Ukidanje viza sa Kinom, dilema između koristi i posledica za Albaniju

Nakon 17. februara 2023. građani Albanije će moći da putuju u Kinu bez vize. Ovaj diplomatski, ali i strateški korak izazvao je reakciju bivšeg ministra spoljnih poslova Tritana Šehua, koji upozorava na ozbiljne geopolitičke posledice po Albaniju. Faktoje donosi analizu o očekivanim ekonomskim koristima, ali i o neusaglašenosti ove odluke sa viznom politikom EU, kažu stručnjaci. U međuvremenu, nijedan predstavnik parlamentarne većine nije pristao da komentariše ovo pitanje, a posebno jačanje uloge Kine na Zapadnom Balkanu i uticaj na bezbednosna pitanja.

Na sednici Saveta ministara od 27. decembra 2022. godine, načelno je odobren sporazum između Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce službenih pasoša i običnih pasoša. Međutim, bivši ministar inostranih poslova i sadašnji poslanik Demokratske partije Tritan Šehu kritikovao je ovu odluku.

„Ukidanje viza za Kinu, neoprostiva politička greška sa ozbiljnim posledicama po Albaniju. Ovo je veoma negativan signal za EU i naš put integracije“, rekao je Tritan Šehu u objavi na Fejsbuku 28. decembra.

Izjava gospodina Šehua sadrži veliku zabrinutost zbog uticaja odluke o ukidanju viza za Kinu na proces evropskih integracija i na situaciju na tržištu.

Povodom ove odluke, Faktoje je uputio zahtev za obaveštenje Agencija za medije i informisanje, gde smo ga pitali na osnovu čega je albanska vlada donela odluku o recipročnom ukidanju viza sa NR Kinom.

Faktoje se povodom ove odluke obratio Agencija za medije i informisanje zahtevom za informaciju, gde smo pitali na osnovu čega je albanska vlada donela odluku o recipročnom ukidanju viza sa NR Kinom.

Zahtev za informacije upućen Agenciji za medije i informisanje 06.02.2023.

S tim u vezi, dobili smo odgovor iz Ministarstva za Evropu i spoljne poslove 13. februara u kojem se, između ostalog, navodi:

„Podsećamo da je zaključivanje ovog sporazuma bilo neophodno radi poštovanja principa reciprociteta između strana, jer je kineskim državljanima jednostrano dozvoljen ulazak na teritoriju Albanije bez vize, Odlukom Saveta ministara broj 858 od 29.12.2021. „O utvrđivanju kriterijuma, procedura i dokumenata za ulazak, boravak i tretman stranaca u Republici Albaniji“, sa izmenama i dopunama.

Faktoje je razgovarao sa stručnjacima za pitanja integracije, koji su iz svog ugla objasnili prednosti i mane slobodnog kretanja između dve zemlje.

Izvršni direktor Evropskog pokreta u Albaniji Gladis Gjipali ovu odluku vidi pozitivno, posebno u pogledu bilateralnih trgovinskih odnosa.

“Mislim da je odluka u skladu sa interesima zemlje zasnovanim na ekonomskim i trgovinskim vezama, ali i istorijskim koje imamo sa Kinom. Takođe treba naglasiti da je ovo međusobni sporazum koji stvara pogodnosti za građane obe zemlje. Takođe, vizna politika je oblast isprepletana između obaveza koje imamo kao rezultat procesa integracije i diplomatskih odnosa koji su deo suvereniteta zemlje sa načinom na koji ih svaka zemlja razvija sa drugim zemljama”, naglašava ekspert.

Po tom pitanju, Nirvana Deliju, poznavalac pitanja integracije, kaže da bi ekonomski interes mogao da bude glavni podsticaj koji je uticao na ovu odluku.

“Još nema mnogo informacija na kojima se zasniva ova odluka albanske vlade, u okviru sporazuma sa Kinom o ukidanju viza za građane obe zemlje. Ekonomski interes se može posmatrati kao glavni pokretač, gde Kina je zapravo prisutna ne samo u Albaniji, već i u celom regionu Zapadnog Balkana sa raznim investicijama i projektima, što dovodi do povećanja njenog geopolitičkog uticaja u ovom regionu.

Drugi element je turizam, koji zbog velikog broja kineskog stanovništva može otvoriti put novim mogućnostima da ova populacija bude potencijalni turisti u našoj zemlji. Ostaje da se vidi kako će se to pretvoriti u brojke u narednim mesecima, posebno u letnjim mesecima“, tvrdi Deliu.

Međutim, osim pozitivnog uticaja koji može imati na ekonomiju, stručnjaci priznaju nedoslednost ove odluke sa viznom politikom EU, sa kojom je Albanija već otvorila pregovore o članstvu.

„Ova odluka nije u skladu sa viznom politikom Evropske unije i politikom koju je naša zemlja posvećena usklađivanju, da će se pridržavati do momenta članstva. Međutim, i druge zemlje imaju različite politike koje odstupaju od one Evropske unije, ali obaveza je da do trenutka članstva moramo imati vizni režim kompatibilan sa onim Evropske unije“, objašnjava ekspert Gledis Gjipali.

U međuvremenu, istraživač Deliu naglašava da je jedan element koji se vrednuje i nadgleda u EU tokom procesa integracije Albanije takođe vizna politika (Vizna politika) koja je deo Poglavlja 24 Acquisa EU (Pravda, bezbednost, sloboda).

