U prvoj polovini oktobra 2022. godine, zaposleni u malo poznatom ruskom vladinom odeljenju koji su radili u malom poslovnom centru na severoistoku Moskve bili su zabrinuti zbog vremenskih prilika.
Ne vremenske prilike Moskve, već vremenske prilike u četiri regiona Ukrajine za koje je predsednik Vladimir Putin nekoliko nedelja ranije po kratkom postupku izjavio da su aneksirane i da su sada deo Rusije.
Zaposleni-IT stručnjaci, analitičari-radili su za relativno nepoznatu organizaciju pod nazivom “glavni centar radio frekvencija”, odeljenje Federalne vladine agencije zadužene za zaštitu ruskog Interneta, Roskomnadzora. Oni su pretraživali Ruske veb stranice, stranice na društvenim mrežama, četove, kanale i još mnogo toga, tražeći potencijalno problematična pitanja: proteste opozicije, antiratne demonstracije, uvrede protiv predsednika Vladimira Putina.
U ovom konkretnom slučaju, oni su bili zabrinuti da su na oko 15 glavnih ruskih lokacija koje su prikazivale vremenske prognoze ukrajinski regioni koji su navodno upravo pripojeni i dalje označeni kao ukrajinski.
Zaposleni u centru sastavili su listu Veb lokacija i kontakt informacija za lokacije. Do 6. novembra, 10 od 15 lokacija promenilo je oznake ukrajinskih teritorija kako bi ukazalo da su Ruske.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 24.februara 2022. godine, Kremlj je pojačao svoje dugogodišnje napore da cenzuriše vesti i informacije objavljene na ruskim mrežnim resursima. Nekoliko dana nakon početka napada, Putin je potpisao zakon kojim se kriminalizuje namerno širenje bilo kakvih, po mišljenju vlade, lažnih informacija o ratu ili ruskim oružanim snagama.
Kao rezultat toga, od invazije, više od 11.800 vesti, postova i drugih onlajn materijala koji sadrže “izveštaje o velikim gubicima [ruskih] oružanih snaga u ljudstvu i opremi, masovnu predaju, kao i napade na civilne objekte, infrastrukturu i ubijanje civila” uklonjeni su iz vodećih ruskih pretraživača Jandeks i Mail.ru. A Roskomnazdor je blokirao sajtove najmanje 95 medijskih organizacija na ruskom jeziku.
Okosnica ovog napora je glavni radio-frekventni centar Main Radio Frequency Center (GRFC), koji je više od godinu dana pre invazije stvorio interni sistem za razmenu poruka pod nazivom “operativna interaktivna Kancelarija”.
Sistem je povezao nadzor centra sa vodećim ruskim bezbednosnim službama i agencijama za sprovođenje zakona: Kancelarijom glavnog tužioca, Saveznom službom bezbednosti, Saveznom službom zaštite, Nacionalnom gardom i Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Nova istraga ruske istražne jedinice RSE/RL, poznate i kao Systema, pokazuje kako tačno GRFC — i ruski internet cenzori — nadgledaju elektronske komunikacije i kako vladine agencije ograničavaju ono što Rusi čitaju ili gledaju.
Istraga se zasniva na masovnoj internoj korespondenciji – više od 2 terabajta podataka – koju je u novembru 2022.godine dobila grupa koja se identifikovala kao beloruska organizacija za hakovanje Cyberpartisan. Materijali su podeljeni sa RFE/RL i konzorcijumom medijskih kuća koji uključuje ruske novinske sajtove Insajder i iStories, nemački list Sueddeutsche Zeitung i druge.
Procureli dokumenti GRFC – više od 700.000 pisama i 2 miliona internih dokumenata – pružaju detaljan uvid u mehaniku praćenja i cenzure ruskog interneta.
“Ono što me pogađa je verovanje [vlasti] da što više sistema naprave, to će biti veći broj blokova. Svaki dokument koji sam video je potencijalni krivični slučaj protiv Roskomnadzora i svih koji su učestvovali u pripremi ovih dokumenata”, rekao je za RFE/RL Philip Kulin, nezavisni IT stručnjak koji vodi Telegram kanal koji se zove Escher II.
“Zato što je to pravi nadzor ljudi”, rekao je on. Roskomnadzor ” je civilno telo. Ko je odobrio njegovu sposobnost da vrši nadzor radi prikupljanja ličnih podataka?”
Stara cenzura, nove metode
Napori Moskve da uvede cenzuru nisu ništa novo.
U Sovjetskom Savezu Komunistička partija je stvorila razgranati aparat cenzure koji je pokušao da blokira vesti izvan Gvozdene zavese, ometajući strane TV i radio emisije.
