Obaveštajne službe sugerišu da je proukrajinska grupa sabotirala gasovode, kažu američki zvaničnici

Novi Obaveštajni podaci koje su pregledali američki zvaničnici ukazuju na to da je Pro-ukrajinska grupa prošle godine izvršila napad na naftovode u SAD-u, što je korak ka utvrđivanju odgovornosti za čin sabotaže koji mesecima zbunjuje istražitelje sa obe strane Atlantika.

Američki zvaničnici rekli su da nemaju dokaze da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ili njegovi najviši pomoćnici bili umešani u operaciju ili da su kriminalci delovali po nalogu bilo kog ukrajinskog vladinog zvaničnika.

Nagli napad na gasovode koji povezuju Rusiju sa Zapadnom Evropom izazvao je javne spekulacije o tome ko je kriv, od Moskve do Kijeva i od Londona do Vašingtona, a to je ostala jedna od najvažnijih nerazrešenih misterija ruskog rata koji traje godinu dana u Ukrajini.

Neki zvaničnici su Ukrajinu i njene saveznike smatrali najlogičnijim potencijalnim motivom za napad na naftovode. Godinama su se protivili projektu, nazivajući ga pretnjom nacionalnoj bezbednosti, jer bi to omogućilo Rusiji da lakše prodaje gas Evropi. Predstavnici ukrajinske vlade i vojne obaveštajne službe kažu da nisu učestvovali u napadu i da ne znaju ko ga je izvršio.

Američki zvaničnici rekli su da mnogo toga nisu znali o počiniocima i njihovoj povezanosti. Pregled novoprikupljenih obaveštajnih podataka sugeriše da su oni bili protivnici ruskog predsednika Vladimira Putina, ali se ne preciziraju članovi grupe, niti ko je rukovodio ili platio operaciju.

Američki zvaničnici su odbili da obelodane prirodu obaveštajnih podataka, način na koji su oni dobijeni ili bilo kakve detalje o snazi dokaza koje sadrže. Rekli su da nema čvrstih zaključaka o tome, ostavljajući otvorenu mogućnost da je operaciju možda vodila nezvanična snaga koja ima veze sa ukrajinskom vladom ili njenim bezbednosnim službama.

Neke početne američke i evropske spekulacije bile su usredsređene na moguću rusku krivicu, posebno imajući u vidu njenu snagu u podvodnim operacijama, iako je nejasno kakvu bi motivaciju Kremlj imao da sabotira naftovode s obzirom da su oni bili važan izvor prihoda i sredstvo za Rusiju da vrše uticaj na Evropu. Prema jednoj proceni, troškovi popravke cevovoda počinju od oko 500 miliona dolara. Američki zvaničnici kažu da nisu pronašli nikakve dokaze o umešanosti ruske vlade u napad.

Zvaničnici koji su pregledali obaveštajne podatke rekli su da veruju da su saboteri najverovatnije ukrajinski ili ruski državljani, ili neka njihova kombinacija. Američki zvaničnici su rekli da nijedan američki ili britanski državljanin nije umešan.

Cevovodi su u septembru pocepali dubokim morskim eksplozijama, što su američki zvaničnici u to vreme opisali kao akt sabotaže. Evropski zvaničnici su javno rekli da veruju da je operacija koja je ciljala Severni tok verovatno bila sponzorisana od strane države, verovatno zbog sofisticiranosti sa kojom su počinioci postavljali i detonirali eksploziv na dno Baltičkog mora, a da nisu otkriveni.

Američki zvaničnici nisu javno izjavili da veruju da je operaciju sponzorisala država.

Eksploziv je najverovatnije podmetnut uz pomoć iskusnih ronilaca za koje se činilo da ne rade za vojne ili obaveštajne službe, rekli su američki zvaničnici koji su pregledali nove obaveštajne podatke. Ali moguće je da su počinioci prošli specijalizovanu državnu obuku u prošlosti.

Zvaničnici su rekli da još uvek postoje ogromne praznine u tome šta su američke špijunske agencije i njihovi evropski partneri znali o tome šta se dogodilo. Ali zvaničnici su rekli da bi to mogao predstavljati prvi značajan trag koji će se pojaviti iz nekoliko pažljivo čuvanih istraga, čiji bi zaključci mogli imati duboke implikacije na koaliciju koja podržava Ukrajinu.

