Italijanski senator: Rusija i Kina ugrožavaju bezbednost i infrastrukturu na Mediteranu

Rusija i Kina su najveće pretnje mediteranskoj bezbednosti i strateškoj infrastrukturi – kao što su gasovodi i podmorski kablovi – rekao je za EURACTIV.it senator Marko Dreosto (Lega/ID), sekretar predsedništva Komiteta za spoljne poslove i odbranu.

Prema rečima senatora Lega, nestabilnost na Mediteranu je jedna od mogućih posledica sukoba u Ukrajini.

U regionu, koji se proteže od kontinentalne Evrope do severnog i podsaharskog pojasa afričkog kontinenta, „nekoliko neprijateljskih aktera“, uključujući Rusiju i Kinu, moglo bi da ugrozi bezbednost Evrope, dodao je on.

Što se tiče Rusije, ta zemlja ima sve veće prisustvo mornarice u regionu. Rusija takođe vrši uticaj u regionu, posebno kroz akcije Vagnerove grupe. Istovremeno, Kina nesmanjeno nastavlja sa svojom „efikasnom prodornom akcijom“ u Sredozemnom moru. Dok su njihovi motivi prvenstveno ekonomski, obe zemlje sprovode svakodnevne propagandne i dezinformacione kampanje protiv Zapada, rekao je Dreosto.

Turska i Iran na Balkanu i širenje džihadističkih pokreta u Sahelu takođe ugrožavaju stabilnost strateških oblasti i predstavljaju italijanski i evropski bezbednosni problem.

Prema izvršnom direktoru premijera Đorđije Meloni, jedan od prvih napada je „migrantska bomba“ kako je definisao vođa frakcije Senatske lige (ID) Masimilijano Romeo, odnosno sve veći priliv neregularnih migranata iz Afrike u Italiju.

Alarm je došao direktno od čelnika italijanskih institucija, a ministar odbrane Gvido Krozeto (FDI/ECR) je govorio o „hibridnom ratu“ koji vodi Vagner grupa u Africi i koji je pokrenuo talas migracija. Krozetov stav podržava cela vladina većina i Meloni.

„Migracioni tokovi izazvani (indukovanom ili fiziološkom) nestabilnošću zemalja šireg Mediterana samo su jedno od hibridnih oružja koje koriste ovi neprijateljski akteri za vođenje asimetričnog rata“, ističe Dreosto.

S obzirom na sve veće geopolitičke tenzije u Evropi, pored „tradicionalnih“ napada sa kopna, mora ili vazduha, postoje i sajber i „podmorski“ napadi koji bi mogli da ciljaju strateške infrastrukture: gasovode za snabdevanje italijanskom i evropskom energijom, podvodne kablove za internet prenos podataka.

Pretnja se širi i na globalnu ekonomiju, s obzirom da 20 odsto pomorskih trgovačkih puteva, ključnih za uvoz i izvoz, prolazi kroz Mediteran.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je prokomentarisao ovo pitanje, potvrđujući posvećenost Atlantske alijanse borbi protiv ilegalne migracije i zaštiti kritične infrastrukture u regionu Mediterana.

“Vidimo povećano rusko prisustvo u Africi“, rekao je Stoltenberg, ističući da pritisak na južni front alijanse „ima mnogo veze sa kritičnom infrastrukturom“.

„NATO ima značajno prisustvo na Mediteranu u borbi protiv nestabilnosti i terorizma. Podržavamo napore Evropske unije u borbi protiv ilegalne migracije“, dok „takođe radimo sa partnerima kao što je Tunis (…) i povećaćemo naše napore sa partnerima u Africi“, rekao je on.

Pre Stoltenbergovog govora, Dreosto je podneo predlog italijanskom Senatu za aktiviranje vladinog poziva na ekonomsku pomoć i konkretnu akciju NATO-a i EU za jačanje južnog krila Evrope. Cilj je da se stabilizuje ceo mediteranski region i pruži posebna podrška Italiji, koja je zbog svog geografskog položaja na čelu migrantske krize i drugih pretnji.

„Neophodno je pojačati i ubrzati proizvodnju strateških i visokotehnoloških instrumenata za našu odbranu i Atlantsku alijansu i dati veći uticaj našim vojnim kontigentima u inostranstvu“, rekao je senator i naglasio da Italija mora da ulaže u odbranu u kako bi se pridržavali paktova zaključenih sa međunarodnim partnerima i pokazali kao pouzdani.

“Italija mora ponovo otkriti poziv za pomorske aktivnosti, stavljajući more u centar naše zemlje, koje mora da se osmisli kao oblast u kojoj možemo da projektujemo svoju geopolitičku snagu, ne samo zbog sopstvene bezbednosti, nego i zbog celokupnog Zapada”, rekao je Dreosto.