Politika publiciteta Mihaila Gorbačova 1980-ih otvorila je prozor za vanjske vesti i informacije, ostavljajući više prostora za oprečne poglede kod kuće. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruski medijski pejzaž postao je otvoreni prostor za sve, gde su novine, emiteri – a kasnije i veb-sajtovi i bilteni putem e-pošte – uživali u velikom prostoru za izveštavanje i kritiku.
Nakon što je Putin zvanično preuzeo funkciju predsednika 2000.godine, jedna od njegovih prvih zapaženih akcija bila je povećana kontrola nad nacionalnim emiterima – glavnim izvorom vesti za veliku većinu Rusa. To je uključivalo NTV, koji je emitovao izuzetno kritične izveštaje o prvom čečenskom ratu 1990-ih.
Početkom 2010 – ih Kremlj je počeo da stavlja kaznene etikete – “strani agent” ili “nepoželjna organizacija” – na nevladine organizacije i grupe civilnog društva, a kasnije i na medije, oštro ograničavajući slobodu medija, plašeći oglašivače i prisiljavajući neke novinarske organizacije da se zatvore.
Čak i kasnije, kompanija je stvorila sofisticirani sistem za prikupljanje informacija od ruskih internet provajdera za skladištenje, filtriranje i verifikaciju od strane državnih struktura – sistem poznat pod skraćenicom SORM. Obavezao je velike internet kompanije poput Google i Facebook da lociraju neke od njihovih servera na teritoriji Rusije. I ograničila je vlasništvo nad velikim onlajn resursima, kao što su društveno-medijski gigant VK, Internet portal Mail.ru, i, mnogo kasnije, Yandex.
Prvobitno osnovan pod Roskomnadzorom 2000. godine, za praćenje i kontrolu radio-frekvencija, GRFC je proširio svoju nadležnost kako su se širili napori vlade da kontroliše Internet.
Agencija, koja je javno priznala činjenicu hakovanja u novembru, odbila je da odgovori na detaljna pitanja RFE/RL u vezi sa svojim operacijama praćenja i cenzure. Roskomnadzor nije odgovorio na pitanja RFE/RL.
‘Protestna raspoloženja’
Izgleda da je unutrašnji sistem za razmenu poruka i četovanje nazvan Operational Interactive Office nastao zbog zabrinutosti Agencija za sprovođenje zakona koje pokušavaju da prate lokalne javne proteste koji su izbili na nekoliko lokacija u Rusiji 2019.godine. Među njima su bile demonstracije na krajnjem severu o izgradnji deponija u posebno opasnim uslovima i protesti protiv izgradnje crkve u rezervatnom parku u Jekaterinburgu.
Originalna beta verzija objavljena je u decembru te godine, a zatim je ažurirana dve godine kasnije kako bi se dodale dodatne tehničke promene, uključujući verziju za mobilne telefone i mogućnost slanja privatnih poruka, kao i otpremanje video zapisa, zvuka i fotografija.
Prema RFE/RL-u revizije materijala, zaposleni u agenciji prate mnoštvo onlajn resursa, zatim, koristeći interni sistem razmene poruka, obeležavaju sadržaje za druge vladine agencije da izdaju upozorenja ili čak predlažu administrativne kazne i upozorenja.
U novembru 2022. godine, prema dokumentu, bilo je nekoliko tematskih razgovora u Operativnoj interaktivnoj kancelariji – uključujući „protestno raspoloženje“, terorizam, stranu intervenciju i ekstremizam, između ostalog.
U grupi “Protestna raspoloženja”, na primer, zaposleni u GRFC dnevno objavljuju detaljne izveštaje “o prisustvu protestnih raspoloženja na društvenim mrežama”, na osnovu 3.500 lokalnih i nacionalnih naloga na VK i još jedne popularne društvene mreže Odnoklasniki, kao i Jutjuba i kanala na Telegramu.
Sobe za ćaskanje uključuju učesnike ne samo iz GRFC-a, već i zaposlene u drugim agencijama.
Sredinom novembra u grupi „Protestna raspoloženja” bilo je 60 učesnika, uključujući 15 službenika Ministarstva unutrašnjih poslova, devet službenika tužilaštva i jednog službenika Federalne službe zaštite, ruskog ekvivalenta američkoj obaveštajnoj službi.
Dokumenti takođe pokazuju kako je GRFC korišćen za potiskivanje ili cenzuru informacija ili inkriminišuće vesti o moćnim poslovnim liderima i oligarsima.
Koristeći centralizovani registar pod nazivom Unified Automated Information Sistem, GRFC je odgovorio na zahteve poslovnih lidera da ukloni kritične izveštaje. Na primer, u februaru 2020. savetnik Mihaila Sirotkina, šefa odeljenja za upravljanje troškovima u državnom gigantu prirodnog gasa Gasprom, podneo je zahtev Roskomnadzoru da blokira više od 150 hiperlinkova na članke o Sirotkinu.