Svaki nagoveštaj ukrajinske umešanosti, bilo direktno ili indirektno, mogao bi da poremeti delikatan odnos između Ukrajine i Nemačke, pogoršavajući podršku nemačke javnosti koja je progutala visoke cene energije u ime solidarnosti.

Američki zvaničnici koji su upoznati sa obaveštajnim podacima podeljeni su oko toga koliku težinu da pridaju novim informacijama. Svi su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o poverljivim obaveštajnim podacima i pitanjima osetljive diplomatije.

Američki zvaničnici su rekli da su novi obaveštajni izveštaji povećali njihov optimizam da američke špijunske agencije i njihovi partneri u Evropi mogu da pronađu više informacija, što bi im moglo omogućiti da donesu čvrst zaključak o počiniocima. Nejasno je koliko će taj proces trajati. Američki zvaničnici nedavno su razgovarali o obaveštajnim podacima sa svojim evropskim kolegama, koji su preuzeli vođstvo u istrazi napada.

Portparol CIA-e je odbio da komentariše. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće uputio je pitanja o gasovodima evropskim vlastima, koje sprovode sopstvene istrage.

Severni tok 1 i Severni tok 2, kako su poznata dva gasovoda, protežu se 1.200 kilometara od severozapadne obale Rusije do Lubmina u severoistočnoj Nemačkoj. Izgradnja prve koštala je više od 12 milijardi dolara i završena je 2011.

Severni tok 2 koštao je nešto manje od prvog gasovoda i završen je 2021. godine, zbog primedbi zvaničnika iz Sjedinjenih Država, Britanije, Poljske i Ukrajine, između ostalih, koji su upozorili da će to povećati nemačko oslanjanje na ruski gas. Tokom buduće diplomatske krize između Zapada i Rusije, tvrdili su ovi zvaničnici, Moskva bi mogla da ucenjuje Berlin pretnjom da će ograničiti isporuke gasa, od kojih su Nemci u velikoj meri zavisili, posebno tokom zimskih meseci.

Nemačka se tokom prošle godine odvikla od oslanjanja na ruski gas.

Početkom prošle godine, predsednik Džo Bajden, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Beloj kući, rekao je da će Putinova odluka da li će napasti Ukrajinu odrediti sudbinu Severnog toka 2.

„Ako Rusija izvrši invaziju, to znači da tenkovi i trupe ponovo pređu granicu Ukrajine, onda više neće biti Severnog toka 2“, rekao je Bajden. “Mi ćemo tome okončati.”

Na pitanje kako će se to tačno postići, Bajden je zagonetno rekao: „Obećavam vam da ćemo to moći da uradimo.

Nekoliko nedelja kasnije, Šolc je najavio da će njegova vlada blokirati rad gasovoda Severni tok 2. Dva dana nakon toga, Rusija je pokrenula dugo očekivanu invaziju.

Od eksplozija duž cevovoda u septembru, uveliko se spekuliše o tome šta se dogodilo na morskom dnu u blizini danskog ostrva Bornholm.

Poljska i Ukrajina su odmah optužile Rusiju za postavljanje eksploziva, ali nisu ponudile nikakve dokaze.

Rusija je zauzvrat optužila Britaniju za izvođenje operacije — takođe bez dokaza. Rusija i Britanija su negirale bilo kakvu umešanost u eksplozije.

Prošlog meseca, istraživački novinar Sejmur Herš objavio je članak na platformi za bilten Substack u kojem zaključuje da su Sjedinjene Države izvele operaciju po nalogu Bajdena. Izlažući svoje argumente, Herš je naveo pretnju predsednika pre invazije da bi se „doveo kraj” Severnom toku 2, i slične izjave drugih visokih američkih zvaničnika.

Američki zvaničnici kažu da Bajden i njegovi najviši saradnici nisu ovlastili misiju za uništavanje gasovoda Severni tok, i kažu da nije bilo umešanosti SAD.

Bilo koja otkrića koja okrivljuju Kijev ili ukrajinske zastupnike mogla bi da izazovu reakciju u Evropi i otežaju Zapadu da održi jedinstveni front podrške Ukrajini.

Američki zvaničnici i obaveštajne agencije priznaju da imaju ograničenu vidljivost u donošenju odluka u Ukrajini.

