EU pojačava borbu protiv ruske manipulacije informacijama o ratu u Ukrajini

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) organizovala je ove nedelje konferenciju o ruskim dezinformacijama i lažnim vestima koje opravdavaju njenu ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu i manipulišu javnim mnjenjem u EU i ostatku sveta.

Cilj konferencije bio je da se prezentuju najnovija dešavanja u borbi EU i njenih partnera protiv stranih manipulacija informacijama (FIMI) i da se međunarodna zajednica približi u borbi protiv FIMI.

Mikael Tufvesson, šef operacija u Švedskoj agenciji za psihološku odbranu, učestvovao je u jednom od panela na konferenciji. On je za Brussels Times objasnio da je FIMI mnogo više od borbe protiv dezinformacija.

„Da biste obmanuli ljude, možete manipulisati njihovom percepcijom na mnogo različitih načina. Širenje dezinformacija je jedan od izabranih metoda, ali moramo biti spremni da identifikujemo i suočimo se sa napadačem u različitim oblastima i osećanjima kao što su rešavanje straha, besa i ekonomskog stresa. ”

„Rusija koristi manipulaciju informacijama i mešanje kao ključno oruđe u ovom ratu“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel u uvodnom govoru. “Ovaj rat nije samo u upotrebi eksploziva, bombi, metaka i ubijanju ljudi. To je takođe i o umovima ljudi. Radi se o tome kako uhvatiti umove, inteligenciju i razumevanje ljudi.”

Prva žrtva rata je istina, a Borel se osvrnuo na Drugi svetski rat, kada je propagandna mašina nacističke Nemačke pod Gebelsom širila laži i dezinformacije.

“Ono što je danas novo je intenzitet, volja i alati. Gebels nije imao Internet i nije imao alate za društvene medije. Ali danas ljudi koji se ponašaju kao Gebels – izgovoriti laž 1.000 puta – ima moćnu sposobnost umnožavanja brzinom svetlosti i dopire do svih svuda.

Uprkos nedostatku današnje tehnologije, bilo je onih koji su bili prevareni nacističko-nemačkom propagandom i nastavili da veruju u njene laži čak i nakon njenog poraza kada su oslobođeni koncentracioni logori i logori smrti i postala poznata puna istina o nacističkim ratnim zločinima i holokaustu. .

Danas među državama članicama EU (Mađarska) i zemljama kandidatima (Srbija) postoje zemlje u kojima javno mnjenje naginje Rusiji, ali to zavisi od lokalnog konteksta sa političarima koji su pojačali dezinformacije. Sve u svemu, malo je verovatno da će se to dogoditi danas, jer je EU pre nekoliko godina počela da razvija sredstva za suprotstavljanje ruskoj manipulaciji informacijama.

U stvari, od 2015. godine, EEAS je prikupio preko 15.000 slučajeva dezinformacija kao deo EUvsDisinfo, „glavnog projekta“ svoje Task Force East Stratcom. Kako je ranije saopšteno, radna grupa objavljuje nedeljne izveštaje obaveštajnih podataka o ruskim dezinformacijama o ratu u Ukrajini.

Ali borba je neujednačena, jer je Rusija investirala u dezinformacije i manipulaciju informacijama kao industriju. “Oni ulažu ogromna sredstva, mnogo više nego što ulažemo u borbu protiv dezinformacija”, rekao je Borrell.

Ako EU i dalje pobeđuje u informacionom ratu, to je zato što su ruske dezinformacije previše apsurdne i nerealne da bi bilo koja racionalna osoba poverovala. Opasnost je u tome što Kremlj veruje u sopstveni lažni narativ i neće pristati na političko rešenje uprkos svojim gubicima na bojnom polju.

Od početka rata, Rusija je pravdala svoju invaziju na Ukrajinu tvrdnjom da se u dva otcepljena proruska regiona vrši „genocid“, da Ukrajina predstavlja vojnu pretnju Rusiji i da u Ukrajini vladaju neonacisti i antisemiti. Ove eklatantne laži se i dalje ponavljaju kao da Kremlj veruje da što se više ponavljaju to će im više ljudi verovati.

„Dezinformacije i propaganda su sada oružje Kremlja“, upozorio je Borel. „A ovo oružje je oružje – boli, ubija. Ubija sposobnost ljudi da shvate šta se dešava i, samim tim, poziciju vlada i odluke međunarodnih organizacija.“

„Rusija je izgradila mreže i infrastrukturu da obmane, laže i destabilizuje. Želim da koristim ove jake glagole: obmanuti, lagati i destabilizovati na industrijski način. Da naruši poverenje u institucije.”

To je velika pretnja za liberalne demokratije, koje su zasnovane na informacijama. „Demokratija je sistem zasnovan na informacijama koje ljudi imaju, jer oni donose svoje odluke – svoje političke odluke – na osnovu sopstvenih percepcija i informacija koje dobijaju o tome šta se dešava u ostatku sveta.

