tenkova

U maju 2022. korisnici društvenih medija lažno su tvrdili da će se države članice EU uskoro pridružiti sukobu.

U video snimku sa logotipom BBC za koji se tvrdi da je poljski vojni general potpisao naredbu o dovođenju vojnih jedinica u “potpunu borbenu spremnost”. Ali video je bio lažan. BBC je negirala da je kreirala ovaj video i tvrdila je da je njen logotip imitiran za stvaranje lažnog videa. Poljski vladini zvaničnici optužili su Moskvu za izvođenje dezinformacionih napada na zemlju.

Nedavna odluka Nemačke o isporuci tenkova Ukrajini takođe je odmah na društvenim mrežama protumačena kao priznanje nemačkog kancelara Olafa Šolca da je NATO u ratu sa Rusijom.

Čak i pre objave, video snimci koji navodno prikazuju isporuku nemačkih tenkova Leopard 2 Ukrajini su kružili internetom. Za Romana Osadčuka iz Atlantskog saveta, nije slučajno što se takvi video snimci na temu isporuka tenkova šire svuda.

“Dakle, za Rusiju bi to moglo poslužiti kao primer. [Oni kažu] “Vidi, Evropa je već spremna da se bori protiv nas”, rekao je on. /DW/