„EU ima jasnu politiku viza i liberalizacije prema trećim zemljama. Po ovom pitanju postoje dve liste EU – 61 država sa kojima je EU liberalizovala vize (tako da građani ovih zemalja imaju pravo da uđu u EU/ Šengenski prostor bez vize na period do 90 godina dana), a ostale zemlje su na sledećoj listi za koje je potrebna viza za ulazak u EU. Kina je takođe na ovoj listi. S druge strane, EU zahteva zemalja kandidata da usaglase i ove dve liste. Nije prvi put da Albanija liberalizuje vize sa nekom zemljom, a EU to nije učinila.

To je zabrinjavajuće za EU i u najnovijem godišnjem izveštaju u okviru Mehanizma za suspenziju viznog režima[1], EU poziva Albaniju da izbegne odstupanje od liste EU za zemlje koje moraju da imaju vize za ulazak u EU”, objašnjava Deliu.

Prema rečima eksperta, to bi trebalo posmatrati kao prioritet, i obratiti pažnju na one zemlje koje bi mogle da donesu pretnju u smislu neregularnih migracija ili bezbednosti.

„Bilo je slučajeva da su građani trećih zemalja koji se mogu kretati bez viza u Albaniji, ali ne i u EU, iskoristili ovu činjenicu da neregularno uđu u EU, donoseći bezbednosne probleme za celu Uniju“, naglašava Deliu.

Ali koji su rizici odluke o recipročnom ukidanju viza Albanija-Kina? Izvršni direktor Evropskog pokreta u Albaniji Gladis Gjipali kaže: „Rizik koji proizilazi iz odstupanja spiskova državljana zemalja u koje ulaze u Albaniju bez vize sa liste EU povezan je sa procenom koju je zemlja napravila tokom pregovora, posebno u oblasti viza, koja je poglavlje 24 i jedno je od poglavlja koje će se dalje razmatrati.

Takođe, Albanija i još nekoliko zemalja su pod nadzorom u okviru evaluacionog izveštaja procesa liberalizacije viznog režima, gde je i u ovom aspektu potrebno kontinuirano poštovanje evropskog zakonodavstva, Albanija može dobiti negativnu ocenu, možemo reći, ali mora se reći da to nije jedino mesto“.

Faktoje je kontaktirao i članove Komisije za evropske integracije, gospođu Mimi Kodheli i gospodina Tomora Alizotija, ali odgovor nismo dobili. Takođe, kontaktirali smo bivšeg ministra spoljnih poslova Ditmira Bušatija i bivšu zamenicu ministra spoljnih poslova Erisu Sidžo, ali ni od njih nismo uspeli da dobijemo odgovor o međusobnom ukidanju viza između dve zemlje i geopolitičkom uticaju ove odluke.

Šta predviđa sporazum za slobodno kretanje?

Albanija i Kina su 17. januara 2023. potpisale sporazum o međusobnom ukidanju viza za građane obe zemlje.

Prema albanskom Ministarstvu Evrope i spoljnih poslova, ovaj sporazum ima za cilj da olakša protok kretanja između građana obe zemlje, za osobe koje su nosioci običnih pasoša i nosioci pasoša zvaničnika kineske strane.

„Sporazum je predložila kineska strana i imaće pozitivan uticaj na olakšavanje kretanja i intenziviranje kontakata između građana dve zemlje i poslužiće kao dalji podsticaj za jačanje bilateralnih odnosa u svim oblastima od zajedničkog interesa“, navodi se između ostalog. Stupanjem na snagu sporazuma Albanci mogu da ostanu u Kini bez viza do 180 dana.

Kina, trgovinski partner Albanije

Prošlog juna, Faktoje je izvestio da je 2022. godina zabeležila povećanje albanskog izvoza u Kinu od 67 odsto. Zvanični podaci INSTAT-a pokazuju da Kina iz naše zemlje „odnosi” rude i koncentrate hroma i bakra. Povećanje izvoza u aprilu je najavio kineski ambasador u Albaniji Džou Ding, koji je to opisao kao znak prijateljstva dve zemlje.

Dok je INSTAT u decembru 2022. izvestio da je izvoz albanske robe u Kinu dostigao vrednost od 8,2 milijarde albanskih leka u 11. mesecu ove godine, od 7,2 milijarde izvezenih u 11. mesecu 2021, Kina je bila na petom mestu trgovinskog partnera.

Strah od kineskog uticaja na Balkanu

U analizi Faktoje objavljenoj 27. decembra 2022. godine, zasnovanoj na izdanju naučnog časopisa Per Concordiam, koji se fokusira na pitanja bezbednosti i odbrane u Evropi, Kina bi mogla da koristi trgovinske sporazume sa Zapadnim Balkanom kako bi omogućila kineskim kompanijama da zaobiđu trgovinska ograničenja i izvoze proizvode direktno na tržište EU od 800 miliona stanovnika, zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini koje zemlje Zapadnog Balkana uživaju sa EU.

U stvari, investicije u infrastrukturu su oduvek bile meta Kine u regionu, imajući u vidu hitnost ulaganja u sektor kao i nedostatak gotovine. Istraživanje BIRN-a pokazuje da je Kina uložila oko 32 milijarde evra u region između 2009. i 2021. godine, najviše u velike infrastrukturne projekte. Takođe je nastojala da proširi svoj uticaj kroz inicijative kao što su One Belt One Road (poznat i kao Novi put svile) ili Inicijativa 16+1, širi sistem saradnje između Kine i zemalja istočne i centralne Evrope. Poslednjih godina, Peking se preselio na Zapadni Balkan u okviru svog ogromnog investicionog programa „ One Belt One Road“, nudeći atraktivnu alternativu za zemlje kojima je dosta dugog čekanja EU./meta.mk/