„Kada su informacije zatrovane, demokratija ne može da funkcioniše. Kada se manipuliše informacijama, ljudi nemaju jasnu predstavu o tome šta se dešava. Njihove odluke su tada pristrasne, a informacije su ulje koje pokreće demokratiju. Moramo da brinemo o kvalitetu informacija jer je snaga, krv, gorivo ono što održava demokratiju.”

Visoki predstavnik je na konferenciji najavio dve kontramere. Prvo, EEAS je objavila prvi izveštaj o stranoj manipulaciji informacijama i pretnjama mešanjem i nada se da će mediji uzeti u obzir izveštaj.

Izveštaj sadrži dokaze da je Rusija mobilisala sve svoje alate za sprovođenje kampanja dezinformisanja, rekao je Borel. Postoji novi talas tehnika dezinformisanja i Rusija koristi jeftinu tehnologiju za fabrikovanje lažnih slika i video snimaka. Izveštaj takođe dokumentuje „zabrinjavajuću saradnju između aktera pretnji poput Rusije i Kine“.

Pored trenutnog toka dezinformacija, Borel je najavio da će EU uspostaviti novi centralizovani resurs za prikupljanje obaveštajnih podataka o pretnjama dezinformacijama i stranim manipulacijama informacijama. „Ovo će promovisati razmenu informacija između svih zainteresovanih strana o uzrocima, incidentima i pretnjama, kao i razmenu iskustava, znanja i analiza.

Visoki predstavnik je bio ponosan što su restriktivne mere (sankcije) nametnute propagandnoj mašini Kremlja efektivno sprečile njen rad unutar EU. „Ne napadamo slobodu izražavanja, mi samo štitimo slobodu izražavanja.

Da li je povećanje FIMI-ja iz Rusije tokom njenog rata protiv Ukrajine pretnja našoj demokratiji ili našoj bezbednosti ili oboje?

„Rusija vodi informacioni rat da bi podržala svoju invaziju na Ukrajinu“, odgovorio je švedski stručnjak Mikael Tofvesson. “Jedan od ciljeva je stvaranje nesuglasica između zemalja koje podržavaju Ukrajinu u njenoj samoodbrani. Drugi cilj je da se oslabi poverenje javnosti u političko rukovodstvo u ovim zemljama.”

Švedska je takođe na meti u tom pogledu. „Videli smo da je Švedska bila i još uvek je meta ruskog informativnog uticaja od 2015. Iako je otpornost švedskog naroda na direktno mešanje iz Rusije velika, moramo biti spremni da oni mogu da utiču na nas putem svojih propagandnih kanala (npr. RT i Sputnjik) i preko drugih jezika”.

Na konferenciji je bilo reči io inteligenciji otvorenog koda (OSINT). Šta to znači?

„To je važno sredstvo za otkrivanje neprimerenih informacija (dezinformacija, manipulacija i propaganda)“, odgovorio je on. „Većina uticaja na informacije se dešava u otvorenoj areni, kao što su društveni mediji, aplikacije i veb lokacije, a OSINT alat dobro funkcioniše u tom okruženju.“

Da li postoje dobri primeri izgradnje otpornosti na FIMI u Švedskoj?

„Da, Švedska je veoma napredovala u ovoj oblasti. Mnogo ulaže u kritiku izvora i medijsku i informatičku pismenost u obrazovnom sistemu. Naša agencija je vodila kampanju o pretnjama i ranjivostima uoči izbora 2022. godine, koja je doprla do oko 6 miliona građana. ”

Švedska je takođe izradila priručnik za komunikatore o tome kako da identifikuju i suprotstave aktivnostima uticaja informacija koje se koriste u našem obrazovanju. Priručnik su kopirale druge zemlje. Agencija je takođe napravila priručnik za novinare u saradnji sa Fojo Media Institutom na Univerzitetu Linneaus.

U Švedskoj je sloboda izražavanja sveto načelo. Da li je nedavno paljenje Kurana ispred turske ambasade u Stokholmu, koje je platio medij povezan sa političkom strankom (Švedski demokrati), primer FIMI-ja ili zloupotreba slobode izražavanja?

„Švedska služba za psihološku odbranu deluje samo protiv stranih aktera pretnji. Mi ne pratimo unutrašnje aktere i nikada ne govorimo o političkim partijama. Tako da moram da odbijem da odgovorim na ovo pitanje.“

Koji se zaključci mogu izvući sa konferencije?

„Agresor je koordinisan i pokušava da podeli zemlje i grupe unutar tih zemalja. Zato i sami moramo da budemo koordinisani i da radimo preko granica zemlje. Dobra saradnja se zasniva na zajedničkoj percepciji i zajedničkim metodama zasnovanim na borbi protiv FIMI./brusselstimes.com/