Do 2018. godine, Roskomnadzor, koji ima formalna zakonska ovlašćenja da izdaje naloge za uklanjanje informacija, privremeno je blokirao pristup veb lokaciji koja se zove Russiangate, nakon što je objavio istragu o neprijavljenoj imovini nekretnina Aleksandra Bortnikova, šefa glavne domaće obaveštajne agencije, Federalne službe bezbednosti. Iste godine, milijarder Ališer Usmanov podneo je tužbu zahtevajući da Roskomnadzor blokira članke o njegovoj povezanosti sa ozloglašenim kriminalnim mafijaškim bosom.
“Specijalni zadatak Yandex-a”
Prema procurelim GRFC dokumentima, Roskomnadzor je samo u trećem kvartalu 2022. blokirao 89.000 veb stranica. Većina prekršaja odnosi se na distribuciju informacija o ilegalnim drogama ili sadržaju o samoubistvu, kockanju ili dečijoj pornografiji
Centar zapošljava kliničkog psihologa koji radi sa zaposlenima koji su zaduženi za praćenje i označavanje sadržaja, koji su prijavili probleme “emocionalnog i profesionalnog pregorevanja”, “anksioznosti” i “gubitka radosti”, navodi se u dokumentima.
Zaposleni u centru takođe obeležavaju problematične sadržaje direktno za inženjere u Yandexu, koji je najveći ruski pretraživač i dominira drugim oblastima ruske internet trgovine kao što su taksi usluge, isporuke hrane i onlajn kupovina.
Yandex je bio uzburkan unutrašnjim neslaganjem i sopstvenim optužbama za cenzuru u vezi sa ratom u Ukrajini. Nekoliko najviših rukovodilaca podnelo je ostavke, a kompanija je prodala svoj portal za vesti i rekla da će se više fokusirati na poduhvate koja nisu povezana sa vestima.
Prema procurelim dosijeima, zaposleni u GRFC-u postavili su nekoliko Excel tabela pod nazivom “Yandex U Special Task” koji sadrže između 30 i 200 linkova ka materijalima ili objavama na društvenim mrežama o temama kao što su “Putinova mobilizacija”, “momci iz Rusije se predaju” i “za šta ruski momci umiru u Ukrajini”. Zaposleni u GRFC-u su prikupili linkove koji se podudaraju sa tim ključnim rečima, a zatim ih poslali u Yandex kako bi bili izbrisani.
Yandex nije odgovorio na pitanja RFE/RL. Kao odgovor na raniji zahtev da li je kompanija prilagodila svoje algoritme u korist državnih medija, portparol Yandex -a je rekao: “mi kategorički negiramo ovu tvrdnju. Yandex ne postavlja svoje algoritme ni na jednu političku stranu.”
Botovi i veštačka inteligencija
Krajem 2021.godine, da bi proširili svoje mogućnosti nadgledanja, zaposleni u GRFC počeli su da koriste nezavisne “botove” – softverske aplikacije programirane za obavljanje automatizovanih zadataka, kao što su slanje automatizovanih poruka, odgovaranje na žalbe ili obavljanje berzanskih poslova, na primer.
GRFC je takođe platila 57 miliona rubalja (oko 800.000 američkih dolara) u avgustu 2022.godine za razvoj sistema veštačke inteligencije pod nazivom Oculus za praćenje društvenih mreža, veb lokacija, pa čak i usluga razmene instant poruka za fotografije, video zapise i tekst koji sadrži zabranjene informacije
Prema dokumentima koji su procurili, GRFC je stvorio “klasifikator grafičkih objekata” kako bi obučio sistem Oculus za pronalaženje uvreda protiv Putina i uporedio ih sa slikama ili video zapisima.
Klasifikator je uključivao “uvredljive slike predsednika”i” poređenje predsednika sa negativnim likovima”.
Među terminima koji se nalaze u klasifikatoru su: “Putin kao rak”, “Putin kao moljac”, kao i Putinova poređenja sa Adolfom Hitlerom i vampirom.
GRFC takođe rešava još jedan problem koji se navodi u procurelim dokumentima: pristup i nadgledanje zatvorenih prostorija za četovanje i zatvorenih servisa za razmenu poruka, na primer na Fejsbuku ili VK, koji se mogu uneti samo kreiranjem korisničkog profila, a zatim traženjem dozvole od administratora grupe da se pridruže.
Da bi rešio ovu prepreku, centar je u leto 2022. godine počeo da stvara “bot farme” koje bi simulirale stvarne naloge ljudi na raznim društvenim mrežama i omogućile siguran pristup privatnim ćaskanjima.
Prema dokumentima koji su procurili, i Roscomnadzor je zatražio dozvolu za kupovinu velikog broja neiskorišćenih telefonskih brojeva, koji bi se zatim koristili za automatizaciju i verifikaciju profila kreiranih od strane robota na društvenim mrežama./RFE/