Uprkos dubokoj zavisnosti Ukrajine od Sjedinjenih Država u pogledu vojne, obaveštajne i diplomatske podrške, ukrajinski zvaničnici nisu uvek transparentni sa svojim američkim kolegama u vezi sa svojim vojnim operacijama, posebno onima protiv ruskih ciljeva iza neprijateljskih linija. Te operacije su frustrirale američke zvaničnike, koji veruju da nisu merljivo poboljšali položaj Ukrajine na bojnom polju, ali su rizikovali da otuđuju evropske saveznike i prošire rat.

Operacije koje su uznemirile Sjedinjene Države uključivale su napad početkom avgusta na rusku vazdušnu bazu Saki na zapadnoj obali Krima, bombaški napad kamionom u oktobru koji je uništio deo mosta u Kerčkom moreuzu, koji povezuje Rusiju sa Krimom, i napade dronovima u decembra ciljano na ruske vojne baze u Rjazanju i Engelsu, oko 480 km iza ukrajinske granice.

Ali bilo je i drugih akata sabotaže i nasilja dvosmislenijeg porekla koje su američke obaveštajne agencije imale teže da pripišu ukrajinskim bezbednosnim službama.

Jedna od njih bila je auto bomba u blizini Moskve u avgustu u kojoj je ubijena Darija Dugina, ćerka istaknutog ruskog nacionaliste.

Ukrajina je negirala bilo kakvu umešanost, ali su američke obaveštajne agencije na kraju poverovale da je ubistvo odobrilo ono što su zvaničnici nazvali „elementima“ ukrajinske vlade. Kao odgovor na nalaz, Bajdenova administracija je privatno prekorila Ukrajince i upozorila ih da ne preduzimaju slične akcije.

Eksplozije koje su pokidale gasovode Severni tok dogodile su se pet nedelja nakon Duginog ubistva. Posle operacije Severni tok, u Vašingtonu su se pojavile prigušene spekulacije — i zabrinutost — da su delovi ukrajinske vlade takođe mogli biti uključeni u tu operaciju.

Novi obaveštajni podaci do sada nisu pružili dokaze o saučesnici ukrajinske vlade u napadu na gasovode, a američki zvaničnici kažu da nivo poverenja Bajdenove administracije u Zelenskog i njegov viši tim za nacionalnu bezbednost stalno raste.

Nekoliko dana nakon eksplozije, Danska, Švedska i Nemačka počele su svoje zasebne istrage o operaciji Severni tok.

Obaveštajne službe i agencije za sprovođenje zakona sa obe strane Atlantika imale su poteškoća da pribave konkretne dokaze o tome šta se dešavalo na morskom dnu u satima, danima i nedeljama pre eksplozija.

Sami cevovodi nisu bili pomno praćeni, ni komercijalnim ni državnim senzorima. Štaviše, pronalaženje umešanog plovila ili plovila bilo je komplikovano činjenicom da su se eksplozije dogodile u oblasti sa velikim prometom.

Uz to, istražitelji imaju mnogo tragova za tragom.

Prema jednom evropskom poslaniku kojeg je krajem prošle godine obavestila glavna spoljna obaveštajna služba njegove zemlje, istražitelji su prikupljali informacije o procenjenim 45 „brodova duhova“ čiji transponderi za lokaciju nisu bili uključeni ili nisu radili kada su prolazili kroz tu oblast, verovatno da bi prikrili njihova kretanja.

Poslaniku je takođe rečeno da su počinioci upotrebili više od 136 kilograma eksploziva “vojne klase”.

Portparoli danske vlade nisu imali trenutni komentar. Portparoli nemačke vlade odbili su da komentarišu.

Mats Ljungkvist, viši tužilac koji vodi istragu u Švedskoj, rekao je krajem prošlog meseca da se lov njegove zemlje na počinioce nastavlja.

„Moj posao je da pronađem one koji su digli Severni tok u vazduh. Da mi pomogne, imam Službu bezbednosti naše zemlje“, rekao je Ljungkvist. „Da li mislim da je Rusija digla Severni tok u vazduh? Nikada nisam tako mislio. Nije logično. Ali kao i u slučaju ubistva, morate biti otvoreni za sve mogućnosti.”/NT/